Педаније Диоскорид

Педаније Диоскорид
Име по рођењу	Πεδάνιος Διοσκουρίδης
Датум рођења	40.
Место рођења	Аназарба у Киликији, Античка Грчка
Датум смрти	90.
Занимање	Лекар
Деловање	Де Материа Медица

Педаније Диоскорид (некад и Диоскурид; грч. Πεδάνιος Διοσκουρίδης; Аназарбус у Киликији, око 40 — 90) био је војни лекар на служи у римској војсци, фармацеут и ботаничар. Сматра се зачетником фармакогнозије. Његово капитално енциклопедијско дело у пет књига: „О лековитим материјама” — (грч. Περί ύλης ιατρικής — Peri hyles iatrikes), које обухвата целокупно античко знање о фармакологији и примијењеној ботаници, дуги низ векова било је најважнији приручник за лекаре, апотекаре и биологе.

Епоними

По Педанију Диоскориду назван је један биљни род → диоскореја (Диосцореацеае) монокотиледонска скривеносеменица, која броји око 750 врста у 9 родова. У системима класификације АПГ I и АПГ II фамилија је укључена у ред Диосцореалес. Према систему АПГ II ова фамилија укључује и претходно засебне фамилије Таццацеае анд Трицхоподацеае.

Живот

Рођен је у киликијском граду Аназарбусу у Киликији, око 40. године нове ере. Био је грчки лекар у римској војсци у којој је током боравка у Риму стекао велико хируршко искуство. Диоскорид је доста путовао дуж целог Римског царства и широм огромне простране римске државе пратећи као војни лекар римске легије широм Еуропе, Азије и Африке. На тим путовањима изучавао је медицину других народа, лековито биље разних поднебља и друге лекове.

Дело

Диоскоридово капитално дело „О лековитим материјама” — Де Материа Медица

Диоскоридово капитално дело „О лековитим материјама” — Де Материа Медица, на арапском језику

Нестанком Александријске школе и њене библиотеке сећање на Те­офраста и друге припаднике ове школе ишчезнула су из колективне свиести човечанства, и­ако се њихов рад и даље цени­о у арапском свету и преписива­о у багдадској Кући мудрости. На тлу Грчке и Рима развијала се једна нова грана ботанике и медицине – фармаце­утика, која се наметнула ка­о предводница ботаничког напретка, са два не­оспорна ауторитета – Ди­оскоридом и Галеном, чија истинитост навода сљедећих петна­ест векова неће бити довођена у питање.

По многим историчарима медицине и фармације Педаније Диоскорид се сматра „оцем фармакогнозије”. Његово капитално дело „О лековитим материјама” — Де Материа Медица (грч. Περί ύλης ιατρικής) око 78. године, чија се најпознатија и вероватно најстарија копија из 6. века чува у Аустријској националној библиотеци, било је од изузетног значаја за даљи развој медицине и фармакотерапије латинског Запада и исламског Истока. На ово је утицала чињеница да је то било једно од ретких дела које није загубљено током продора варбара на Запад.

Књига је несумњиво била написана под утицајем египатске медицине (нпр, неке рецептуре дословце су преписане из Еберсовог папируса), јер је знање скупља­о у Тарзусу и Александрији, али и као лекар у римској војсци са којом је обиша­о Малу Азију, Грчку, Италију и јужну Француску, где су у том периоду умножавана научна дела Алесандријске школе. То му је омогућило да стекне велико практично знање у препознавању биљака, њихове дистрибуције и примене у лечењу утемељеном на медицинској традицији различитих диелова Римског Царства. На основу тих сазнања Дискорид је у овом делу описао 657 биљних лекова, 1.000 медицинских биљних приправака и готово 5.000 њихових могућих терапе­утских учинака, као и одређени број минералних и животињских лекова.

Дело је написано у пет књига:

• Прва, се односи на уља, гуме и остале ароматичне биљне материје,
• Друга, говори о животињама и њиховим продуктима, укључујући маст, млеко и мед, житарице и зачинске биљкама,
• Трећа и четврта, односе се у првом реду на подземне биљне делове, биљне слузи и семенке,
• Пета, говори о виновој лози, винима и минералним приправцима.

Утицај Диоскорида на медицину и фармацију је био толико велики да се књига користила као уџбеник фитотерапије преко 1500 година. У коначном облик Диоскоридовог уџбеника приказ о лековитом биљу, заснивао се на следећим елементима:

• назив биљке, синоними и слике
• станиште и ботанички опис
• деловање
• медицинска употреба
• опасне нуспојаве
• количина и доза
• сакупљање, припрема и складиштење
• патворење и начин доказивања идентитета
• ветеринарска употреба.

Свој преглед ботаничког и фармаце­утског знања Диоскорид тематски повезује у смислене целине, избјегавајући алфабетски поредак који је коришчен у писању учених расправа, ка­о својеврсна иновацију, коју приписујемо грчком лекару Памфилу. Иако се не зна тачно ко је и када Де матери­а медица уредио по Памфиловом принципу, најстарије сачувани Ди­оскоридови текстови као и оне који су из њих изведени током средњег века и ренесансе познајемо управо припремљене и изложене у алфабетском поретку.

Мада Диоскоридово дело има и данас бројне недостатке или погрешне описе, несумњиво много тога и до дан данас није оспорено. Он је први увео камилицу у педијатрију, први прецизно описао врбову кору као антипиретик, први јасно описао употребу биљака са кардиотоничним гликозидима за лечње срца (Сцилла маритима) итд.

Библиографија

• Педацио Диосцóридес Аназарбео (1555). Ацерца де ла материа медицинал y де лос вененос мортиферос. Едициóн дигитализада. Библиотеца Дигитал Хиспáница. Идентифицадор дигитал
• Диосцóридес / Псеудо Диосцóридес (1998). Плантас y ремедиос медициналес. Обра цомплета. Мадрид: Едиториал Гредос. ISBN 978-84-249-1957-3.
  • Волумен I: Либрос I-III. ISBN 978-84-249-1958-0.
  • Волумен II: Либрос IV-V. ISBN 978-84-249-1959-7.

Спољашње везе

• Дарио Хрушевар Положај и развој ботанике у раздобљу антике и ранога средњег вијека. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2020) (језик: хрватски)