Терапија
![]() | Овај чланак је недовршен. |
Терапија | |
---|---|
Лечење болесника у хипербаричној комори | |
MeSH | D013812 |
Терапија или лечење је поступак којим се ублажавају или отклањају поремећаји и успоставља претходно нарушено, нормално стање здравља. Уколико се лече само симптоми, онда је то симптоматска, а ако се уклањају узроци болести, онда је то каузална терапија.[1]
Семантика[уреди | уреди извор]
Речи нега, терапија, лечење и интервенција се преклапају у семантичком пољу и стога могу бити синоними у зависности од контекста. Крећући се удесно кроз тај редослед, конотативни ниво холизма опада, а ниво специфичности (до конкретних примера) расте. Дакле, у контексту здравствене заштите (где се њени ставови увек не рачунају), реч брига има тенденцију да имплицира широку идеју о свему што се ради да би се заштитило или побољшало нечије здравље (на пример, као у терминима превентивна заштита и примарна заштита, који подразумевају сталну активност), иако понекад подразумева ужу идеју (на пример, у најједноставнијим случајевима збрињавања рана или после анестезије, довољно је неколико одређених корака и интеракција пацијента са пружаоцем услуга се убрзо завршава).
Насупрот томе, реч интервенција тежи да буде специфична и конкретна, па је стога реч често пребројива; на пример, један случај катетеризације срца је једна изведена интервенција, а коронарна нега (без бројања) може захтевати низ интервенција (број). У крајњем случају, нагомилавање таквих бројних интервенција представља интервенционизам, погрешан модел неге којем недостаје холистичка обазривост – само третирање дискретних проблема (у наплативим корацима), а не одржавање здравља.
Терапија и третман, у средини семантичког поља, могу конотирати или холизам неге или дискретност интервенције, са контекстом који преноси намеру у свакој употреби. Сходно томе, они се могу користити и у бројним поступцима (на пример, терапија хроничне болести бубрега може укључивати неколико дијализних третмана недељно).
Речи ацеологија и и аматологија су нејасни и застарели синоними који се односе на проучавање терапија.
Енглеска реч терапија изведена је из латинске речи therapīa од грчког: θεραπεια и дословно значи „лечење“ или „исцељење“.[2]
Основе лечења[уреди | уреди извор]
Савремена теорија медицинске антропологије поступке лечења посматра кроз синтезу три различита медицинска система, као што су:
- народна медицина,
- биомедицина,
- популарни сектор.
У сваком од ова три система поступци лечења се воде одређеним културним правилима, која подразумевају одговарајуће идеје и праксе у погледу болести и здравља.[3]
Упоредо постојање биомедицине и народне медицине омогућило је настанак и трећег медицинског система у оквиру кога се спроводи лечење — популарног сектора, који у себи интегрише оба поменута медицинска система, који су иначе по начину лечења изоловани један од другог.[3]
Избор пацијената у лечењу[уреди | уреди извор]
Избори пацијената у лечењу укорењени су у популарној култури, тако да се након примљеног третмана из народног или професионалног сектора, пацијент повремено враћа назад популарном сектору како би се одлучило шта даље чинити. Тиме пацијент постаје ангажован чинилац при лечењу јер се увиђају њихови поступци и одлуке.
Тиме се, свакако, омогућава вернији приказ и боље разумевање поступака лечења у пракси, за разлику од поставке односа моћи, по којој пацијенти пасивно, послушно и доследно упражњавају инструкције лекара као ауторитета. На тај начин је у медицинској антропологији начињен помак од проучавања затворених медицинских система ка проучавању пракси лечења. Тиме се лечење открива као креативни процес где, као значајан, фигурира синкретизам различитих медицинских система, у чијем центру стоји пацијент као главни делатник.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- ^ „therapy | Search Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com. Приступљено 2022-02-01.
- ^ а б в Весна Трифуновић, Лечење У Појмовник српске културе САНУ