Нетолеранција на храну
| Нетолеранција на храну | |
|---|---|
| Синоними | Интолеранција на храну |
 | |
| Различити облици емулгатора лецитина - прах, две течности различите концентрације, гранулат и лецитин у праху су једињење које се налази у храни и изазивају нетолеранцију на храну | |
| Специјалности | гастроентерологија, имунологија |
Нетолеранција на храну или интолеранција на храну је преосетљивост или нежељена, често одложена, реакција организма, на храну, пиће, адитив или једињење које се налази у храни. Настаје као резултат појачаног и/или продуженог уноса одређених састојака хране. Карактерише се алергијском реакцијом или хиперсензитивношћу организма која није посредована ИгГ антителима, па не спада у групу алергија на храну и не би је требало мешати са њом.[1]
Клинички изазива симптоме у једном или више телесних органа и/или органских система. Може да буде штетне, нелагодне, а у неким случајевима и фаталне. За појаву хиперсензитивних реакција је неопходна претходна имуна сензитација тела.
Дефиниција[уреди | уреди извор]
Израз нетолеранција на храну се користи за описивање низа симптома различите етиологије у вези са храном, и могу бити нетоксичне и токсичне природе.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Док мање од 2% популације пати од алергија на храну, процењује се да чак више од 35% популације пати од нетолеранције на храну. Међутим процене учесталости нетолеранције на храну варирају од 2% до преко 20% становништва, према неким истраживањима[тражи се извор] Према до сада обављене само три студије о преваленцији код одраслих (објављене на холандском и енглеском језику) засноване на двоструко слепим, плацебо-контролираним изазовима хране, пријављена преваленца алергије/интолеранције на храну (путем упитника) била је 12% до 19%, док је истраживањима потврђена преваленца варирала од 0,8% до 2,4%.
За нетолеранцију на адитиве у храни преваленца је варирала између 0.01 и 0.23%. [тражи се извор]
Иако болест може да угрози било кога у било ком старосном добу,пошто се симптоми често јављају тек после извесног времена од узимања хране, а како су они јако скупи многи их не раде то значајно утиче на тачност података о правеаленцији болести.
У једном истраживању, једна четвртина становништва тврдила је да пати од алергије на храну Стварна преваленција код одраслих је 2% до 5%, с тим да су различито заступљени различити органски системи (кожа, гастроинтестинални тракт, кардиоваскуларни систем, плућа итд.).
Преваленција код мале деце је већа за 5% до 10%, а различита храна је одговорна за алергије на храну код деце и одраслих.
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Нетолеранција на храну се може класифицирати према њиховом механизму, било због недостатка одређених супстанци или ензима који су потребни у процесу варењу намирница, било због токсичног или психичког дејства одређених етиолошких фактора.
Преосјетљивост на храну функционалног порекла често је узрокована само изолованим функционалним поремећајем (попут недостатка лактозе у танком цреву) и у почетку га не прате било које друге анатомске или морфолошке промене у гастроинтестиналном тракту.
С друге стране, интолеранција на храну структурне етиологије има своје порекло у анатомско и морфолошки видљивој болести која укључује структурне промене у гастроинтестиналном тракту. То секундарно резултује симптомима повезаним са храном. Дивертикулоза танког црева, на пример, доводи до бактеријског пораста танког црева, што заузврат изазива постпрандијални метеоризам и дијареју.
Токсичне реакције настају услед дејства токсина који могу бити бактеријског, биљног или гљивичног порекла, на пример који проистичу из контаминације храном, као и других токсина као што су нпр. гликоалкалоиди.
Нетолеранција на храну може бити и резултат урођених аномалија у људском телу и апосорпцији храњивих супстанци (као што је нпр крива апсорпције фруктозе).
Нетолеранција на храну се може јавити и према природним хемикалијама које се налазе у храни, као што је салицилна сензибилност. или лековитик супстанци из разних биљака, као што је аспирин.
На крају, нетолеранција на храну може бити и резултат имунолошких реакција који нису повезане са ИгЕ-ом (као што је то случај са алергијом на храну)
Нетоксичне реакције[уреди | уреди извор]
Нетоксичне реакције на храну деле се на два главна механизма: имунолошки и неимунолошки посредоване реакције.
- Имунолошки посредоване реакције
Специфично имунолошки посредовани облици интолеранције на храну обухваћени су термином алергија на храну и, с обзиром на растућу преваленцију интолеранције на храну, представљају диференцијално дијагностички проблем за пацијенте и лекаре. Учесталост алергија на храну субјективно је прецијењена.
Свеукупно гледано, неимунолошки посредоване реакције представљају већину свих реакција на храну (15% до 20%). Имуни систем није посебно укључен у ове случајеве, па стога неимунолошки посредовани облици интолеранције на храну нису алергије. Овај спектар обухвата псеудоалергене и фармаколошке ефекте изазване:
- салицилатима, биогеним аминима (као што су хистамин, тирамин, серотонин итд.),
- сулфитима (присутни у вину и лековима),
- натријум глутаматом (појачивач укуса),
- бојама и конзервансима (као што су тартразин, бензоати, сорбати итд.),
- заслађиваче (аспартам), или
- због ензимопатије.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Нетолеранција на храну се повезује са бројним хроничним стањима и симптомима, а њена клиничка слика укључују следеће:
- Гастроинтестиналне тегобе – гастритис, надимање, синдром иритабилног црева, дијареја, опстипација, малапсорпција.
- Неуролошке сметње – главобоља, мигрена, вртоглавица.
- Дерматолошке промене – акне (код одраслих), екцем, свраб коже, осип.
- Болови у зглобовима и мишићима – почев од атипичних болова и отечености зглобова до реуматоидног артритиса, фибромијалгија.
- Психолошке сметње – хронични умор, несаница, депресија, анксиозност.
- Респираторне тегобе – астма, којавица (који се могу преклапати са алергијским процесом).
- Проблеме са контролом телесне тежине.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
С обзиром да се симптоми нетолеранције на храну јављају чак и неколико дана након уноса хране и да их је тешко повезати са врстом унете хране која узрокује симптоме, дијагноза је понекад јако сложена.
Неке од намирница која могу изазвати нетолеранцију на храну
| Овас | Купус |
| Пшеница | Шаргарепа |
| Пиринач | Празилук |
| Кукуруз | Кромпир |
| Раж | Целер |
| Дурум пшеница | Краставац |
| Глутен (житарице) | Паприка (црвене, зелене и жуте) |
| Бадем | Махунарке (грашак, сочиво, пасуљ) |
| Бразилски орах | Грејпфурт |
| Индијски орах | Бостан (диња, лубеница) |
| Чај | Кикирики |
| Орах | Соја |
| Кравље млеко | Какао |
| Цело јаје | Јабуке |
| Пилетина | Црна рибизла |
| Јагњетина | Маслине |
| Говедина | Наранџа и лимун |
| Свињетина | Јагода |
| Мешавина беле рибе (бакалар, иверак) | Парадајз |
| Речна и језерска риба (лосос, пастрмка) | Ђумбир |
| Туњевина | Бели лук |
| Шкољке, ракови и љускари (морски рачић, скампи, краба, јастог, шкољке) | Печурке |
| Броколи | Квасац |
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
Диференцијална дијагноза нетолеранције на храну је широка. Због тога треба применити структурирани дијагностички алгоритам или мултидисциплинарни приступ ангажовањем више клиничких дисциплина.[5]
Распон диференцијалних дијагноза не имунолошки посредованих облика интолеранције на храну укључује хроничне инфекције (попут ламблијазе), неуроендокрине туморе (попут карциноида) и психосоматске реакције које изазивају или могу опонашати симптоме нетолеранције.[6][7][8][9][10]
| Диференцијалне дијагнозе | Налази |
|---|---|
| Анафилаксија | Алерген, специфични ИгЕ, серумска триптаза |
| Ангиоедем | Промене коже, активатор Ц1 |
| Карциноидни | Простагландини, серотонин, НСЕ, хромогранин |
| Пхеоцхромоцитома | Крвни притисак, катехоламини у урину |
| Мастоцитоза | Посредници активације мастоцита |
| Неуроендокрини тумори (ВИП, Золлингер-Еллисон синдром итд.) | ВИП, гастрин у серуму, НСЕ, хромогранин |
| Т-ћелијски лимфоми | Б-симптоми, б2-микроглобулин, коштана срж |
Терапија[уреди | уреди извор]
Лечење се састоји у уклањању инкриминисане супстанце из исхране и примени одговарајуће медикаментозне и психосоматске подршке, када је то неопходно.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ломер, M. C. Е. (1 де февереиро де 2015). «Ревиеw артицле: тхе аетиологy, диагносис, мецханисмс анд цлиницал евиденце фор фоод интолеранце». Алиментарy Пхармацологy & Тхерапеутицс (ем инглêс). 41 (3): 262–275.
- ^ Цроwе СЕ, Пердуе МХ. Гастроинтестинал фоод хyперсенситивитy: басиц мецханисмс оф патхопхyсиологy. Гастроентерологy. 1992;103:1075–1095.
- ^ Раитхел M ХЕ, Баенклер ХW. Клиник унд Диагностик вон Нахрунгсмиттелаллергиен (Гастроинтестинал вермиттелте Аллергиен Град I-IV) Дтсцх Арзтебл. 2002;99(103):717–728.
- ^ Теителбаум ЈЕ ФГ. Иммуне мецханисмс оф фоод аллергy. Цурр Опин Гастроентерол. 1998;14:498–503.
- ^ Yурдагüл Зопф, Ецкхарт Г. Хахн, Мартин Раитхел, Ханнс-Wолф Баенклер, анд Андреа Силберманн, Тхе Дифферентиал Диагносис оф Фоод Интолеранце, Дтсцх Арзтебл Инт. 2009 Маy; 106(21): 359–370.
- ^ Аиути Ф, Паганелли Р. Фоод аллергy анд гастроинтестинал дисеасес. Анн Аллергy. 1983;51(2 Пт 2):275–280
- ^ Баенклер Х. Салицyлатинтолеранз: Патхопхyсиологие, клинисцхес Спектрум, Диагностик унд Тхерапие. Дтсцх Арзтебл. 2008;105(8):137–142.
- ^ Бруијинзеел-Коомен C ОЦ, Аас К, ет ал. Поситион папер: Адверсе реацтионс то фоод. Аллергy. 1995;50:623–635.
- ^ Книбб РЦ, Армстронг А, Боотх ДА, Платтс РГ, Боотх ИW, МацДоналд А. Псyцхологицал цхарацтеристицс оф пеопле wитх перцеивед фоод интолеранце ин а цоммунитy сампле. Ј Псyцхосом Рес. 1999;47:545–554.
- ^ Сампсон ХА. Фоод аллергy. Парт 1: иммунопатхогенесис анд цлиницал дисордерс. Ј Аллергy Цлин Иммунол. 1999;103(5 Пт 1):717–728.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
