Первазивни развојни поремећаји

С Википедије, слободне енциклопедије
Первазивни развојни поремећаји
Специјалностипсихијатрија, педијатрија

Первазивни развојни поремећаји (ПРП) представљају групу неуропсихијатријских развојних поремећаја које карактеришу успорење и девијација у области социјалног и когнитивног развоја, нарочито у области развоја говора и језика. Почињу током првих година живота, уз тенденцију промене симптома са узрастом детета. Аутизам, као прототип ове групе поремећаја, први пут је описан од стране Канера 1943. године, и примарно манифестује поремећај у афективном контакту.

Назив[уреди | уреди извор]

Назив „первазивни“ први пут се појављује у ДСМ-III класификацији 1980. године (издатој од стране Америчке психијатријске организације-АПА)

За назив „первазивни“ изабран је српски превод : „онај који све обухвата, који све прожима“.

Овај назив имао је циљ да истакне основне карактеристике ове групе поремећаја, а то је да они прожимају и обухватају све сфере функционисања детета. Међутим ако се из те дефиниције посматра он лингвистички није у потпуности тачан јер у аутизму поремећај не обухвата подједнако све области живота детета.

Дефиниција первазивних развојних поремећаја, која се данас користи инспирисана је исцрпним описима клиничке слике аутизма коју је први описао Леа Канера (1943) и Аспергеровог синдрома (названог по аутору који га је први описао 1944. године).

Под истим називом нешто касније овај поремећај се појављују у ДСМ-IV класификацији (издатој од стране Америчке психијатријске организације-АПА),[1] и први пут у МКБ-10 класификацији (1992).[2]

У називу ПРП, истиче се заједничка карактеристиа ових поремећаја, а то је да психопатолошка испољавања прожимају све сфере функционисања детета, уз назначена квалитативна оштећења: у развоју реципрочних социјалних интеракција, вербалних и невербалних способности комуницирања и имагинативних активности.

Оно што компликује јасно дефинисање поремећаја, односно могућност апсолутне применљивости класификације на дотичног пацијента односи се на значајан утицај развојних фактора на еволуцију поремећаја, различиту перцепцију поремећаја од стране различитих стручњака, чињеницу да нека обележја поремећаја у једном друштву представљају нормативна обележја за друго друштво, као и чињеницу да се третман заснива на пацијенту као појединцу а не поремећају

Сагледавајући све проблеме око непотпуне дефиниције поремачаја, стручњаци који се баве аутизмом, на VI европском конгресу о аутизму у Глазгову 2000, предложили су редефинисање назива Первазивни развојни поремећај и предложили увођење новог, дескриптивног назива Поремећај из аутистичног спектра, који би обухватио широк дијапазон испољавања аутистичних симптома од лаких до тешких форми уз веома живу дискусију да ли Аспергеров синдром припада аутистичном спектру или спада у категорију ране дечје психопатије.[3]

Класификација первазивних поремећаја према МКБ-10 класификацији[уреди | уреди извор]

Глобална заступљеност первазивних поремећаја
  709-1,035
  1,035-1,064
  1,064-1,102
  1,103-1,111
  1,112-1,112
  1,112-1,114
  1,115-1,125
  1,127-1,152
  1,154-1,154
  1,167-1,455

У МКБ-10 класификацији, која је усаглашена са ИЦД-X и ДСМ-IV класификационим системима, ПРП се разврставају у следеће групе:[4]

  • Ф84.0 — Дечји аутизам
  • Ф84.1 — Атипични аутизам
    • Ф84.10 — Атипичност по узрасту почетка поремећаја
    • Ф84.11 — Атипичност по симптоматологији
    • Ф84.12 — Атипичност по узрасту и симптоматологији
  • Ф84.2 — Ретов (Ретт) синдром
  • Ф84.3 — Други дезинтегративни поремећај детињства
  • Ф84.4 — Хиперкинетички поремећај удружен с менталном ретардацијом и стереотипним покретима
  • Ф84.5 — Аспергеров синдром
  • Ф84.8 — Други первазивни развојни поремећаји
  • Ф84.9 — Первазивни развојни поремећај, неспецификован

Критеријуми за постављање дијагнозе[уреди | уреди извор]

Да би се поставила дијагноза первазивног развојног поремећаја неопходни су:

  • Детаљна развојна анамнеза
  • Опсервација понашања
  • Коришћење инструмената
  • Процена интелектуалних способности и говора
  • Општи медицински и неуролошки преглед
  • Допунска испитивања: генетичко испитивање, метаболички скрининг урина на фенилкеторнурију и штетне састојке хране, испитивање слуха, ЕЕГ, ЦТ, НМР

„Идеална дијагноза” ПРП би тако подразумевала идентификацију поремећаја са истом етиологијом, истим испољавањем и истим одговором, или скуп од три кључна типа понашања који је констатован до 36. месеца живота детета:

1. квалитативно оштећење реципрочних социјалних интеракција

2. квалитативно оштећење вербалне и невербалне комуникације и имагинације

3. значајно смањен репертоар интересовања и активности

Терапија[уреди | уреди извор]

У терапији ПРП треба користити лекове за решавање одређених проблема у понашању; који треба да треба да буде специјализована у складу са врстом ПРП и дететовим специфичним потребама.

Нека деца са ПРП имају користи од похађања наставе у специјализованим учионица у којима је број деце мали што омогућава индивидуални рад.

Рана интервенција, укључујући одговарајуће и специјализоване образовне програме и друге облике подршке, игра пресудну улогу у побољшању исхода терапије појединаца са ПРП.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион. Диагностиц анд Статистицал Мануал оф Ментал Дисордерс. 4тх ед. Wасхингтон DC: Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион; 1994.
  2. ^ Светска Здравствена Организација. ИЦД-10 класификација менталних поремећаја и поремећаја понашања. Клинички описи и дијагностичка упутства. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; 1992.
  3. ^ Алексић О. Најновија сазнања о аутизму. У: Бојанин С, Пијашо Џ, Глумбић Н (уред): Аутизам данас. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; 2001. стр. 272-275.
  4. ^ Волкмар Ф. Аутисм анд тхе Первасиве Девелопмент Дисордерс. Ин: Леwис M (ед): Цхилд анд Адолесцент Псyцхиатрy а Цомпрехенсиве Теxтбоок. Балтиморе:Wилкинс&Wilkins; 1996. п.489-497.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Оливера Алексић, Ненад Рудић, Смиљка Поповић-Деушић, Милица Пејовић-Милованчевић, Милена Бањац-Каровић, Могућност примене класификационих система у области ПРП, Психијат.дан./2002/34/3-4/281-289/
  • Алексић О. Најновија сазнања о аутизму. У: Бојанин С, Пијашо Џ, Глумбић Н (уред): Аутизам данас. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; 2001. стр. 272-275.
  • Матић V. Психоза развојног доба.. Психијатрија данас. 2: 133—140. 1978.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  • Абрахам ХД. До псyцхостимулантс киндле паниц дисордер? Америцан Јоурнал оф 1974; 143, 1627–29.
  • Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион. Диагностиц анд статистицал мануал оф ментал дисордерс. 3рд ед. Wасхингтон, DC: АПА; 1980.
  • Аyлард ПР, Гоодинг ЈХ, МцКенна ПС. А валидатион студy оф тхрее анxиетy анд депрессион селфассессмент сцалес. Псyцхосоматиц Ресеарцх 1987; 1, 261–68.
  • Де Роугемонт D. Пассион анд социетy. Лондон: Фабер анд Фабер; 1950.
  • Муллен ПЕ. Морбид јеалоусy анд тхе делусион оф инфиделитy. Ин: Блугласс Р, Боwден П, едс. Принциплес андпрацтице оф форенсиц псyцхиатрy. Лондон: Цхурцхилл Ливингстоне; 1990. п. 823–834.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pervazivni_razvojni_poremećaji&oldid=27675981”