Омладинске политике у Европској унији
Омладинске политике у Европској унији представљају мере и активности усмерене на побољшање положаја младих из Европе који полазе од потреба младих, а које спроводе различити актери омладинске политике, односно државни огани, установе и удружења.
Омладинским политикама утврђују се основни циљеви и задаци у омладинском сектору. То нису само општа начела већ и посебни програми и мере које треба да обезбеде учествовање младих у ширем друштвеном окружењу.
Дугорочни циљ омладинске политике је унапређење животних услова младих особа, као и омогућавање учештвовања младих у свим аспектима друштвеног, социјалног и политичког живота.[1] Омладинске политике односе се на социјална, културна, политичка, образовна и сва остала питања од значаја за младе.
Термин је настао од енглеских речи yоутх – млади и полицy – политика.
Битни појмови[уреди | уреди извор]
- Омладински сектор обухвата све области у којима се обављају омладинске активности.
- Субјекти омладинске политике су актери који спроводе омладинске активности и други субјекти који учествују у спровођењу омладинске политике.
- Омладинске активности представљају различите активности које у омладинском сектору спроводе млади или субјекти омладинске политике. Усмерене су на унапређивање положаја младих и на њихово оснаживање.
- Омладински рад део је омладинских активности које се заснивају на неформалном образовању, одвијају у оквиру слободног времена младих и предузимају ради унапређивања услова за лични и друштвени развој младих.
- Неформално образовање младих јесте скуп организованих активности које нису предвиђене системом формалног образовања, заснованих на потребама и интересовањима младих.[2]
- Осетљиве групе младих[3] називају се још и маргинализованим или социјално искљученим групама. Најчешће се налазе на периферији друштвеног система и најудаљеније су од расподеле могућности, вредности и норми, моћи и угледа, због чега су онемогућени да искажу своје потребе и остваре своје интересе и права у друштву. Овакав положај младих може отежати формирање идентитета и осамостаљивање. Постоји пет димензија социјалне искључености: културна, социјална, економска, политичка и просторна.
Омладинске политике данас[уреди | уреди извор]
Европска унија од 2009. године спроводи Структурирани дијалог са младима[4], где млади имају прилику да изнесу своја мишљења и предлоге. Институције Европске уније саветују се са младима о битним областима дефинисаним у Стратегији за младе Европске уније.
Структурирани дијалог представља средство међусобне комуникације између младих и доносилаца одлука. Састоји се од јасно дефинисаних фаза у којима доносиоци одлука и организације постављају питања о важним темама за младе широм Европе, прикупљају одговоре, обликују предлоге и представљају омладинске политике.
Омладинске политике у ЕУ имају два задатка[5]:
- да осигурају веће и једнаке могућности за младе људе у образовању и тржишту рада,
- да оснаже младе људе да се активно укључују у заједницу.
Омладинске политике могу се постићи кроз:
- Специфичне омладинске иницијативе – усмеравају младе на неформално учење, волонтерске активности, омладински рад...
- „Интегрисање“ међусекторских иницијатива које осигуравају да млади учествују у одлучивању о формулисању, имплементацијама и евалуацијама политика и акцијама у другим областима значајним за младе, као што су образовање, запошљавање или здравље.
ЕУ омладинска статегија предлаже иницијативе у осам области.
- Едукација
- Запошљавање
- Здравље
- Учешће
- Волонтеризам
- Социјална инклузија
- Млади и свет
- Креативност и култура
Омладинске политике у ЕУ усмерене су на европски ниво, али се спроводе и национално, регионално и локално.
Примена и примери омладинских политика[уреди | уреди извор]
Сврха омладинске политике је да створи услове за учење, веће могућности и стицање искуства која омогућавају младим људима да шире знања и вештине. То омогућава младима да учествују у демократији, интегришу се у заједницу и имају активну улогу у цивилном друштву.[6]
Свака држава ЕУ сама одлучује о томе шта ће обухватити појам омладинска политика, али неоспорно је да омладинска политика одражава однос владе према младим људима.
Неке националне омладинске политике укључују све оно што погађа младе људе, укључујући социјалну заштиту, родну равноправност, незапосленост, формално образовање, здравство, становање, док су друге много ужег обима.
Европски форум младих[уреди | уреди извор]
Посебно значајну улогу у области рада са младима има Европски форум младих[7] чије је седиште у Бриселу.
Европски форум младих је међународна невладина организација непрофитног карактера која представља савез националних кровних организација младих и међународних невладиних омладинских организација из читаве Европе.
Циљеви Европског форума младих су:
- повећање активног учешћа младих и омладинских организација у друштву, као и у процесима доношења одлука;
- позитивно утицање на практичне политике које се тичу младих и омладинских организација, кроз партнерство са међународним институцијама, пре свега са Европском унијом, Саветом Европе и Уједињеним нацијама;
- промовисање концепта омладинске политике као интегралног и међусекторског елемента свеукупног развоја практичних политика;
- стварање услова за активно учешће младих путем развијања одрживих и независних омладинских организација на националном и интернационалном нивоу, посебно кроз обезбеђивање поузданог и адекватног финансирања за њих;
- подстицање размене идеја и искустава, међусобног разумевања, као и промовисања једнаких права и могућности за младе;
- подржавање интеркултуралног разумевања, демократије, поштовања, различитости, људских права, активног грађанства и солидарности;
- допринос развијању омладинског рада у осталим регионима света.[8]
Савет Европе и млади[уреди | уреди извор]
Савет Европе[6] промовише омладинске политике које се заснивају на људским правима и демократским стандардима, фокусиране су на прилике, стварају младима услове за учење и стицање искуства и заснивају се на снажном прикупљању података. Задатак им је да вреднују улогу омладинског рада и неформалног учења, наглашавају важност међусекторског приступа и наглашавају потребу за дијалогом са младима.
Савет Европе настоји да охрабри што више младих да узму активно учешће у јачању цивилног друштва у Европи и да стану у одбрану вредности људских права, културне различитости и социјалне кохезије. Такође, настоји да промовише и развија омладинске политике, стављајући посебан акценат на активно учешће младих.[9]
Европски омладински центри[уреди | уреди извор]
Европски омладински центри[10] су места на којима се спроводи омладинска политика Савета Европе. То су центри за имплементацију омладинске политике, као и за обуке и састанке. Центри се налазе у Стразбуру и Будимпешти и младима нуде уређен простор, како за смештај, тако и за различите активности, као што су међународни семинари, тренинзи, итд.
Поред тога што окупљају младе и подстичу њихово умрежавање, центри су, захваљујући својим библиотекама, извор бројних информација о омладинској политици и омладинском раду.
У свом саставу има и саветодавни тим који пружа едукативну и техничку помоћ младима у припреми, вођењу и праћењу активности.
Европска омладинска фондација[уреди | уреди извор]
Европска омладинска фондација[11] основана је од стране Савета Европе 1972. године како би се обезбедила финансијска подршка омладинским активностима. Циљ ове фондације је подстицање сарадње међу младима у Европи путем обезбеђивања финансијске подршке омладинским активностима којима се промовишу мир, разумевање и сарадња међу народима Европе и света, у духу поштовања фундаменталних вредности Савета Европе, као што су људска права, демократија, толеранција и солидарност.
Европски омладински портал[уреди | уреди извор]
Европски омладински портал[12] нуди информације и могућности које су од интереса за младе људе који живе, студирају или раде у Европи. Пружа информације о осам главних тема, покрива 35 земаља и доступан је на 28 језика.
Омладински сектор је од маја 2019. године угрожен због финансијске кризе у Савету Европе. Генерални секретар Савета Европе предложио је потпуно укидање финансирања младих Европљана, гашење омладинских центара у Стразбуру и Будимпешти и гашење Европске омладинске фондације.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Речник омладинске политике” (ПДФ).
- ^ „Закон о младима”.
- ^ Милосављевић M. и Југовић А., (2009). Изван граница друштва – савремено друштво и маргиналне групе. Београд: Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.
- ^ Еуропа.еу (25. 6. 2013). „Струцтуред Диалогуе”. Yоутх - Еуропеан Цоммиссион (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2019.
- ^ „Yоутх Метре” (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2019.
- ^ а б „Цоунцил оф Еуропе”. www.цое.инт (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2019.
- ^ „Табле оф ЕУ/ЕЦ полицy доцументс (ин цхронологицал ордер)”. Оригиналитy ин ЕУ Цопyригхт: xxви—xxвиии. дои:10.4337/9781782548942.00009.
- ^ „Еверyтхинг yоу алwаyс wантед то кноw абоут Натионал Yоутх Цоунцилс… бут wере афраид то аск“, Yоутх Форум wоркинг гроуп Yоутх Wорк 2011-2012, Еуропеан Yоутх Форум, Брисел, 2014.
- ^ „Yоутх Департмент оф тхе Цоунцил оф Еуропе”. Yоутх (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2019.
- ^ Репресентинг Yоутх, Палграве Мацмиллан, ИСБН 9781137024701, Приступљено 23. 5. 2019
- ^ „Фундинг анд грантс Цоунцил оф Еуропе ЕYФ”. Еуропеан Yоутх Фоундатион (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2019.
- ^ Ван Ромпуy, Херман (4. 4. 2011), Де тоекомст ван де ЕУ – Де ЕУ ен де тоекомст, Леувен Университy Пресс, стр. 15—28, ИСБН 9789461660633, Приступљено 23. 5. 2019