Ненад Чалуковић
| Ненад Чалуковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. октобар 1970. |
| Место рођења | Гуча, СФРЈ |
| Новинарски рад | |
| Новине | Карактер |
Ненад Чалуковић је политички новинар и главни уредник магазина Карактер.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 2. октобра 1970. године у Гучи. Новинарством је почео да се бави 1996. године у Дневном телеграфу код Славка Ћурувије. Године 1998. прелази у Блиц [2], а већ наредне године 1999. постаје политички новинар за време владавине Слободана Милошевића. У то време био је сарадник ТВ продукције ВИН, главне уреднице Гордане Суше. Током двехиљадитих пише за магазин Статус Славише Лекића. Након девет година у Блицу, 2006. се прикључио редакцији Вечерњих новости. Медиа Центар Сарајево га 2007.[3] године као најистакнутијег интервјуисту у Србији позива да напише специјалну анализу на тему ауторизације у интервјуима. 2011. прелази у дневни лист Пресс, где је радио до гашења тих новина крајем 2012, као уредник политичке рубрике, а затим као заменик главног и одговорног уредника. Почетком 2013. године постаје уредник политике у часопису Недељник [4], за који је писао од оснивања листа. Од децембра 2019. излази магазин Карактер [5], чији је оснивач и главни уредник[6].
- Био је један од најзаслужнијих што је Недељник за кратко време стекао велику препознатљивост на просторима бивше Југославије. Најпознатији је по својим интервјуима, а сарађивао је са свим битним личностима из света политике, културе, јавне сцене и маркетинга.
- Александар Тијанић је два месеца пред смрт, свој последњи [7] и тестаментарни интервју дао Ненаду Чалуковићу.
Награде[уреди | уреди извор]
Ненад Чалуковић добитник је награде[8] Удружења новинара Србије која носи назив Лаза Костић који је био први председник тог удружења. Чалуковић је добио то признање за најбоље интервјуе у 2017. години. У образложењу жирија пише: „Ненад Чалуковић успео је серијом интервјуа са академицима Српске академије наука и уметности да врати велики интелектуални интервју у српску штампу, али и да - што је можда био и највећи изазов - са једне од најзначајнијих институција у нашој земљи склони епитет 'повучене' и 'ћутљиве' ”.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Магазин Карактер”. Карактер (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-25.
- ^ „Ненад Чалуковић - Блиц”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-11-25.
- ^ „Ненад Чалуковић”. МЦ_ОНЛИНЕ (на језику: бошњачки). 2012-04-02. Приступљено 2021-01-30.
- ^ „Недељник”. Недељник. Архивирано из оригинала 10. 08. 2022. г. Приступљено 2020-11-25.
- ^ „Нови магазин "Карактер" на киосцима”. нунс.рс (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 2020-11-25.
- ^ „Медији у блату”. ФоНет портал (на језику: српски). Приступљено 2021-04-28.
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Тијанић: Српска елита издала је државу”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-11-25.
- ^ „Додељене награде УНС-а: Чалуковић вратио интелектуални интервју у штампу”. Недељник. Приступљено 2020-11-25.[мртва веза]