Пређи на садржај

Папско посредовање у Биглском сукобу

С Википедије, слободне енциклопедије

Папско посредовање у Биглском сукобу (шп. Mediación papal en el conflicto del Beagle) уследило је након неуспеха преговора између Чилеа и Аргентине, када је 22. децембра 1978, аргентинска војна хунта започела операцију Собераниа, како би освојила Рт Хорн и острва која су Чилеу додељена арбитражом при подели Бигалског канала. Убрзо након активирања операције Соберина, папа Јован Павле II понудио је своје посредовање и послао свог личног изасланика, кардинала Антонија Самореа, у Буенос Аирес. Аргентина је, прихватајући папину власт над католичким аргентинским становништвом, прекинула војну операцију и прихватила папско посредовање. Дана 9. јануара 1979. године Чиле и Аргентина потписали су Монтевидеов акт којим су формално затражили посредовање Ватикана и одбацили употребу силе.

Интереси сукобљених страна[уреди | уреди извор]

Папини изасланици покушали су да ублаже напету преговарачку ситуацију и зауставе војну кризу. Ватикан је предложио план који је подразумевао шестогодишњи процес током којег би сукобљене стране требало да се договоре о свим спорним питањима, укључујући права на пловидбе, суверенитет над осталим острвима у Архипелагу Фуегина, разграничењу у Магелановом мореузу и границе код Рта Хорн.

Чиле је арбитражну пресуду из 1977. године сматрао „... у потпуности оперативном и обавезном по закону ...“ док је Аргентина одбијала овакав исход. Аргентина је одбацила Међународну арбитражну одлуку коју је влада Алехандра Ланусеа затражила 1971.[1] године. Аргентина је проширила своје право на све територије јужно од Огњене земље и источно од Рта Хорн. Односно, Аргентина је тврдила поседује суверенитет над острвима Хорн, Воластоне, Десеит, Барневелт, Евоутс, Херсцхелл итд. Војна мобилизација из 1978. године открила је друга латентна питања међународних односа између две земље која су претходно била предвиђена или игнорисана.

Посредник[уреди | уреди извор]

Почетком новембра 1978. године Чиле и Аргентина више нису имали механизме за рад на мирном решењу и ситуација је почела брзо да се дестабилизује. У том тренутку, без директне међусобне комуникације и одбијеном судском нагодбом од стране Аргентина, Чиле је предложио посредовање. Аргентина је прихватила предлог и двојица министара спољних послова договорила су се да се састану у Буенос Аиресу 12. децембра ради избора посредника и услова посредовања.[2] Предложени кандидати били су:

Министри двеју држава су се сложили око питања да папа треба да посредује у спору, али се њихов договор показао ефемерним. Увече, док је чилеанска делегација проучавала документе предложене за потпис, аргентински министар позвао је чилеанског министра Кубилоса да му каже да је председник Видела, који је одобрио њихов избор посредника, скинут с власти од стране војне хунте.

Дана 22. децембра 1978.године Аргентина је покренула операцију Собераниа за војно заузимање острва. Ујутро 22. децембра, папа Јован Павле II је, на сопствену иницијативу, директно контактирао обе владе како би саопштио да шаље личног изасланика у Буенос Аирес и Сантијаго.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сее "Дер Сцхиедсспруцх ин дер Беагле-Канал-Стреитигкеит", Карин Оеллерс-Фрахм, Паге 353
  2. ^ Сее Алејандро Луис Цорбацхо: Предицтинг тхе Пробабилитy оф Wар Дуринг Бринкмансхип Црисес: Тхе Беагле анд тхе Малвинас Цонфлицтс, Универсидад дел ЦЕМА, Аргентина, Доцументо де Трабајо Но. 244, Септембер 2003, паге 8

Литература[уреди | уреди извор]

  • Беагле Цханнел Арбитратион бетwеен тхе Републиц оф Аргентина анд тхе Републиц оф Цхиле, Репорт анд Децисион оф тхе Цоурт оф Арбитратион
  • Марк Лаудy: Тхе Ватицан Медиатион оф тхе Беагле Цханнел Диспуте: Црисис Интервентион анд Форум Буилдинг ин Wордс Овер Wар оф Царнегие Цоммиссион он Превентинг Деадлy Цонфлицт.
  • Алејандро Луис Цорбацхо: Предицтинг тхе Пробабилитy оф Wар Дуринг Бринкмансхип Црисес: Тхе Беагле анд тхе Малвинас Цонфлицтс, Универсидад дел ЦЕМА, Аргентина, Доцументо де Трабајо Но. 244, Септембер 2003, Спанисх Лангуаге
  • Карин Оеллерс-Фрахм: Дер Сцхиедсспруцх ин дер Беагле-Канал-Стреитигкеит, Берицхте унд Уркунден: Маx-Планцк-Институт фüр ауслäндисцхес öффентлицхес Рецхт унд Вöлкеррецхт, Герман Лангуаге
  • Министерио де Релационес Еxтериорес де Цхиле: Релационес Цхилено-Аргентинас, Ла цонтроверсиа дел Беагле. Генф 1979, Енглисх анд Спанисх Лангуаге
  • Андреа Wагнер: Дер аргентинисцх-цхиленисцхе Конфликт ум ден Беагле-Канал. Еин Беитраг зу ден Метходен фриедлицхер Стреитерледигунг. Верлаг Петер Ланг, Франкфурт а.M. 1992, ISBN 3-631-43590-8, Герман Лангуаге
  • Карл Хернекамп: Дер аргентинисцх-цхиленисцх Грензстреит ам Беагле-Канал. Институт фüр Ибероамерика-Кунде, Хамбург 1980, Герман Лангуаге
  • Андрéс Циснерос y Царлос Есцудé, "Хисториа генерал де лас Релационес Еxтериорес де ла Репúблица Аргентина", Лас релационес цон Цхиле, Цема, Аргентина, Буенос Аирес. Спанисх Лангуаге
  • Аннегрет I. Хаффа: Беагле-Конфликт унд Фалкланд (Малwинен)-Криег. Зур Ауßенполитик дер Аргентинисцхен Милитаррегиерунг 1976–1983. Wелтфорум Верлаг, Мüнцхен/Кöлн/Лондон 1987, ISBN 3-8039-0348-3, Герман Лангуаге
  • Исаац Ф. Ројас унд Артуро Медрано: Аргентина ен ел Атлáнтицо Цхиле ен ел Пацíфицо. Едиториал Немонт, Буенос Аирес, Аргентина, 1979, ин спанисцхер Спрацхе.
  • Исаац Ф. Ројас, Ла Аргентина ен ел Беагле y Атлáнтицо сур 1. Парте. Едиториал Диаграф, Буенос Аирес, Аргентина, Спанисх Лангуаге
  • Царлос Есцудé унд Андрéс Циснерос: Хисториа генерал де лас релационес еxтериорес де ла Репúблица Аргентина (хере), ин спанисцхер Спрацхе.
  • Фабио Вио Валдивиесо: Ла медиациóн де су С.С. ел Папа Јуан Пабло II, Едиториал Ацонцагуа, Сантиаго де Цхиле, 1984, Спанисх Лангуаге
  • Алберто Марíн Мадрид: Ел арбитраје дел Беагле y ла ацтитуд Аргентина. 1984, Едиториал Моисéс Гарридо Урреа, ид = А-1374-84 XIII, Спанисцх Лангуаге
  • Луис Алберто Ромеро, Аргентина ин тхе тwентиетх Центурy. Пеннсyлваниа Стате Университy Пресс, транслатед бy Јамес П. Бреннан, 1994, ISBN 0-271-02191-8
  • Дивисионсгенерал (а.D.) Јуан Е. Гуглиамелли: Цуестиóн дел Беагле. Негоциациóн дирецта о диáлого де армас (Транс.:Тхе Беагле-Qуестион, дирецт Неготиатионс ор Диалог оф тхе Wеапонс), ин Спанисх Лангуаге. (Боок цомпилед фром артицлес оф Аргентине Магазин "Естратегиа", Буенос Аирес Нр:49/50, енеро-фебреро 1978, ерсцхиенен синд.)
  • Генерал Мартíн Антонио Балза унд Мариано Грондона: Дејо Цонстанциа: мемориас де ун генерал аргентино. Едиториал Планета, Буенос Аирес 2001, ISBN 950-49-0813-6, Спанисх Лангуаге
  • Францисцо Булнес Серрано унд Патрициа Аранцибиа Цлавел: Ла Есцуадра Ен Ацциóн. Цхиле, Едиториал Гријалбо, 2004, ISBN 956-258-211-6, Spanish Language