О3Д

O3D
	Snimak ekrana koji je napravio Google kako bi pokazao mogućnosti O3D-a
Programer(i)	Guglovi programeri
Status razvoja	Aktivan
Platforma	Višeplatformski softver
Tip	JavaScript API
Licenca	BSD licence
Veb-sajt	https://code.google.com/p/o3d/

Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу.
Када завршите са провером, допишете да након |проверено=.

O3D је JavaScript API^[1] са BSD лиценцом којег је креирао Гугл за прављење интерактивних 3Д графичких апликација које се покрећу у веб прегледачима или као XUL десктоп апликација.

Најчешће се користи за рекламе, демо производе, 3D моделе, симулације, инжењерске апликације, системе за контролисање, надгледање и праћење или за масивне онлајн виртуелне светове.

Првобитно је изграђен као додатак за веб прегледаче, а тренутно се налази у стању инкубације у Гугловој лабораторији. Његова нова примена је JavaScript библиотека имплементирана поврх WебГЛ-а^[1] (ово је објавио Гугл 7. маја 2010).

Очекује се да O3D премости јаз између HTML-базираних веб прегледача и 3D брзих графичких апликација. Његови заговорници уверавају да креирање потпуно опремљених 3Д графичких стројева који се могу преузети и покренути преко веб прегледача, може елеминисати потребу за инсталирањем великих апликација на рачунару. O3D обезбеђује робустан интерфејс за CPU клијента и GPU користећи JavaScript, као и повећање поновне употребљивости апликацијских ресурса.

На почетку је O3D користио архитектуру засновану на додацима (енгл. плугин), која је дозвољавала програмерима да интегришу уобичајене функционалности. Важно је напоменути да је додатак писан у C-у због чега директно комуницира са хардвером, тако да је брзина довлачења сцене у великој мери зависна од графичке картице рачунара. Сада је велики део тих функционалности уграђен у WebGL.

Основна предност O3D-а је та да може учитати, рендеровати и трансформисати моделе и њихове текстуре динамично, користећи АЈАX или COMET у реалном времену. Традиционална компилација изворног кода, апликацијских ресурса и објектних библиотека није више потребна, будући да се сви ови аспекти учитавају у реалном времену. Ови даљински ресурси могу бити дизајнирани, развијани и одржавани ван језгра рендеровања или приказа апликације у склопу објектно оријентисаних МВЦ апликација. Као директан резултат оваквог приступа развој O3D апликација постаје лакши, пошто поновна компилација O3D апликација није неопходна са сваком променом ресурса. Ово дозвољава дистрибутиван и робустан приступ при дизајнирању O3D апликација.