Перицикл
Перицикл је биљно ткиво. Ово ткиво смештено је у вегетативним биљним органима - стаблу и корену, а јавља се као први слој хистолошке целине означене као централни цилиндар. Перицикл уједно разграничава две хистолошке целине: централни цилиндар у централном делу стабла или корена и примарну кору, која је смештена изнад централног цилиндра.
Анатомска грађа перицикла
[уреди | уреди извор]Грађа перицикла варира у зависности од тога да ли је ткиво смештено у стаблу или корену, као и од тога унутар које биљне класе се ткиво јавља.
Грађа перицикла у стаблу дикотила
[уреди | уреди извор]Када се перицикл посматра у стаблу унутар класе Магнолиопсида (класа дикотила), јавља се само код оних представника који имају тип стабла са проводним снопићима. С друге стране, код представника дикотила који имају тип стабла без проводних снопића, каква је нпр. врста Ламиум мацулатум L. (мртва коприва), перицикл није диференциран.
На попречном пресеку врсте Цуцурбита пепо L. (тиква), која припада класи дикотила, показано је да се перицикл састоји из прстена склеренхимског влакна, испод ког належе неколико слојева паренхимских ћелија. Код тикве је дакле перицикл вишеслојан, изграђен од две групе ткива: механичког ткива (склеренихим - мртве, задебљале ћелије) и паренхимског ткива, које је сачињено од живих, метаболички активних ћелија.
Код неких представника дикотила, перицикл може бити и једнослојан.[1]
Грађа перицикла у корену монокотила
[уреди | уреди извор]На попречном пресеку корена Ирис германица L. (перуника), перицикл је изграђен од живих, тесно збијених паренхимских ћелија. Карактеристично за ове ћелије је што задржавају меристемску активност (способност накнадне деобе при којој новонастале ћелије стичу специјализоване функције, диференцирају се).
Три важне улоге перицикла у овом случају су:
- формирање бочних коренова који се зачињу у нивоу перицикла
- диференцијација у камбијум
- диференцијација у фелоген
Још један тип перицикла среће се на попречном пресеку ризома Птеридиум аqуилинум (L.) Кухн., бујад. Он не окружује централни цилиндар у овом случају јер сам цилиндар није јасно уочљива целина, већ перицикл код бујади окружује проводни снопић. Изграђен је из два типа ткива: ендодерма (слој задебљалих, тесно збијених ћелија) и слоја скробне саре (паренхимске ћелије богате скробом).[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Петковић, Бранимир; Меркулов, Љиљана; Дулетић, Соња (2014). Анатомија и морфологија биљака са практикумом. Београд: Биолошки факултет Универзитет у Београду. стр. 114., 259., 261., 263., 272., 276. ИСБН 978-86-7078-084-2.
