Откривање поремећаја раста
Откривање поремећаја раста заснива се на методи редовног мерења телесне висине (дужине), регистровање измерених података у здравствени картон детета и њихово поређење са референтним вредностима висина деце истог узраста и пола. Праћење и процена телесног раста и развоја обухвата и мерење обима главе и обима грудног коша (до навршене 2 године). Како би се правовремено дијагностикаовао патолошки низак раст детета или адолесцената, осим на редовним систематским прегледима, телесна висина и телесна маса треба да се мере и чешће, најбоље једанпут годишње, послед друге године од рођења.[1]
Дефиниција поремећаја раста[уреди | уреди извор]
Како у медицинској пракси не постоји јасна граница између нормалне и ниске телесне висине поремечај раста се често дефинише као низак раст, који се заснива на арбитрарно утврђеним критеријумима. По тој дефиницији низак раст означава телесна висина која је испод 3. перцентила (или је испод просека више од 2 стандардне девијације) у односу на телесну висину здраве деце истог узраста и пола.[2]
Индикације за испитивање поремећаја раста[уреди | уреди извор]
У индикације за откривања узрока поремећаја раста спадају:[3]
- Телесна висина мања од – 2 СД (испод 3. перцентила) за узраст и пол
- Ниска брзина раста измерена у периоду од најмање шест месеци без обзира на телесну висину
- Телесна висина мања од 25. перцентила када истовремено постоји одступање од циљне висине (генетског потенцијала) за више од 5 сантиметара
- Деца рођена с малом телесном масом и/или дужином (превремено рођена деца или деца са пренаталним застојем у растењу) која после две године не достигну нормалну, односно телесну висину у складу са висином родитеља
- Деца у пубертету која не показују очекивани пубертетски скок раста.
Поступак праћења телесног раста[уреди | уреди извор]
Праћење и процена телесног раста и развоја код деце и адолесцената обухвата:
- Код деце до навршене 2 године
- мерење телесне висине у лечећем положају (односно дужина)
- мерење обима главе
- мерење обима грудног коша.[4]
- Код деце након завршене 2 године и адолесцената
- меење телесне висине у стојећем положају
- процену распореда и развијености поткожног масног ткива (по потреби мерење дебљине кожног набора),
- процену млечне и сталне дентиције,
- процену полног сазревања,
- процену телесних пропорција код деце ниског раста.[5]
Мерење телесне висине[уреди | уреди извор]
Телесна висина се мери савитљивим сантиметром у лежећем полоћају код деце до 2 године а код старије деце и адолесцената висинометром (стадиометром) у стојећем положају.
Дете се мери без обуће, пете су састављене, а стопала ради удобнијег стајања треба да чине угао од око 45°; потиљак, рамена, глутеуси и пете треба да додирују вертикалну површину висинометра. Глава треба увек да стоји у истом положају тако да замишљена линија која спаја ивицу доњег очног капка и отвора спољног ушног канала буде водоравна. Препорука је да се висина увек мери ујутро. Тиме се избегавају евентуалне разлике које настају у току дана након стајања.
- Прихватљиве вредности мерења и грешке у мерењу
Прихватљив степен тачности при мерењу деце из опште популације је заокруживање телесне висине на 0,5 цм. Међутим ако се сумња да дете показује поремећај раста, потребно је да се обезбеди тачност мерења која несме да одсупа од 0,1 цм.
Као реална вредност мерења телесне висине узима се средња вредност од три узастопна мерења.
Како приликом мерења телесне висине, прецизности стадиометра и неувежбане особе могу да направе грешку већу од два сантиметра, сабирање две овакве грешке даје потпуно погрешну слику о брзини раста детета. Да би се ово избегло, препоруке је да се у раду користе проверени и за ту намену сертификовани стадиометри и да у једном центру једна или две особе, правилно едукованеу антропометријским техникама, сикључиво мере сву децу.
Поређење измерене телесне висине са здравом децом[уреди | уреди извор]
Поређење измерене телесне висине са референтним (стандардним) вредностима здраве деце истог узраста и пола и етничког порекла. За ова упоређиваwа користе се графикони раста на којима су одступања телесних висина од просека (медијане) изражена као скор стандардних девијација (з-скор) или у облику перцентилних вредности. Вредност 50. перцентила се поклапа с аритметичком средином (медијаном), а вредност 3, односно 97. перцентила се приближно поклапа с одступањем од 2 стандардне девијације испод или изнад просека за одговарајући узраст и пол.6
Графикони раста се користе тако што се измерена висина (цм) унесе тачно на место где она пресеца вертикалну линију која одговара хронолошком узрасту детета, чиме се добија добар увид у величину одступања од просека или доње, односно горње границе нормале.[2]
Величина одступања од нормале најбоље се процењује када се измерена телесна висина изрази у облику „скора стандардних девијација” (ССД), по овом обрасцу:
- ССД за телесну висину = Телесна висина (цм) - Телесна висина П50 (цм)/СД
У којој је:
- ССД — скор стандардних девијација
- СД — стандардних девијација (чита се из одговарајућих таблица)
- П50 — медијана или просечна телесна висина (чита се из одговарајућих таблица)
Горње, односно доње границе нормале измерених телесних висина
изражених као перцентил, односно скор стандардних девијација (з-скор)
| Телесна висина | Перцентил | Скор стандардних девијација (ССД) | з-скор |
|---|---|---|---|
| Горња граница нормале | |||
| Просек (медијана) | |||
| Доња граница нормале |
Напомена: Телесне висине које се налазе у распону од -2 СД до +2СД, односно у распону између 3. и 97. перцентила сматрају се нормалним.[5]
Просечне телесне висине (П50) и вредности стандардних девијација (СД) за децу оба пола узраста 2 – 18 година[6]
| Узраст (године) |
Дечаци Висина П50 (цм) |
Дечаци СД |
Девојчице Висина П50 (цм) |
Девојчице СД |
|---|---|---|---|---|
| 2,0 | 86,80 | 2,61 | 86,80 | 3,16 |
| 2,5 | 90,40 | 2,43 | 90,00 | 3,28 |
| 3,0 | 94,90 | 3,59 | 94,10 | 3,53 |
| 3,5 | 99,10 | 4,01 | 97,90 | 3,77 |
| 4,0 | 102,90 | 4,32 | 101,60 | 4,01 |
| 4,5 | 106,60 | 4,68 | 105,00 | 4,19 |
| 5,0 | 109,90 | 4,80 | 108,40 | 4,44 |
| 5,5 | 113,10 | 4,98 | 111,60 | 4,68 |
| 6,0 | 116,10 | 5,11 | 114,60 | 4,86 |
| 6,5 | 119,00 | 5,23 | 117,60 | 5,11 |
| 7,0 | 121,70 | 5,29 | 120,60 | 5,35 |
| 7,5 | 124,40 | 5,35 | 123,50 | 5,53 |
| 8,0 | 127,00 | 5,41 | 126,40 | 5,78 |
| 8,5 | 129,60 | 5,53 | 129,30 | 5,96 |
| 9,0 | 132,20 | 5,65 | 132,20 | 6,14 |
| 9,5 | 134,80 | 5,78 | 135,20 | 6,32 |
| 10,0 | 137,50 | 5,96 | 138,30 | 6,57 |
| 10,5 | 140,30 | 6,20 | 141,50 | 6,75 |
| 11,0 | 143,30 | 6,50 | 144,80 | 6,87 |
| 11,5 | 146,40 | 6,93 | 148,20 | 7,05 |
| 12,0 | 149,70 | 7,36 | 151,50 | 7,11 |
| 12,5 | 153,00 | 7,78 | 154,60 | 7,23 |
| 13,0 | 156,90 | 8,27 | 157,10 | 7,23 |
| 13,5 | 159,90 | 8,63 | 159,00 | 7,17 |
| 14,0 | 163,10 | 8,69 | 160,40 | 7,11 |
| 14,5 | 166,20 | 8,63 | 161,20 | 6,99 |
| 15,0 | 169,00 | 9,39 | 161,80 | 6,87 |
| 15,5 | 171,50 | 8,02 | 162,10 | 6,69 |
| 16,0 | 173,50 | 7,54 | 162,40 | 6,57 |
| 16,5 | 175,20 | 7,17 | 162,70 | 6,38 |
| 17,0 | 176,20 | 6,87 | 163,10 | 6,32 |
| 17,5 | 176,70 | 6,75 | 163,40 | 6,20 |
| 18,0 | 176,80 | 6,75 | 163,70 | 6,14 |
Просечне телесне висине (П50) и вредности стандардних девијација (СД) за децу оба пола узраста 2 – 18 година.[6]
| Узраст (године) |
Дечаци Брзина раста П50 (цм) |
Дечаци СД |
Девојчице Брзина раста П50 (цм) |
Девојчице СД |
|---|---|---|---|---|
| 2,5 | 9,31 | 1,31 | 9,55 | 1,23 |
| 3,0 | 8,46 | 1,29 | 8,51 | 1,09 |
| 4,0 | 7,08 | 1,05 | 7,11 | 0,98 |
| 5,0 | 6,32 | 0,86 | 6,42 | 0,96 |
| 6,0 | 6,20 | 0,70 | 6,09 | 0,86 |
| 7,0 | 6,10 | 0,70 | 6,00 | 0,80 |
| 8,0 | 5,70 | 0,80 | 5,60 | 0,80 |
| 9,0 | 5,30 | 0,70 | 5,10 | 0,80 |
| 10,0 | 4,90 | 0,70 | 4,90 | 0,70 |
| 11,0 | 4,50 | 0,70 | 5,90 | 0,70 |
| 12,0 | 4,70 | 0,60 | 7,10 | 1,00 |
| 13,0 | 7,00 | 0,70 | 6,00 | 0,80 |
| 14,0 | 9,00 | 1,00 | 3,20 | 0,80 |
| 15,0 | 6,10 | 0,70 | 1,30 | 0,70 |
| 16,0 | 2,50 | 0,70 | 0,60 | 0,60 |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Америцан Ацадемy оф Педиатрицс. Цоммиттее он Працтице анд Амбулаторy Медицине. Рецоммендатионс фор Превентиве Педиатриц Хеалтх Царе, Педиатрицс 2000; 105:645.
- ^ а б Драган Здравковић, Јован Влашки, Силвија Сајић, Саша Живић, Драган Катанић, Љиљана Шаранац,Татјана Миленковић, Братимирка Јеленковић, Мира Самарџић, Низак раст у детињству и адолесценцији Водич за откривање, дијагностику и лечење деце и адолесцената ниског раста, Друго допуњено издање, Удружење педијатара Србије Београд, септембар 2011.
- ^ Неинстеин ЛС, Кауфман ФР. Абнормал гроwтх анд девелопмент. Ин: Неинстеин ЛС, ед. Адолесцент Хеалтх Царе – А Працтицал Гуиде. Пхиладелпхиа: Липпинцот Wиллиамс & Wилкинс; 2002. п. 197-229.
- ^ Дурутовић-Глигоровић С. Антропометријски нормативи новорођенчади, 2. издање. Београд: Медицински факултет; 2000.
- ^ а б Здравковић D, Банићевић M, Петровић О. Нови стандарди раста и ухрањености деце и адолесцената – приручник за педијатре и сараднике у примарној здравственој заштити деце и адолесцената. Београд: Удружење педијатара Србије; 2009.
- ^ а б Натионал Центер фор Хеалтх Статистицс (НЦХС), Натионал Хеалтх анд Нутритион Еxаминатион Сурвеy (НХАНЕС), 2000 ЦДЦ Гроwтх Цхартс.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
