Лав Толстој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лав Толстој

Ilya Efimovich Repin (1844-1930) - Portrait of Leo Tolstoy (1887).jpg
Толстојев портрет из 1887. који је насликао Иља Репин

Информације
Пуно име Лав Николајевич Толстој
Датум рођења 9. септембар 1828.
Место рођења Јасна Пољана (Застава Русије Руска Империја)
Датум смрти 20. новембар 1910.
Место смрти Астапово (Застава Русије Руска Империја)
Дела
Најважнија дела „Рат и мир“
„Ана Карењина“
„Детињство“
Потпис

Leo Tolstoy signature.svg

Гроф Лав Николајевич Толстој (рус. Лев Николаевич Толстой; Јасна Пољана, 9. септембар 1828Астапово, 20. новембар 1910) био је руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која сликају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.

Био је есејист, драматист, критичар и морални филозоф, и поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним, ненасилним идејама отпора утицао је на касније личности као што су Мартин Лутер Кинг и Ганди. Проглашен је за најбољег писца у последњих 200 година и то од стране 125 америчких и британских књижевника који су учествовали у анкети која је трајала више година.

Рани живот[уреди]

Рођен је у Јасној Пољани у Русији, од оца Николаја Илича Толстоја и мајке Марије Николајевне (рођ. Воконски). Био је изданак једне од најзначајнијих руских грофовских породица, која је већ неколико векова Русији давала многе генерале, дипломате и писце.

Дуго година имао је туторе, али након смрти родитеља 1830. бригу о њему су преузели најближи рођаци. На Казањском Универзитету је студирао право и оријенталне језике, након што је 1844. напустио студије арапско-турске филологије. Убрзо и то напушта, подучавајући се самостално, а започиње и вођење дневника, који пише до краја живота. Дуго времена је проводио у Москви и Санкт Петербургу. Напуштајући сеоски живот, одлази у јужну Русију, где је његов брат служио у Кримском рату. Убрзо као добровољац започиње службу у војсци, и пише своје прво аутобиографско дело „Детство“ (Детињство), што му је донело признање и отворило му пут у књижевне воде. Након повратка, отвара школу у Јасној Пољани за сеоску децу и пише о прогресивним теоријама школовања.

Рано стваралаштво и брак[уреди]

Лав Толстој, портрет Иван Крамски, 1873.

Касније дело „Отрочество“ (Дечаштво) као и претходно, усредсређује се на психолошку и моралну карактеризацију хероја од његове десете до каснијих година. Приказују свежу, идиличну слику раног детињства, невиности и радости, али и приповедачеву опсервацију. Године 1855. појављују се „Севастопољске приче“, вероватно аутобиографско дело о младићу који је присиљен на војну службу (где је и сам Толстој учествовао у одбрани опкољеног Севастопоља).

Дана 23. септембра 1862. венчао се са Софијом Андрејевном Берс, кћерком московског физичара, с којом је имао тринаесторо деце, од које је петоро умрло у раном добу. Иако је жена из његових раних дневника дознала за бројне Толстојеве љубавне афере, што он није сакривао, имали су складан брачни однос и породичну срећу, што је њему омогућило да несметано ради на највећим делима.

У свету постоји око 200 потомака Лава Толстоја који се сваке друге године окупљају у Јасној Пољани.[1] Толстојев чукунунук Генадиј Муригин Иванович Толстој је посетио Београд и Србију почетком 2013. године.[2]

Критике и прихваћеност[уреди]

Енглеска књижевница Вирџинија Вулф тврди да је Толстој највећи романописац свих времена. И сам Џејмс Џојс је записао: “Он није никад досадан, нити глуп, никад уморан, педантан или театралан.“ Томас Ман је писао о Толстојевој безазлености: “Ријетко је радио као уметник, више као природњак.“ Велику репутацију су му донели дела „Рат и мир“, „Ана Карењина“. Његов књижевни рад састојао се из покушаја напада на руско друштво, које је верно сликао, а и сам му је припадао. У делу „Козак“(1863) описује козачки живот и љубав једног аристократе, заљубљеног у сеоску девојку. Дело „Ана Карењина“ (1877) има за тему живот узорне мајке и супруге у атмосфери лицемерја високог племства, која разбија окове и против правила започиње живот са човјеком кога воли. На сасвим другој страни је лик Љевина, сеоског властелина, који је у потрази за вером у Свевишњег и филозофским мотивима за живот. Он живи и ради са сељацима, покушавајући да спроведе реформу њиховог постојећег стања.

Смрт[уреди]

Толстојева кућа, данас музеј, који садржи око 22.000 његових књига

Верује се да је Толстој умро од запаљења плућа у Астапову, на железничкој станици 1910. године, након што је усред зимске ноћи напустио дом. Имао је 82 године. Дуго је боловао, па су бригу о њему преузеле супруга и кћерке. На место смрти одмах су дошли лекари, дајући му инјекције морфија. Полиција је покушала да ограничи приступ посмртној церемонији, али хиљаде сељака је било у колони на његовој сахрани. Неки су, додуше, знали само да је „неки аристократа преминуо“. Тако се испоставило да нису довољно знали о животу и делу овог руског реалисте.

Дела[уреди]

Романи и новеле
Кратке приче
Комади
Научна дела и полемике

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :