Нотар

С Википедије, слободне енциклопедије
Нотар (XVI в.)

Нотар или јавни бележник је стара правничка професија чија је улога да све уговоре, споразуме и друге писмене белешке, оверава и одговара за њихову законитост.

Служба нотара уведена је први пут на нашим просторима Законом о јавним бележницима (нотарима) из 1930. године. Године 1944. укидањем уставно-правног система Краљевине Југославије ова професија нестаје у пракси, укида се у законодавству и искључује из правне теорије. Улогу јавног записничара преузимају, донекле, судске писарнице које само оверавају потпис уговарача у споразумима, не улазећи у њихову суштину.

Раскидом са комунистичком идеологијом и партијском државом, у процесу успостављања демократских правних система крајем 20. и почетком 21. века нотаре су увеле : Словенија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Мађарска.

Квалитетним јавним бележништвом постиже се ниво правне безбедности и владавине права у разним областима, а нарочито оним у којима су ризици, преваре и манипулације чести, на пример у промету непокретностима, у поступку оснивања привредних друштава, верификацији чланских права, или одлукама органа привредних друштава.

Увођењем нотара судови се растерећују од неких поступака или евиденција на које непотребно троше своје ресурсе.

Порекло нотара[уреди | уреди извор]

Сматра се да институција јавног бележника своје порекло има у римском праву. У III веку наше ере јавио се јавни службеник под називом tabellio. Његов задатак је произашао из потребе становника источних провинција Римског царства да својим споразумима и изјавама воље, којим је оствариван правни промет у тим провинцијама, обезбеде заштиту римског права. У овом циљу tabellio је састављао писмени документ који је затим био, у почетку усмено, презентован у складу са римским правом прописаном формом за настанак обавеза. Од тог момента, током средњег века, па до данашњих дана, улога и значај јавног бележника у европским и ваневропским државама је растао.

Јавни бележник испуњава своју функцију пружајући правну помоћ приватним лицима (физичким и правним) у креирању њихових приватних правних односа.

Делатност нотара[уреди | уреди извор]

Најзначајнија делатност јавног бележника састоји се у састављању документа у виду бележничког акта (запис јавног бележника). У земљама које познају установу јавног бележника захтев форме бележничког акта представља најстрожи захтев у погледу форме правног посла или изјаве воље, који истовремено замењује и писмену форму и форму потврђивања (овере) потписа странака.

Бележнички акт[уреди | уреди извор]

Састављање бележничког акта састоји се из неколико фаза. Најпре, разговор јавног бележника са странкама, у ком разговору је, са једне стране, задатак јавног бележника да се упозна и по потреби пронађе праву намеру и вољу странака, а са друге стране, да странкама пружи обавештења о правним последицама и другим релевантним околностима намераваног правног посла или изјаве воље. Током разговора јавни бележник је дужан да странкама пружи квалификован и непристрасан савет који се односи на све аспекте правног посла у питању. Ово је обавезан елемент форме бележничког акта и зато јавни бележник мора да има одговарајућу правну стручну спрему.

Затим, бележник саставља нацрт бележничког акта и упознаје странке са њим. Када се сагласе са нацртом странке потписују акт у присуству јавног бележника, који се претходно уверио у погледу њиховог идентитета на основу одговарајућих докумената, и који затим и сам потписује акт и на исти ставља свој печат. Акт при чијем састављању су поштована процедурална правила и који је јавни бележник саставио у оквиру својих овлашћења представља јавну исправу, са свим последицама које из тога произилазе.

Јавни бележник има обавезу да дуготрајно чува у својој архиви бележнички акт који је саставио. Он је дужан да на захтев овлашћеног лица, бележничке коморе или суда изда изворник или оверени препис бележничког акта.

Посредник[уреди | уреди извор]

У последње време од посебног је интереса улога јавног бележника као посредника, измиритеља и арбитра. Као независан и правно образован посредник јавни бележник је изузетно погодан за вансудско решавање спорова. Функцију посредовања и мирења јавни бележник врши по сопственој иницијативи или на иницијативу странака. Функцију арбитра јавни бележник врши на основу сагласности странака, која може бити изражена већ приликом сачињавања бележничког акта (уговора), у виду арбитражне клаузуле.

Бележнички акт може имати карактер извршне исправе подобне за принудно извршење у судском извршном поступку. То ће бити у случају када је у питању бележнички акт који садржи обавезу на чињење или нечињење, када су у питању права којима странке могу слободно да располажу и када су се странке изричито сагласиле са непосредним извршењем бележничког акта.

Правни промет[уреди | уреди извор]

У многим правним системима прописана је посебна улога јавног бележника у фази непосредног остваривања правног промета. Тако, често је прописано да се пријаве одређеним јавним регистрима могу поднети само уколико су потврђене од стране јавног бележника, без обзира да ли је прописано да и сам акт, који је предмет пријаве, сачињава јавни бележник или то није случај.

Поред правно обавезујућих изјава јавни бележник овлашћен је да бележи и чињенице од значаја за правни промет. У питању су чињенице које опажа у спољном свету, док правни закључци и процене не могу бити предмет бележења. Овде у обзир долази и присуство јавног бележника на седницама скупштина и драгих органа управљања привредних друштава и у вези с тим оверавање записника и одлука донетих од стране органа привредног друштва.

Службена овера потписа[уреди | уреди извор]

Јавни бележник је надлежан за службену потврду потписа на одређеним документима. Овде јавни бележник проверава идентитет странке и на писмену потврђује да је странка пред њим потписала одређени документ, односно потпис на истом признала за свој.

Издавање потврда[уреди | уреди извор]

Низ је потврда које издају јавни бележници: потврде које се односе на саме бележничке акте (о датуму, месту и слично), потврде да је одређено лице у животу, да је дат отказ, опомена, понуда, разне личне потврде, потврде да је одређено лице овлашћено за заступање предузећа и слично.

Уобичајено је да се протести меница и чекова врше пред јавним бележником.

Чување поверених исправа и вредности[уреди | уреди извор]

Јавни бележник има дужност да чува поверене исправе, новац и хартије од вредности, понекад са задатком да их преда одређеном лицу према налогу странке.

Послови по налогу суда[уреди | уреди извор]

Поред овога јавни бележници обављају и одређене послове по налогу суда. Ту је првенствено представљање пословно неспособних и одсутних лица, управљање неподељеном имовином која чини оставинску масу током оставинског поступка, попис имовине која спада у оставину, одговарајуће учешће у поступку физичке деобе и судске јавне продаје и друго.

Функције нотара[уреди | уреди извор]

Биро нотара

Све функције јавног бележника у савременим правним системима, које произилазе из напред наведених задатака које јавни бележници обављају, могу се грубо сврстати у три категорије:

  • заштита интереса странака,
  • убрзање правног промета и
  • олакшање рада правосуђу.

Заштита интереса странака[уреди | уреди извор]

Форма бележничког акта је најстрожа прописана форма у правним системима који познају ову установу, а најстрожа и најстабилнија форма представља превентиву од дисбаланса који се може јавити услед различитих нивоа знања и правне културе и различите финансијске снаге странака.

У фази бележничког разговора са странкама, јавни бележник обавља социјалну функцију јер својом непристрасношћу осигурава да суштина правног посла међу странкама буде постављена правично, уз једнако уважавање њихових често супротстављених интереса. Јавни бележник је обавезан да пре састављања нацрта бележничког акта обави са странкама разговор. Током тог разговора јавни бележник је дужан да странкама пружи све потребне савете. Ови савети су од посебног значаја јер су дати од непристрасног, материјално незаинтересованог и стручног лица. Јавни бележник у овом смислу има дужност да у циљу обезбеђења правичних односа заштити слабију странку, чиме се остварује једно од основних начела двострано-теретних облигација: еквивалентност узајамних давања.

Током разговора, који претходи састављању нацрта бележничког акта, јавни бележник ће, поред тога што ће открити намере и праву вољу странака, покушати да усагласи, а по потреби и измири супротстављене интересе и да нађе решења одговарајућа свим учесницима у правном послу. При томе он је дужан да једнако и непристрасно води рачуна о интересима сваке странке, при чему је јасно да ће по самој природи ствари већу корист остварити она страна која мање познаје право и која је слабије упозната са правним дејствима радње коју је намерна да предузме пред јавним бележником.

Документ снабдевен печатом и потписом јавног бележника, као јавна исправа, не само да преноси терет доказивања на онога који тврди другачије од тог документа, него исти има изванредну доказну снагу и није га лако оспорити. Због тога нотарске исправе пружају висок степен заштите страни која се на исте позива.

Убрзање правног промета[уреди | уреди извор]

Брзина којом се роба обрне, односно брзина којом се изврше услуге у данашње време представља једно од основних мерила успешности сваког привредног субјекта. Брзина економског промета у директној је функцији брзине којом се одвија правни промет. Због тога је данас снажно изражен интерес да се убрза правни промет у свим оним областима које су блиско везане са функционисањем тржишта роба, услуга и капитала.

Функција јавног бележника у овој области долази до изражаја када се има у виду релативна једноставност процедуре. Уобичајено је да стране у једном уговорном односу прво самостално обаве један или више претходних разговора или договора, затим оду код адвоката ради састављања уговора и на крају исти уговор оверавају код суда. Учешће јавног бележника омогућава да се сва три напред наведена сегмента остваре истовремено и на једном месту - у канцеларији јавног бележника. Ово свакако не само да олакшава и поједностављује процедуру, него је и у знатној мери убрзава.

Посебно је у функцији убрзања правног промета извршни бележнички акт, односно акт састављен од стране јавног бележника који има снагу извршног наслова у судском извршном поступку. Јавни бележници у већини земаља су овлашћени да састављају овакве акте под условом да се дужник, у том акту, добровољно подвргао непосредном извршењу (други услови наведени су напред). На овај начин странке у једном уговорном односу могу већ приликом закључења уговора код јавног бележника прихватити и непосредно извршење тог уговора, без претходног судског поступка. Јасно је да ово у значајној мери утиче на убрзање правног промета. Ова форма је првенствено била коришћена код банкарских зајмова, али данас има све ширу примену и на друге врсте обавеза.

I друге особине бележничког акта, као што су јасност међусобних обавеза странака, њихова уравнотеженост, поузданост у погледу њиховог садржаја, обезбеђење одговарајућих доказа у погледу предузете правне трансакције и тако даље, олакшавају и тиме убрзавају правни промет.

Олакшање рада правосуђа[уреди | уреди извор]

Јавни бележници олакшавају рад судовима на неколико начина:

  • предупређењем судских спорова,
  • утицајем на упрошћење судског поступка у случајевима када до истог дође,
  • сарадњом са судовима и преузимањем на себе дела судске функције.

Током разговора који претходи изради нацрта бележничког акта јавни бележник расправља спорна питања у детаље и настоји да се постигне разуман споразум заинтересованих страна са уравнотежењем контрадикторних интереса. Као непристрасни саветник јавни бележник је обавезан да пронађе неопходну равнотежу и да објасни свакој страни карактер и обим примљених правних обавеза и снагу предложене правне сагласности. То је од одлучујућег значаја да би се предупредили судски спорови који често проистичу из неблаговремених, непотпуних или нејасних аката. Јавни бележник је такође у прилици да врши усаглашавање приватних интереса странака и јавног интереса израженог законом што је такође на линији избегавања могућих спорова. У савременим правним системима све више долази до изражаја функција јавног бележника као посредника међу странама, који као носилац јавних овлашћења непристрасним посредовањем и мирењем доприноси превазилажењу конфликтних ситуација. Све то омогућава да се потпуно отклони или у знатној мери умањи ризик настајања спорова са ангажовањем суда ради њиховог решавања. Ова превентивна функција данас све више постаје фактор стабилности и хармоничних односа међу грађанима.

Својом снагом бележнички акт, употребљен у судском поступку, олакшава доказивање јер представља несумњив доказ сагласности између странака и несумњив доказ о датуму настанка права и обавеза. Контрола остварена од стране јавног бележника ослобађа суд од неких претходних провера. Јавни бележник је дужан да чува како сам бележнички акт, тако и доказе о целој операцији у интерној евиденцији и исто може да послужи на суду (идентитет, доба старости, уверење нотара о уговорној или тестаменталној способности, време, место и друге околности). Дакле, поред обезбеђења доказа, што је један од циљева прописане форме бележничког акта, обезбеђује се лак приступ доказима и њихово лако и несметано извођење током судског поступка.

Сарадњу са судом јавни бележник остварује нарочито кроз судске поступке где се он јавља као представник пословно неспособних или одсутних лица по налогу или на захтев суда. Поједине своје делатности јавни бележник врши под надзором суда, као што је: састављање пописа имовине, подела имовине на основу сагласности или без сагласности странака у судском поступку, јавна продаја у судском поступку, јавна продаја или продаја непокретности на основу слободне сагласности или продаја између више пословно неспособних лица.

Данас је јавни бележник постао централна фигура у бракоразводним парницама у многим европским земљама. Он сачињава попис имовине, акт о подели имовине, споразум о ликвидацији и све предаје суду са тужбом за развод брака.