Склеренхим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Склеренхим је ткиво састављено из ћелија чији су зидови јако и равномерно задебљали, који су целулозни или чешће лигнификовани, то јест одрвенели. Склеренхими су у дефинитивном стању мртве ћелије и налазе се у старијим деловима биљке које су завршиле са растењем, не садрже протопласт и лумен ћелије је испуњен ваздухом.[1]


Склеренхим се дели на:

  • Склеренимске ћелије
  • Склеренхимска влакна

Склеренхимске ћелије[уреди]

Склереиди су обично изодијаметричног облика. Ћелијски зидови су јако задебљали, одрвенели и показују јасну слојевитост. У зидовима се налазе јамице, које имају изглед каналића услед велике дебљине ћелијског зида. У диференцираном стању ћелије склереида су мртве, а њихов лумен је сведен на уску пукотину и испуњен је ваздухом. Склеренхимске ћелије углавном граде компактна ткива, али се јављају и појединачно и тада представљају идиобласте. Постоје више врста склереида и то: брахисклереиди, макросклереиди, остеосклереиди и астросклереиди.[2] Брахисклереиди су изодијаметричне ћелије, груписане су у веће или мање групе и настају задебљавањем ћелијских зидова паренхимских ћелија. Налазе се у разним органима: у меснатом делу плода, у коштицама, семењачи. Могу да се нађу у кори јеле и бора, плодовима дуње и крушке (камене ћелије), коштици вишње и шљиве. Макросклереиди цилиндручног облика и усправно постављени према површини налазе се у семењачи пасуља. Остеосклереиди имају ћелије на крајевима проширене и због тога личе на бутну кост. Астрослереиди су звездастог облика, а налазе се у кори јеле и ариша, у листовима чаја и маслине.

Склеренхимска влакна[уреди]

Издужене, узане ћелије са ушиљеним крајевима. Ћелијски зидови су дебели, а ћелијски лумен је услед тога јако смањен. Обично имају косо постављене пукотинасте јамице. Склеренхимска влакна обухватају две врсте влакана и то: ликина и дрвена влакна. Склеренхимска влакна која се налазе у кори и ситастом делу прводног снопића (флоему) су јако дугачка, мембране су им дебеле, али слабо одрвенеле (конопља, коприва) или остају до краја целулозне (лан). Ове механичке ћелије називају је ликина влакна. Склеренхимска влакна која се налазе у дрвету и судовном делу проводног снопића (ксилему) су знатно краћа, а мембране су им увек одрвенеле. Ове ћелије се називају дрвена влакна или либриформ.

Референце[уреди]

  1. ^ Којић М.(2004) "Ботаника",Београд;pp. 113.
  2. ^ Светлана А.(2016) "Практикум из пољопривредне ботанике", Београд;рр.21.

Литература[уреди]

  • Којић М.(2004) "Ботаника",Београд