Лав Толстој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лав Толстој

Ilya Efimovich Repin (1844-1930) - Portrait of Leo Tolstoy (1887).jpg
Толстојев портрет из 1887. који је насликао Иља Репин

Информације
Пуно име Лав Николајевич Толстој
Датум рођења (1828-09-09) 9. септембар 1828.
Место рођења Јасна Пољана (Застава Русије Руска Империја)
Датум смрти 20. новембар 1910.(1910-11-20)(82 год.)
Место смрти Астапово (Застава Русије Руска Империја)
Дела
Најважнија дела „Рат и мир“
„Ана Карењина“
„Детињство“
Потпис

Leo Tolstoy signature.svg

Гроф Лав Николајевич Толстој (рус. Лев Николаевич Толстой; Јасна Пољана, 9. септембар 1828Астапово, 20. новембар 1910) био је руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која сликају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.

Био је есејист, драматист, критичар и морални филозоф, и поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним, ненасилним идејама отпора утицао је на касније личности као што су Мартин Лутер Кинг и Ганди. Проглашен је за најбољег писца у последњих 200 година и то од стране 125 америчких и британских књижевника који су учествовали у анкети која је трајала више година.

Детињство и младост[уреди]

Рођен је у Јасној Пољани у Русији, од оца Николаја Илича Толстоја и мајке Марије Николајевне (рођ. Воконски). Био је изданак једне од најзначајнијих руских грофовских породица, која је већ неколико векова Русији давала многе генерале, дипломате и писце.

Дуго година имао је туторе, али након смрти родитеља 1830. бригу о њему су преузели најближи рођаци. На Казањском Универзитету је студирао право и оријенталне језике, након што је 1844. напустио студије арапско-турске филологије. Убрзо и то напушта, подучавајући се самостално, а започиње и вођење дневника, који пише до краја живота. Дуго времена је проводио у Москви и Санкт Петербургу. Напуштајући сеоски живот, одлази у јужну Русију, где је његов брат служио у Кримском рату. Убрзо као добровољац започиње службу у војсци, и пише своје прво аутобиографско дело „Детство“ (Детињство), што му је донело признање и отворило му пут у књижевне воде. Након повратка, отвара школу у Јасној Пољани за сеоску децу и пише о прогресивним теоријама школовања.

Рано стваралаштво и брак[уреди]

Лав Толстој, портрет Иван Крамској, 1873.

Касније дело „Отрочество“ (Дечаштво) као и претходно, усредсређује се на психолошку и моралну карактеризацију хероја од његове десете до каснијих година. Приказују свежу, идиличну слику раног детињства, невиности и радости, али и приповедачеву опсервацију. Године 1855. појављују се „Севастопољске приче“, вероватно аутобиографско дело о младићу који је присиљен на војну службу (где је и сам Толстој учествовао у одбрани опкољеног Севастопоља).

Дана 23. септембра 1862. венчао се са Софијом Андрејевном Берс, кћерком московског физичара, с којом је имао тринаесторо деце, од које је петоро умрло у раном добу. Иако је жена из његових раних дневника дознала за бројне Толстојеве љубавне афере, што он није сакривао, имали су складан брачни однос и породичну срећу, што је њему омогућило да несметано ради на највећим делима.

У свету постоји око 200 потомака Лава Толстоја који се сваке друге године окупљају у Јасној Пољани.[1] Толстојев чукунунук Генадиј Муригин Иванович Толстој је посетио Београд и Србију почетком 2013. године.[2]

Критике и прихваћеност[уреди]

Енглеска књижевница Вирџинија Вулф тврди да је Толстој највећи романописац свих времена. И сам Џејмс Џојс је записао: “Он није никад досадан, нити глуп, никад уморан, педантан или театралан.“ Томас Ман је писао о Толстојевој безазлености: “Ријетко је радио као уметник, више као природњак.“ Велику репутацију су му донели дела „Рат и мир“, „Ана Карењина“. Његов књижевни рад састојао се из покушаја напада на руско друштво, које је верно сликао, а и сам му је припадао. У делу „Козак“(1863) описује козачки живот и љубав једног аристократе, заљубљеног у сеоску девојку. Дело „Ана Карењина“ (1877) има за тему живот узорне мајке и супруге у атмосфери лицемерја високог племства, која разбија окове и против правила започиње живот са човјеком кога воли. На сасвим другој страни је лик Љевина, сеоског властелина, који је у потрази за вером у Свевишњег и филозофским мотивима за живот. Он живи и ради са сељацима, покушавајући да спроведе реформу њиховог постојећег стања.

Смрт[уреди]

Толстојева кућа, данас музеј, који садржи око 22.000 његових књига

Верује се да је Толстој умро од запаљења плућа у Астапову, на железничкој станици 1910. године, након што је усред зимске ноћи напустио дом. Имао је 82 године. Дуго је боловао, па су бригу о њему преузеле супруга и кћерке. На место смрти одмах су дошли лекари, дајући му инјекције морфија. Полиција је покушала да ограничи приступ посмртној церемонији, али хиљаде сељака је било у колони на његовој сахрани. Неки су, додуше, знали само да је „неки аристократа преминуо“. Тако се испоставило да нису довољно знали о животу и делу овог руског реалисте.

Дела[уреди]

Романи и новеле
Кратке приче
Комади
Научна дела и полемике

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: