Новац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Новац је све оно што је општеприхваћено као средство плаћања за робу и услуге и за отплату дугова.

Новац има три основне функције: као средство размене, као јединица за рачунање и као складиште вредности. Новац као средство размене избегава различито вредновање робе код трампе, па тиме олакшава размену, смањује трансакционе трошкове и подстиче специјализацију. Новац као јединица за рачунање смањује број цена потребних у економији, па тиме и трансакционе трошкове. Новац као складише вредности пружа једну алтернативу, која је боља од чувања неких роба које током времена губе вредност (намирнице итд), мада и сам новац може, у време инфлације, да губи вредност.

Систем плаћања се мењао током времена. У старим временима користили су се племенити метали (злато, сребро). У новије време заменио их је папирни новац, чиме су избегнути трошкови транспорта метала. Током XX века чекови су делимично потисли готов новац. У најновије време развија се електронски начин плаћања, где рачунари још више потискују папирни новац, што још више смањује трансакционе трошкове и повећава ефикасност пословања.

Држава одавно уређује новчане ствари, понекад на добро, понекад на зло. Стога је монетарна економија једна од централних области економске науке, чије су основне теме новчана маса и каматне стопе. Утичући на ове величине, државна централна банка пресудно или битно утиче на инфлацију и економску активност.

Види још[уреди]


Са других Викимедијиних пројеката :