Музеј града Београда

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј града Београда
Muzej grada Beograda
Оснивање1903.
ЛокацијаБеоград
 Србија
Врстамузеј
Број предмета132.000
Веб-сајтhttp://www.mgb.org.rs/

Музеј града Београда је музејска институција основана 5. октобра 1903. године, која има 132.000 званично регистрованих предмета.

Историја[уреди | уреди извор]

Сматра се да је Музеј града Београда основан 5. октобар 1903. када је у регистру Општине града Београда забележена одлука, коју је потписао Коста D. Главинић, о смештају општинског музеја у Народни музеј, у једну посебну собу на чијим је вратима номиновано: Општински музеј. У децембру 2006. Скупштина града Београда доделила је Музеју града Београда зграду Нове војне академије, саграђену 1899. године, у Ресавској улици број 40. Пројекат реконструкције и уређења зграде где је планирано да се по завршетку радова усели Музеј града Београда, реализовао је архитекта проф. Горан Војводић.[1]

Од 2015 године, у Музеју града Београда се одржава концертна сезона под називом "Музички сводови Београда" која је покренута на иницијативу организације "Културни елемент". У оквиру сезоне је одржан низ концерата, представа и перформанса у разним објектима Музеја града. Ти програми су убрајани међу најпосећеније програме Музеја града Београда.[2][3]

Музеју је додељен Сретењски орден првог степена (2024).[4]

Сектори и одељења[уреди | уреди извор]

Музеј данас чине три главна одељења у оквиру којих се прикупљају, штите и истраживачки обрађују покретна културна добра:

уз које делују и Одељење за конзервацију и Документациони центар.

У саставу Музеја града Београда су:

као и још један број непокретних и покретних легата које је Скупштина града Београда поверила Музеју на старање, а сада се неки од њих додељују Кући легата, односно излазе из склопа рада Музеја града Београда.

Музеј чува низ старих мапи и планова града Београда.[16]

Сталне поставке[уреди | уреди извор]

Сталне поставке Музеја града Београда су[17]:

  • Конак кнегиње Љубице
  • Музеј Паје Јовановића
  • Музеј Јована Цвијића
  • Музеј Иве Андрића
  • Музеј Томе Росандића
  • Музеј Бањичког логора
  • Збирка икона Секулић
  • Археолошки локалитет Винча
  • Музеј Младеновца

Легати[уреди | уреди извор]

Легати Музеја града Београда су[18]:

  • Легат Паје Јовановића
  • Легат Бете Вукановић
  • Легат Томе Росандића
  • Легат Паве и Милана Секулић
  • Легат Петра Поповића
  • Легат Петра Коњовића
  • Легат Југоекспорт
  • Легат Перић
  • Легат Даринке Смодлака
  • Легат Робетра Цихлер Гашпаревића
  • Легат Владимира Мариновића
  • Легат Јована Суботића
  • Легат Иве Андрића
  • Легат Бранислава Нушића
  • Легат Бранимира Ћосића
  • Легат Јована Цвијића
  • Легат Ђорђа Новаковића
  • Легат Светозара Душанића

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Проф. Горан Војводић - Суштина реконструкције лежи у стварању нове употребне вредности”. Градња (на језику: српски). 2023-10-28. Приступљено 2023-11-03. 
  2. ^ Концерт Београдског барока: "Дирер као инспирација"
  3. ^ Конак кнегиње Љубице: Концерт „Qуод Фатум“
  4. ^ „МИЛОЈЕВИЋ, ЧЕН БО, ПЕЈАКОВИЋ, ЗОРИЦА БРУНЦЛИК: Ево ко ће све данас добити одликовања поводом Дана државности, на списку 107 имена”. курир.рс (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17. 
  5. ^ Перишић, Светлана. 1984. Предмети од кости, рога и камена из Одсека за праисторију Музеја града Београд , Београд: Музеј града Београда
  6. ^ „Конак кнегиње Љубице”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010. 
  7. ^ „Музеј Паје Јовановића”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010. 
  8. ^ „Музеј Иве Андрића”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2011. г. Приступљено 27. 02. 2010. 
  9. ^ „Музеј Јована Цвијића”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010. 
  10. ^ Музеј Томе Росандића[мртва веза]
  11. ^ Музеј Бањичког логора[мртва веза]
  12. ^ Завичајни музеј Земуна[мртва веза]
  13. ^ Музеј Младеновца[мртва веза]
  14. ^ Археолошко налазиште Винча[мртва веза]
  15. ^ Легат Паве и Милана Секулић[мртва веза]
  16. ^ Вуксановић Мацура, Злата M.; Банковић, Ангелина Ж. (2017). „Планирани и грађени Београд: збирка планова Музеја града Београда”. Матица српска јоурнал фор фине артс. 45. 
  17. ^ „Сталне поставке”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010. 
  18. ^ Легати Музеја града Београда. Архивирано из оригинала 26. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]