Пређи на садржај

Сретењски орден

С Википедије, слободне енциклопедије
Сретењски орден
Сретењски орден првог степена
Додељује Република Србија
Додељује се заНарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у областима јавних, привредних, културних, просветних, спортских и хуманитарних делатности.
СтатусАктиван
Установљен26. октобра 2009.
Прво одликовање15. фебруар 2012.
Укупно одликованих27
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Орден Карађорђеве звезде
Следеће (ниже)Орден белог орла са мачевима

Сретењски орден је одликовање Републике Србије установљено 26. октобра 2009. године „Законом о одликовањима Републике Србије“[1]. Аутор идејног решења Сретењског ордена је академски вајар Никола Вукосављевић, редовни професор академије ликовних уметности у Београду на предмету вајање.

Законски основ

[уреди | уреди извор]

Орден се додељује указом Председника Републике Србије, обично поводом Дана државности Републике Србије. Додељује се за Нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у областима јавних, привредних, културних, просветних, спортских и хуманитарних делатности. Може бити додељен физичким лицима и институцијама. Сретењски орден има три степена.

Изглед и траке одликовања

[уреди | уреди извор]
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Статути Сретењског ордена.
Орден првог реда Орден другог реда Орден трећег реда
Изглед одликовања
Траке одликовања

Списак одликованих

[уреди | уреди извор]

Од увођења ордена 2010. године, одликовани су:

Име и презиме Степен Година Опис заслуге Напомена
Дејан Мијач[2] Други 2012. За заслуге у области позоришта и културе. Позоришни редитељ
Јован Ћирилов[2] Трећи 2012. За заслуге у области позоришта и културе. Театролог
Миодраг Стојковић[2] Трећи 2012. За заслуге у научноистраживачком раду у области генетике. Генетичар
Хамдија Јусуфспахић[3] Први 2012. За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње, верске толеранције и представљање Републике Србије у иностранству, нарочито у муслиманским земљама. Бивши београдски муфтија
Јован Радосављевић[3] Други 2012. За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције. Архимандрит Српске православне цркве
Јакоб Пфајфер[3] Други 2012. За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције. Жупник оџачки и архипрезбитер подунавски Католичке цркве у Србији
Иштван Чете-Семеши[3] Други 2012. За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције. Бискуп Реформистичке хришћанске цркве у Србији
Аца Сингер[3] Други 2012. За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције. Председник Савеза јеврејских општина у Србији
Ремзи Кларк[4] Други 2012. За изузетне заслуге у јавним и хуманитарним делатностима Амерички правник, активиста и бивши државни службеник
Радослав Зеленовић[5] Трећи 2012. За нарочите заслуге у области филмске уметности. Директор Југословенске кинотеке
Жан Дитур[5] Први 2012. За заслуге у јавним, културним, просветним и хуманитарним делатностима. Француски академик, члан Српске академије наука и уметности. Одликован постхумно
Милунка Лазаревић[6] Трећи 2012. За нарочите заслуге и изванредне резултате постигнуте у шаховском спорту Шахисткиња
Веран Матић[7] Трећи 2013. За спровођење друштвено хуманитарне акције „Битка за бебе“. Председник управног одбора фонда Б92
Марија Црнобори[7] Трећи 2013. За нарочите заслуге у области позоришне уметности. Глумица
Харолд Пинтер[8] Први 2013. За изузетне заслуге у јавним и културним делатностима. Драматург и нобеловац (постхумно)
Пјер Мари Галоа[8] Први 2013. За изузетне заслуге у јавним и културним делатностима. Војник и геополитичар (постхумно)
Афскендијос Калангос[8] Други 2013. За изузетне заслуге у области хуманитарних делатности. Хирург
Александар Бабаков[9] Други 2013. За нарочите заслуге за Републику Србију и њених грађана у области јавне делатности. Члан руске думе
Милорад Екмечић[10] Други 2014. Историчар
Застава оружје[10] Трећи 2014.
Институт за ратарство и повртарство Нови Сад[10] Трећи 2014.
Веселин Ђуретић[10] Трећи 2014.
Земунска болница[10] Други 2014.
Архив Србије[10] Други 2014.
Петар Омчикус[10] Трећи 2014.
Александар Вујић[10] Трећи 2014. Композитор, пијаниста и диригент
Смиља Аврамов[11] Први 2015. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности. правник
Нада Милић[11] Први 2015. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане.
Ноам Чомски[11] Други 2015. За нарочите заслуге у области јавних, научних, просветних и културних делатности.
Ватерполо савез Србије[11] Други 2015. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане и постигнуте изузетне резултате у спортским делатностима.
Основна школа „Прота Стеван Поповић“ у Чумићу[8] Други 2015. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној делатности.
Иван Клајн[11] Трећи 2015. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних, просветних и културних делатности.
Миомир Кораћ[11] Трећи 2015. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних и културних делатности. директор Археолошког института Српске академије науке и уметности
Ђорђе Марјановић[11] Трећи 2015. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у културним делатностима и посебно у области музичке уметности.
Милан Распоповић[11] Трећи 2015. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној и педагошкој делатности.
Мехрибан Алијева[11] Други 2015. Председница Фондације „Хејдар Алијев“ Азербејџан
Гимназија Крушевац[10] Први 2016. За нарочите заслуге и постигнуте резултате у просветној делатности, а поводом 150 година рада.
Српско геолошко друштво[10] Други 2016. За нарочите заслуге и допринос развоју научне и стручне мисли и праксе у области геолошких наука, а поводом 125 година постојања.
Институт Михајло Пупин[10] Други 2016. За нарочите заслуге и постигнуте резултате у научно истраживачком раду и развоју информатичко – комуникационих технологија.
Прва техничка школа Крагујевац[10] Други 2016. За нарочите заслуге и постигнуте резултате у просветној делатности, а поводом 75 година рада.
Природњачки музеј у Београду[10] Други 2016. За нарочите заслуге у области културних и научних делатности, а поводом 120 година постојања.
Институт за кукуруз Земун Поље[10] Трећи 2016. За нарочите заслуге и међународно признате резултате у примени научних метода и унапређењу пољопривредне производње, а поводом 70 година рада.
Математичка гимназија[10] Трећи 2016. За нарочите заслуге и међународно признате резултате у просветној делатности у области математике, информатике и природних наука.
Музичка школа „Мокрањац” Београд[10] Трећи 2016. За изузетне заслуге у просветној делатности, културном и педагошком раду у области музичке уметности.
Библиотека града Београда[10] Трећи 2016. За нарочите заслуге у библиотекарству и промоцији културе читања, а поводом 85 година постојања.
Институт за микробиологију и имунологију, Медицинског факултета Универзитета у Београду[10] Трећи 2016. За нарочите заслуге и допринос у развоју медицинске науке и праксе, а поводом 90 година рада.
Пуриша Ђорђевић[10] Други 2016. За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области филмске уметности.
Општина Крф[10] Први 2016.
Византолошки институт САНУ[10] Други 2016.
Српска академија наука и уметности[12] Први 2017. За нарочите заслуге у очувању националног идентитета Републике Србије, достигнућа у областима науке и уметности и промоцији Србије у светској академској заједници, поводом 175 година рада.
Матица српска[12] Први 2017. За нарочите заслуге у очувању националног и културног идентитета Републике Србије и њених грађана, поводом 190 година постојања и рада.
Педагошки факултет Сомбор[12] Први 2017. За нарочите заслуге у области просветних и педагошких делатности, поводом 200 година постојања.
Црвени крст Србије[12] Други 2017. За нарочите заслуге у области хуманитарне делатности, поводом 140 година постојања и рада.
Жозије, место у Француској[12] Други 2017. За нарочите заслуге, исказану племенитост и хуманост према српском народу у Првом светском рату.
Педагошки музеј у Београду[12] Други 2017. За нарочите заслуге у области културних и педагошких делатности, поводом 120 година постојања.
Архив Војводине[12] Други 2017. За нарочите заслуге у очувању културног и историјског наслеђа, поводом 90 година постојања и успешног рада.
Задужбина Илије М. Коларца[12] Други 2017. За нарочите заслуге и постигнуте резултате у културној и научној делатности, поводом 85 година постојања и рада.
Основна школа „Браћа Аксић” у Липљану[12] Други 2017. За нарочите заслуге у области просветних и педагошких делатности, поводом 150 година рада.
Институт за воћарство Чачак[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге и међународно признате резултате у примени научних метода и унапређење воћарства, поводом 70 година рада.
Институт за међународну политику и привреду[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге и допринос у проучавању међународних односа, поводом 70 година постојања.
Дечји културни центар Београд[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге и изузетан допринос развоју стваралаштва деце и за децу, поводом 65 година рада.
Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге и допринос у развоју биолошке науке и праксе, поводом 70 година рада.
Атеље 212[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге у култури, посебно у области позоришне уметности, поводом 60 година. рада
БИТЕФ[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге у култури, посебно у области позоришне уметности и промоцији савремених позоришних тенденција, поводом 50 година рада.
Институт за патологију Медицинског факултета Универзитета у Београду[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге и допринос у развоју медицинске науке и праксе, поводом 95 година рада.
Никола Јанковић[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге у културним делатностима, посебно у области вајарства.
Београдско драмско позориште[12] Трећи 2017. За нарочите заслуге у култури, посебно у области позоришне уметности, поводом 70 година рада.
Народно позориште у Београду[10] Први 2018. Поводом 150 година од оснивања.
Центар за породични смештај и усвојење „Милошевац“[10] Први 2018.
Музеј Војводине[10] Други 2018. Поводом 70 година од оснивања.
Геолошки завод Србије[10] Други 2018. Поводом 70 година од оснивања.
СУБНОР Србије[10] Трећи 2018. Поводом 150 година од оснивања.
Савез инжењера и техничара Србије[10] Трећи 2018. Поводом 70 година од оснивања.
Војни музеј у Београду[10] Други 2018.
Народни музеј у Београду[13] Први 2019.
Пољопривредни факултет у Београду[13] Први 2019.
Основна школа „Краљ Петар Први” у Београду[13] Први 2019.
Земунска гимназија[13] Други 2019.
Народно позориште „Тоша Јовановић” Зрењанин[13] Други 2019.
Позориште „Христо Ботев” Димитровград[13] Други 2019.
Војнофилмски центар „Застава филм”[13] Трећи 2019.
Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”[13] Трећи 2019.
Владета Јеротић[13] Трећи 2019. Лекар, психотерапеут (постхумно)
Хор РТС и Симфонијски оркестар РТС[13] Трећи 2019. [13]
Добрица Ерић[14] Трећи 2019. За нарочите заслуге у области књижевности, посебно песничког стваралаштва. (постхумно) Песник, постхумно
Александар Рукавишњиков[15] Први 2021. Вајар и академик
Емир Кустурица[15] Први 2021. Редитељ и музичар
Шумарски факултет Универзитета у Београду[15] Први 2021.
Православни богословски факултет Универзитета у Београду[15] Први 2021.
Александар Берчек[15] Други 2021. Глумац
Ненад Стевандић Први 2024. За заслуге у изградњи односа Републике Србије и Републике Српске. -
Владимир Кањух[16] Први 2023. лекар, академик

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Закон о одликовањима Републике Србије, „Службени гласник РС“, бр. 88/09, 36/10
  2. ^ а б в („Блиц“, 15. фебруар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ а б в г д („Блиц“, 24. септембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ („Блиц“, 05. децембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ а б („РТС“, 05. децембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ („Актер“, 21. децембар 2012)[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ а б („Б92“, 14. фебруар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ а б в г („Курир“, 18. фебруар 2013) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (21. фебруар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
  9. ^ („Б92“, 19. март 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч „Odlikovani 2012-16”. vreme.com. 17. 2. 2017. Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено 28. 05. 2020. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з Николић уручио Сретењско ордење („Политика“, 15. фебруар 2015)
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о „Orden za Sretenje Šotri, Zdravku Čoliću, Ani Ivanović...”. rs.n1info.com. 13. 2. 2017. Архивирано из оригинала 27. 01. 2020. г. Приступљено 28. 05. 2020. 
  13. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Укази о одликовањима”. predsednik.rs. Приступљено 28. 5. 2020. 
  14. ^ Добрица Ерић постхумно одликован Сретењским орденом трећег степена (Б92, 3. април 2019)
  15. ^ а б в г д „Списак одликованих - Сретење 2021.” (PDF). Председник Републике Србије. 15. фебруар 2021. 
  16. ^ „Награђени чланови САНУ”. САНУ. Приступљено 5. 3. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сретењски_орден&oldid=29950674”