Назоалвеоларна циста
| Назоалвеоларна (назолабијална) циста | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Максилофацијална хирургија |
| МКБ-10 | К09.8 |
| МКБ-9-CM | 528.4 |
Назоалвеоларна циста или назолабијална циста једна је од ектодермних цисти неодонтогеног порекла у подручју вилице која према патогенези израста из епитела који је заостао на линији спајања латералног, медијалног носног и максиларног наставка, или по новијој теорији (из 1981. године), развија се из делова епитела који иду из доњег дела назолакрималног дуктуса. Цисту треба, као год је то могуће, у целости одстранити, јер она својим даљим растом доводи до ресорпције коштаног ткива, представља латентно жариште инфекције, а постоји могућност малигне алтерације.
Етиологија[уреди | уреди извор]
- Теорије о пореклу цисте
Етиолошке теорије о пореклу назоалвеоларна циста први путсу објављене 1892. и трају до данас.
- Тренутно је најприхваћенија Клестадтова теорија, у којој се наводи да циста израста из епитела који је заостао на линији спајања латералног, медијалног носног и максиларног наставка.[1]
- Најновија је теорија из 1981. године, сматра да се циста развија из делова епитела који иду из доњег дела назолакрималног дуктуса.[2] Прегледом свјетске литературе описано је до данас, око 200 случајева који су хистопатолошки потврђени, што иде у прилог овој теорији.[3][4]
- Хистологија
Хистолошки се циста састоји од растреситог везивног ткива на периферији и унутрашњег епителног слоја који је најчешће трепљаст или кубичан с мукозним жлездама и често метаплазира у плочасти епител. Такође у налазу могу бити присутни различити стадијуми ћелијске инфилтрације у зависности од интензитета инфекције цисте.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза назоалвеоларне цисте као и других неодонтогених цисти поставља се на основу прегледа пацијента, који укључује:
- узимање анамнезе,
- клинички преглед — акоји обухвата инспекцију и палпацију подручја вилица и перкусију зуба. Током њих се констатује: безболно избочење коштаног ткива, нормална боја слузокоже изнад промене, безболна тумефакција је безболна на палпацију, може бити чврсте конзистенције када је очувано још коштано ткиво, а уколико додје до истањења истог у узнапредовалом стадијуму цисте долази до појаве феномена пинг-понг лоптице, односно угибања коштаног ткива, када је коштано ткиво потпуно ресорбовано, јавља се феномен флуктуације.
- рентгенографија,
- патохистолошког налаза,
- пункција и клинички преглед цистичног садржаја — који је течан, а може бити бистар, жућкасте боје (сламе) са присуством кристала холестерина или гноја.
- цитолошка анализа ћелија и садржаја пунктата
- компјуторизирана томографија вилица или костију лица.
У типичним случајевима већ на основу клиничкога прегледа и детаљне анализе рентгенограма може се поставити дијагнозу, која ће постати коначна тек након потврде патолога.
Терапија[уреди | уреди извор]
Лечења ових циста заснива се на делимичном или потпуном одстрањењу (екстирпацији) цистичног сакуса.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Клестеадт W D. Насал цyстс анд фациал цлефт цyст тхеорy.Ам Отол Рхинол Ларyнгол, 1953; 62:84-92.
- ^ СЦХУМ АНН D M. Насолабиал цyст: мецханисмс оф девелопмент. Еар, носе анд тхроат Ј, 1981; 10-23.
- ^ Роед-Петер Сен Б. Насолабиал цyстс. Бр Ј ОралСург, 1969; 7:84-95.
- ^ Аллард Р Х Б. Насолабиал цyст. Инт Ј Орал Сург,1982; 14:351-359.
Литература[уреди | уреди извор]
- Н. Робертон “Теxтбоок оф неонатологy”, Цхурцхил Ливингдтоне 1989
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
