Мутагена супстанца

С Википедије, слободне енциклопедије
Есцхерицхиа цоли једна је од мутагених супстанци бактеријског порекла

Мутагена супстанца је било која токсична супстанца или агенс који индукује мутагени ефекат (заснован на репликацији или рекомбинацији ДНК).[1] Поред мутагеног она може да има: тератогени ефекат (оштећење плода или фетуса) и канцерогени ефекат (развој малигних болести, и зато се већина мутагених супстанци сврстава у тератогене и канцерогене или карциногене токсичне супстанце.

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Супстанца

Супстанца или супстанција се састоји од атома који се састоје од неутрона, протона и електрона. Наука данас познаје око чак 17 милиона различитих супстанци док се свега 100.000 практично и користи.[2] Постоје супстанце које се налазе у природи у изворном стању док постоје и супстанце које се из одређене користи производе у лабораторијама, вештачким путем.[3] [4]

Мутаген

Било која супстанца или зрачење које може да изазове промене на генетском материјалу живих ћелија ознаћава се као мутаген[5][6] Многи мутагени су у исто време и карциногени (нпр бензен, акрилонитрил, ПЦБ, ПАХ, УВ-А, X-зрац)

Тератоген

Било која супстанца или зрачење које може да изазове промене на ембриону док је носећа женка или трудна жена изложена дејству одређене супстанце или зрачењу (нпр олово, талидомид, X-зрачење… )

Канцероген или карциноген

Супстанце које узрокују рак или малигни тумор (нпр азбест, бензен, акрилонитрил, ПЦБ, ПАХ…).[7][8][9] [10]

Опште информације[уреди | уреди извор]

У генетици, као мутагена супстанца означава се свако физичко, хемијско или биолошко средство или агенс које мења генетски материјал, обично ДНК, организма и на тај начин повећава учесталост мутација изнад нивоа природног нивоа.[1]

Како многе мутације поред тератогеног ефекта могу изазвати рак, многе мутагене супстанце се сврставају и у канцерогени, мада то није увек нужно.[11][12]

Све мутагене супстанце имају карактеристичне мутацијске особине, а неке хемикалије постају мутагене супстанце тек након уласка у ћелијске процесе. Нису све мутације узроковане мутагенима: такозване "спонтане мутације" настају услед спонтане хидролизе, грешака у репликацији, поправљању и рекомбинацији ДНК.[13]

Врсте мутагених супстанци[уреди | уреди извор]

Према пореклу мутагене супстанце се најчешће разврставају у три групе на: хемијске супстанце и физичке и биолошкише агенсе.[13]

Физицки мутагени агенси[уреди | уреди извор]

У најзаступљеније мутагене агенсе спадају:[14]

Јонизујуће зрачење

Рендген зрачење, гама зрачење и алфа честица спадају у најзаступљеније агенсе који најузрокује пеомене у структури ДНК и друга оштећења ћелијских органа. Најчешћи лабораторијски извори јонизујућег зрачења укључују кобалт-60 и цезијум-137.

Ултраљубичасто зрачење

Ултраљубичасто зрачење са таласном дужином већом од 260 нм након апсорпциј ствара пиримидинске димере, који могу изазвати грешку у репликацији ДНК ако се оне не исправе.

Радиоактивни распад

Нуспродукти који настају у процесу распада радиоактивних материја, као што је 14Ц, изазивају промене у ДНК који пропада и конвертује се у азот.[15]

Хемијске мутагене супстанце[уреди | уреди извор]

Огроман број хемикалија, које су у свакодневној употреби широм света, озбиљно угрожава здравље човека и осталих живих бића.[16] Сам податак да се у свакодневној употреби налази око 60.000 хемикалија и да се сваке године произведе још 1.000 нових, говори довољно колико је значај ових супстанци, ос којих већина њих може поседовати мутагена, тератогена или канцерогена својства.[17]

Биолошки мутагени агенси[уреди | уреди извор]

Биолошки агенси утичу на део ДНК који се подвргава релокацији и/или множењу аутономних фрагмената. Његово убацивање у хромозомску ДНК нарушава функционалне елементе гена.[18]

Вируси

Вирусна ДНК може се убацити у геном и пореметити генетску функцију. Сматра се да су инфективни узрочници који су узроковали рак откривени 1908. године од стране Вилхелма Еллерманна и Олуфа Бангалор, док је 1911. године Пеитон Роус, открили вирус Роус саркома.

Бактерије

Неке бактерије попут Хеликобацтера пилори изазивају упалу током које се стварају оксидативне врсте, које узрокујући оштећење ДНК и смањујући ефикасност система за исправку ДНК, повећавајући њихову мутацију.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Павлица, проф. др. сц. Мирјана. „Генске мутације. Мрежни уџбеник из Генетике,”. www.генетика.биол.пмф.унизг.хр. Архивирано из оригинала 01. 12. 2020. г. Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ „Мутагениц субстанцес”. www.ембрyологy.цх. Архивирано из оригинала 23. 09. 2010. г. Приступљено 2021-02-05. 
  3. ^ Бали, D., Сингх, Ј. Р, Сингх, Х. анд Сандху, D. (1990). Ин витро анд ин виво генотоxицитy евалуатион оф хомионал драгс I. Хyдроцортисоне. Енвирон. Мол. Мутаген., 16, 250-254.
  4. ^ Алтхаус, Ф. Р., Лаwренце, С. D., Саттлер, Г. L., Лонгфеллоw, D. Г. анд Питот, Х. C. (1982). Цхемицал qуантифицатион оф унсцхедулед ДНА сyнтхесис ин цултуред хепатоцyтес ас ан ассаy фор тхе рапид сцреенинг оф потентиал цхемицал царциногенс. Цанцер Рес., 42, 3010-3015.
  5. ^ „Мутаген, дефинитион”. www.цанцер.гов (на језику: енглески). 2011-02-02. Приступљено 2021-02-05. 
  6. ^ Натионал Ресеарцх Цоунцил (УС) Цоммиттее он Диет, Нутритион (1982). 13 Мутагенс ин Фоод (на језику: енглески). Натионал Ацадемиес Пресс (УС). 
  7. ^ Браун, А. C. (1 977). Тхе сторy оф Цанцер. Аддисон-Wеслеy. Лондон, 170-170. Царр, D. Х. (1970). Цхромосоме студиес ин селецтед спонтанеоус абортионс Т. Цонцептион афтер орал цонтрацептивес. Цан. Мед. Ассоц. .Т., 103, 343-348.
  8. ^ Цливе, D., Јохнсон, К. О., Спецтор, Ј. Ф. С., Батсон, А. Г. анд Броwн, M. M. (1979). Валидатион анд цхарацтеризатион оф тхе Л51784Y ТК~ моусе лyмпхома мутаген ассаy сyстем. Мутат. Рес., 59, 61-108.
  9. ^ Ђелиц, Н. (2000). Епигенетички механизми канцерогенезе, Ацта медица Медианае (у штампи).
  10. ^ Барретт, Ј. C, Wонг, А. анд Мц.Лацхлан, Ј. А. (1981). Диетхyлстилбестрол индуцес неопластиц трансформатион wитхоут меасурабле гене мутатион ат тwо лоци. Сциенце, 2/2, 1402-1404.
  11. ^ Делиц, Н. Солдатовиц, Б. анд Анђелковиц, M. (1994). Еффецт оф цлопростенол он тхе митотиц индеx анд СЦЕ фреqуенцy ин цултурес оф хуман лyмпхоцyтес. Ацта Вет., 44, 337-344.
  12. ^ Даш, У. Н.,Рамађеви, Г.,Рао, К. П. анд Рао, M. С. (1989). Простагландинс цан модифy гамма-радиатион анд цхемицал индуцед цyтотоxицитy анд генетиц дамаге ин витро анд ин виво. Простагландинс, 38, 689-716.
  13. ^ а б „Мутагениц Агент - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-02-05. 
  14. ^ Реха-Крантз, L. Ј. (2013-01-01), Малоy, Станлеy; Хугхес, Келлy, ур., Мутагенс (на језику: енглески), Ацадемиц Пресс, стр. 528—532, ИСБН 978-0-08-096156-9, Приступљено 2021-02-05 
  15. ^ Ауербацх, Цхарлотте (1958). „Радиомиметиц Субстанцес”. Радиатион Ресеарцх. 9 (1): 33—47. ИССН 0033-7587. дои:10.2307/3570779. 
  16. ^ Хонма, Масамитсу (2020-07-02). „Ан ассессмент оф мутагеницитy оф цхемицал субстанцес бy (qуантитативе) струцтуре–ацтивитy релатионсхип”. Генес анд Енвиронмент. 42 (1): 23. ИССН 1880-7062. ПМИД 32626544. дои:10.1186/с41021-020-00163-1. 
  17. ^ „Царциногениц, мутагениц анд репротоxиц субстанцес (ЦМРс) | Ансес - Агенце натионале де сéцуритé санитаире де л’алиментатион, де л’енвироннемент ет ду траваил”. www.ансес.фр. Приступљено 2021-02-05. 
  18. ^ Скопек, Т. Р. (2001-01-01), Бреннер, Сyднеy; Миллер, Јеффереy Х., ур., Мутагениц Специфицитy (на језику: енглески), Ацадемиц Пресс, стр. 1264—1268, ИСБН 978-0-12-227080-2, Приступљено 2021-02-05 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mutagena_supstanca&oldid=27448413”