Пређи на садржај

Норовирус

С Википедије, слободне енциклопедије
Норовирус
СинонимиУзрочник зимског повраћања[1]
Трансмисиона електронска микрографија вируса. Бела црта = 50 нм
СпецијалностиУргентна медицина, педијатрија
СимптомиДијареја, повраћање, стомачни бол, главобоља[2]
КомпликацијеДехидрација[2]
Време појаве12 до 48 сата након излагања[2]
Трајање1 до 3 дана[2]
УзроциНоровирус[3]
Дијагностички методНа бази симптома[3] Потврдно тестирање се може обавити за потребе јавног здравља.[3]
ПревенцијаПрање руку, дезинфекција контаминираних површина[4]
ЛечењеНега (унос довољне количине течности или интравенозна терапија)[5]
Фреквенција685 милиона случајева годишње[6]
Смртност200,000

Норовирус изазива акутни гастроентеритис.[6][1] Може га добити свако, и то више пута у току живота, јер постоји много типова норовируса и инфекција једним типом касније не штити од других типова вируса.

Норовирус се може наћи у повраћеној маси и столици, чак и пре него што особа добије симптоме. Вирус остаје у столици две недеље, чак и дуже након оздрављења. Тада су оболеле особе и најзаразније.

Вирус се обично преноси када столица или повраћене масе доспеју до уста здравих људи. Ово се обично дешава конзумирањем вирусом контаминиране хране или течности, додиривањем контаминираних ствари, а затим стављањем руку у уста или контактом са инфицираним особама, на пример нега оболелог или дељење оброка или коришћење истог прибора за јело.

Микробиологија[уреди | уреди извор]

Норовируси припадају фамилији Цалицивиридае, а у хуманој медицини важна су два рода:

  • Норовирус (раније названи Норwалк-лике вирус), којих су чешћи узрочнци болести.
  • Саповирус (раније названи Сапоро-лике вирус).

Морфолошки припадају малим округлим вирусима (величина им је 27-40 нм), имају изглед чашице са 32 удубљења на површини по структури вирусне капиде на електронском микроскопу. На основу секвенци нуклеинске киселине вируси су класификовани у више геногрупа.[7]

Изузетно су отпорни и не могу се инактивирати стандардним дезинфекционим поступцима.

Инкубација[уреди | уреди извор]

Инкубација је врло кратка (око 24 часа) тако да спада у групу болести са кратком инкубацијом, док сама болест траје 1-2 дана.[8]

Симптоми[уреди | уреди извор]

Симптоми су углавном развију 12 до 48 сати након излагања вирусу, а болест углавном пролази за један до три дана.

Најчешћи симптоми норовируса су дијареја, повраћање, мучнина, болови у стомаку, грозница, главобоља и болови у телу. Уколико су повраћање и проливи јаче изражени, то може довести до дехидратације, поготово код мале деце и старијих особа. Симптоми дехидратације су смањена количина урина, сува уста, осећај вртоглавице при устајању, код деце плач са мало или без суза, поспаност или раздражљивост.

Норовируси се брзо шире у затвореним објектима попут школа, обданишта, старачких домова, бродова (крузери), а највећи број епидемија норовирусима се дешава између новембра и априла.

Превенција[уреди | уреди извор]

Најбоља превенција норовируса је практиковати правилно прање руку и одржавање чистоће. Руке прати правилно, сапуном и водом, нарочито након употребе тоалета, мењања пелена, и увек пре припремања и сервирања хране и оброка. Након прања руку могу се користити средства за дезинфекцију руку на бази алкохола, али она не могу заменити прање руку.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Норовирус (вомитинг буг)”. нхс.ук. 19. 10. 2017. Приступљено 8. 6. 2018. 
  2. ^ а б в г „Норовирус Сyмптомс”. ЦДЦ (на језику: енглески). 24. 6. 2016. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 29. 12. 2017. 
  3. ^ а б в Брунетте ГW (2017). ЦДЦ Yеллоw Боок 2018: Хеалтх Информатион фор Интернатионал Травел. Оxфорд Университy Пресс. стр. 269. ИСБН 9780190628611. 
  4. ^ „Превентинг Норовирус Инфецтион”. ЦДЦ (на језику: енглески). 5. 5. 2017. Приступљено 29. 12. 2017. 
  5. ^ „Норовирус - Треатмент”. ЦДЦ. Приступљено 29. 12. 2017. 
  6. ^ а б „Норовирус Wорлдwиде”. ЦДЦ (на језику: енглески). 15. 12. 2017. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 29. 12. 2017. 
  7. ^ Бон Ф, Фасциа П, Даувергне M. Преваленце оф гроуп А ротавирус, хуман цалицивирус, астровирус, анд аденовирус тyпе 40 анд 41 инфецтионс амонг цхилдрен wитх ацуте гастроентероцолитис ин Дијон, Франце. Ј Цлин Мицробиол. Сеп 1999;37(9):3055-8
  8. ^ Гео Ф.Боокс, КЦ Царролл, ЈС Бутел, СА Морсе.Реовирусес, Ротавирусес&Цалицивирусес. Ин: Јаwетз, Мелницк&Аделберг, с Медицал Мицробиологy, 24тх едитион, Тхе МцГраw-Хилл цомпаниес, Инц. 2007. п 501-10

Спољашње везе[уреди | уреди извор]