Оснивачки капитал привредних друштава

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Привредна друштва су у свакој земљи веома важни привредни субјекти. Сваки законски облик привредног друштва има и своја специфична обележја која га чине посебним и самосталним привредним субјектом. У Закону о привредним друштвима у члану 2 став 1 наводи се да је:

Привредно друштво је правно лице које самостално обавља привредну делатност ради стицања добити.

Привредно друштво је творевина његових оснивача. Настало је јер су његови оснивачи хтели и своју вољу су изразили у уговору о његовом оснивању. Битно је да су у питању правна лица као организовани колективи људи који остварују дозвољену делатност, односно циљ и којима је правни поретком признато својство субјекта права, као способности да буду носиоци права, обавезе и одговорности.

Привредно друштво је пословни субјекат са статусом правног лица који самостално обавља делатност производње , продаје и вршења услуга на тржишту у циљу стицања добити. Оно представља скуп два или више физичких или правних лица са правним статусом, са циљем обављања регистроване делатности под персоналном или реалном фирмом, на основу удруживања одређених улога изражених у деоницама или у улозима и да остваре одређену добит.

Основни, односно законски елементи сваког друштва су:

  1. да је друштво уговорена творевина, јер настаје на основу уговора, осим кад је оснивач једно лице.
  2. да је привредно друштво правно лице, сем неких изузетака.
  3. да привредно друштво настаје удруживањем капитала оснивача
  4. да друштво самостално обавља регистровану делатност.
  5. да је друштво профитна организација која обавља своју делатност ради стицања добити.
  6. да је имовинскоправно одговорно за своје обавезе[1]

Улози у привредним друштвима[уреди | уреди извор]

У оснивачки капитал привредних друштва улазе основна и обртна средства у облику новца, ствари и права као и извршеног рада и услуга

Новац[уреди | уреди извор]

Новац се може појављивати у оквиру основних средстава, обртних средстава, средства резерви и средства заједничке потрошње.

Основна средства у облику новца[уреди | уреди извор]

Основним средствима у облику новца сматрају се само издвојена новчана средства за инвестиције

Обртна средства у облику новца[уреди | уреди извор]

Обухватају:

  1. Новац у благајни
  2. Новац на жиро рачуну
  3. Новац на прочлазном рачуну у вези са наплатом заједничког прихода
  4. Новац на девизном рачуну
  5. Отворени акредитиви
  6. Новац на издвојеним рачунима за текуће потребе.[2]

Ствари[уреди | уреди извор]

Ствари се могу појављивати у оквиру основних средства, обртних средства и средства заједницке потрошње.

Основна средства у облику ствари[уреди | уреди извор]

Обухватају:

  1. земљиште
  2. Грађевине обухватају објекте високе градње, ниске градње, хидроградње и друге радове грађевинског карактера.
  3. опрему:
    • машине
    • уређаји и постројења
    • средства транспорта и везе
    • инструменти и алати
    • инвентар и намештај
    • шуме и дугогодишње засаде
    • основно стадо

Обртна средства у облику ствари[уреди | уреди извор]

Обухватају:

  1. материјал у ширем смислу
  2. ситан инвентар у ширем смислу
  3. готове производе и трговинску робу.[3]

Права[уреди | уреди извор]

Права се могу појављивати у оквиру основних средстава, обртних средстава, средстава резерви, средства заједничке потрошње као и пласмана средстава

Основна средства у облику права[уреди | уреди извор]

Обухватају:

  1. Материјална права
  2. Оснивачка улагања
  3. Потраживања у вези са изградњом основних средстава

Обртна средства у облику права[уреди | уреди извор]

Обухватају:

  1. Краткорочне хартије од вредности
  2. Текућа потраживања
  3. Неукалкулисане трошкове
  4. Недоспеле расходе.[4]

Правне форме привредних друштва[уреди | уреди извор]

Привредна друштва се организују у складу са Законом о привредним друштвима "Сл.гласник РС", бр.36/2011.

Ортачко друштво (ОД)

Ортаци као улог у ОД могу унети новац, ствари и права али и рад и услуге. По правилу су удели ортака једнаки али се може предвидети и другачије у ком случају ортаци могу имати и различита права и обавезе према друштву. По закону новчани удео није обавезан

Командитно друштво (КД)

Комплементари и командитори као улог у КД могу унети новац, ствари и права али и рад и услуге. По правилу су удели ортака једнаки али се може предвидети и другачије у ком случају ортаци могу имати и различита права и обавезе према друштву. По закону новчани удео није обавезан

Акционарско друштво (отворено или затворено) (АД)

Основни капитал АД-а може бити подељен на новчани део (улог који је унесен у новцу) и неновчани део (улог који је унесен у стварима и правима али не у раду и услугама). Новчани део мора износити најмање 3.000.000,00 динара

Друштво с ограниченом одговрношћу (ДОО)

Основни капитал ДОО-а може бити подељен на новчани део (улог који је унесен у новцу) и неновчани удео (улог који је унесен у стварима и правима). Новчани део мора износити најмање 100,00 динара.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „дипломски-рад.цом[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2011.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  2. ^ "Новац", Невенка Жаркић Јоксимовић,"Рачуноводство",2005
  3. ^ "Ствари", Невенка Жаркић Јоксимовић,"Рачуноводство",2005
  4. ^ "Права", Невенка Жаркић Јоксимовић,"Рачуноводство",2005
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2011. 
  6. ^ Закон о привредним друштвима

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Osnivački_kapital_privrednih_društava&oldid=26777103”