Пређи на садржај

Нарсис Ољер

С Википедије, слободне енциклопедије
Нарсис Ољер
Нарсис Ољер
Лични подаци
Пуно имеНарсис Ољер
Датум рођења(1846-09-10)10. септембар 1846.

Нарсис Ољер (Нарцíс Оллер и Морагас рођен је у месту Ваљс, 10. августа 1846. године, а преминуо је 1930. године у Барселони), био је каталонски писац који је заслужан за модернистички роман на тлу Каталоније.[1]

Епохе и стваралаштво[уреди | уреди извор]

Његово књижевно стваралаштво започело је у епоси романтизма, касније његова дела припадају реализму, који је кулминирао натурализмом.[1] Личност и ради Нарсиса Ољера не може се у потпуности схватити док се не узму у обзир политичка и културна дешавања након Септембарске Револуције 1868.Ова позадина је довела до два фактора који су омогућили обнову књижевне продукције. Прва је била жеља у напреднијим интелектуалним секторима да наметну рационализам и критику, а затим и сам утицај историјских догађаја. Заједно су осигурали већи значај који ће роман имати у односу на друге жанрове, чак и на позориште, у периоду обнове.[2]Оллер је основан као писац реалиста и препознат је од најбољих писаца шпанског језика тог времена,од којих је са некима, на пример, Пардом Басаном, Пересом Галдосом и, посебно, Передом, постао близак пријатељи. Објављивао је приче и романе, од Лептира (1882) до Златне грознице (1890—92). У међувремену су настале Белешке боја и Ударац, (1884), L'есцаниапобрес који је добио награду 1804. Јоцс Флоралс,и О свим бојама (1888). Хронологија ових радова открива прогресивну надмоћ натуралистичке процедуре, иако је то било далеко од Золине детерминистичке филозофије

Биографија[уреди | уреди извор]

Само три године након његовог рођења, уследила је смрт његовог оца, па су његову породицу сачињавали његова мајка и млађи брат, који је само четири године након смрти оца, такође преминуо.[3] Са њима је живео и његов ујак, који је био адвокат, и који је био заслужан за његово школовање. Нарсис Ољер се такође школовао за правника. Са само 27 година отишао је у Барселону како би тамо завршио средњу школу. У Барселони, где се оженио, провео је читав свој живот, заједно са својом супругом и са својих четворо деце.[4]

Нарсис Ољер, портрет
Портрет Нарсиса Ољера

У својим раним почецима писао је на кастиљанском језику, али је под утицајем свог рођака Жозефа Шарта (Јосеп Yxарт), са којим је проводио своје време и размењивао мишљење о разним књижевним правцима и делима, посветио се писању на каталонском језику, који је био његов матерњи језик.[5]

Његова прва дела била су на шпанском језику: Плави сликар (Ел пинтор Рубио), необјављени романтичарски роман из 1876. Следи Путовање из задовољства (Ун виаје де плацер), роман који је објављен под псеудонимом Плáцидо у часопису "Ел Тио Цамуесо", 1868. године. До 1877. се, анонимно или под псеудонимима, ангажовао за бројне шпанске часописе, који нису били од великог значаја.[6]

Оно што се може сврстати у његове значајне радове, а да се не тиче директно његовог стваралаштва, јесте да је преводио дела Александра Диме и Лава Толстоја.[7]

Прво његово дело била је збирка прича Цроqуис дел натурал, међутим, оно што га је прославило и што се може издвојити као његово најзначајније дело јесте Лептирица (Ла папаллона), из 1882. године, за које је сам Емил Зола написао пролог за издање на француском језику (чији је он преводилац). Ово дело сматра се зачетником каталонског натурализма.[5]

Статуа
Статуа Нарсиса Ољера

Смрт његових ментора, Жозефа Шарта (Јосеп Yxарт) y де Сардà, утицала је неповољно на његово стваралаштво, будући да је тада био веома мало продуктиван, али наставио је да пише натуралистичка дела, и једно од најпознатијих из тог периода јесте Пилар Прим.[5]

Техника којом се служи приликом писања заснива се на посматрању; она се, међутим, истиче не само по својим описима већ и по стварању увјерљивих ликова и артикулације сложеног свијета фикције. Његов језик је јасан, одликује се коришћењем многих речи шпанског порекла, дијалекта Барселоне крајем 19. века. Његова визија превасходно је заснована на моралним принципима, пре него на материјалистичкој и детерминистичкој ревности натурализма Емила Золе. Његови књижевни контакти у и ван шпанске средине учврстили су његову неуобичајену славу у каталонској књижевности свог времена. У Каталонији је био представник, као декларисани реалиста, најнапредније и најкосмополитскије књижевне струје епохе: као такав је учествовао у почецима модернистичког покрета и својим радом доприносио "L'Авенцу". [8]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Збирке кратких прича:

  • Ен Цроqуис дел натурал (1879)
  • Белешке боја (1883)
  • О свим бојама (1888)
  • Сор Санћа (1879)
  • Исабел од Галсерана (1880)

Романи:

  • Виланиу(1885)
  • Лептир(1882)
  • Л’Есцанyапобрес (1884)
  • Златна грозница(1890—92)
  • Слика и пејзаж (1897)
  • Лудило(1899)
  • Пилар Прим (1906)

Позоришни комади:

  • Села и градови (1916)
  • Оловка и перо (1918)

Многа његова дела су преведена на многе светске језике.Чак три романа преведена су на српски језик, а то су:

  • Лептир
  • Лудило
  • Пилар Прим

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Цабрé, Роса. „Нарцíс Оллер: фром Традитион то Модернитy”. Приступљено 26. 5. 2019. 
  2. ^ Цабрé, Роса. „Нарцíс Оллер: фром Традитион то Модернитy”. Приступљено 27. 5. 2019. 
  3. ^ Мартори, Јоан. „Нарцíс Оллер”. Приступљено 26. 5. 2019. 
  4. ^ Цабрé, Роса. „Нарцíс Оллер: фром Традитион то Модернитy”. Приступљено 25. 5. 2019. 
  5. ^ а б в „Нарцíс Оллер”. Приступљено 26. 5. 2019. 
  6. ^ „Нарцíс Оллер и Морагас”. Приступљено 26. 5. 2019. 
  7. ^ „Нарцíс Оллер”. Приступљено 26. 5. 2019. 
  8. ^ „Нарцíс Оллер”. Приступљено 26. 5. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нарсис Ољер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Narsis_Oljer&oldid=27819530”