План лета

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни образац плана лета

План лета је документ који попуњава пилот или диспечер лета у прописаној форми, а користе га службе ваздушног саобраћаја. Намена плана лета је да идентификује ваздухоплов и његове генералне карактеристике и опише намеравани пут којим ће ваздухоплов летети.

План лета се користи на више начина:

  • да се пре почетка летења процени колико ће бити заузети ваздушни путеви
  • да се евентуално ограничи прекомерни саобраћај или преусмери
  • да се преконтролише да ли су ваздухоплови опремљени одговарајуће према сегментима ваздушног простора којим лете
  • да се прате појединачни летови и предвиђају конфликтне ситуације са другим ваздухопловима

Подаци од којих се састоји план лета[уреди | уреди извор]

Као минимум, план лета садржи податке који:

  • идентификују ваздухоплов и врсту летења
  • број и тип ваздухоплова са карактеристикама уграђене опреме
  • планирано време покретања и трајања лета и
  • планирану руту кретања у 3 димензије

Додатно план лета може да садржи податке који се тичу опремљености или руте.

Образац плана лета[уреди | уреди извор]

ICAO Документ 4444 (Назив: управљање ваздушним саобраћајем) прописује обавезни образац за попуњавање плана лета. Први део обрасца не попуњава оператер већ службе које примају и дистрибуирају планове летења. Оператор је дужан да попуни поља 7 – 18, а поље 19 се попуњава ако постоји специјални захтев или се сматра потребним.

Правила о попуњавању плана лета обезбеђују једнозначно тумачење, али су довољно флексибилна да покрију широк спектар могућих околности.

Идентификација ваздухоплова и врсте летења[уреди | уреди извор]

У пољу 7 се као идентификатор лета уноси било регистрациона ознака ваздухоплова било код авио-компаније и број лета додељен од стране авио-компаније. Овај идентификатор је једнозначан и користи се као позивни знак при радио телефонији (комуникацији земља-ваздух).

Правила летења се дефинишу уносом слова

  • I за инструментално летење или
  • V за визуелно летење у поље 8,

те уносом једне од ознака за тип лета,

  • S за редован лет,
  • N за ванредни комерцијални лет,
  • G за генералну авијацију,
  • M за војни лет и
  • X за остало.

Тип ваздухоплова и карактеристике уграђене опреме[уреди | уреди извор]

Поље 9 је комбиновано од три податка. Први податак је број планираних ваздухоплова за лет. Други податак је ICAO код ваздухоплова који обележава произвођача и модел. Кодови типова ваздухоплова (на основу којих се знају карактеристике ваздухоплова) су садржани у ICAO документу 8643 [1]. Трећи податак је категорија турбуленције коју ваздухоплов ствара у лету (H- heavy, M-medium i L-light)

Поље 10 описује карактеристике уграђене опреме. Пре косе црте се уносе подаци који описују комуникациону и навигациону опрему, а после косе црте подаци који описују опрему везану за радарски надзор, то јест тип транспондера који ваздухоплов користи. На пример, SD/C значи:

S - ваздухоплов има стандардну VHF, ADF, VOR и ILS опрему
D - ваздухоплов има DME опрему
C – ваздухоплов има транспондер мод А и C

Од слова енглеског алфабета, нека имају додељена значења, нека су још слободна а нека су резервисана за локалну или регионалну употребу. На пример, у Европи, слово W значи ваздухоплов са RVSM одобрењем, а слово Y опрему са радио станицама које имају 8.33 канале.

Опремљеност ваздухоплова је битна за контролу летења јер се у извесним деловима ваздушног простора лети по правилима која подразумевају извесну опремљеност да би се ефикасно комуницирало и држало растојање међу ваздухопловима. Ваздухоплови који немају потребну опрему неће добити дозволе да уђу у тај ваздушни простор, већ ће морати да користе алтернативни простор.

Почетак и трајања лета[уреди | уреди извор]

Поље 13 је комбиновано од два податка, ICAO код аеродрома са кога ваздухоплов полеће (садржани у ICAO документу 7910) и процењено време покретања авиона. Време покретања авиона (енгл. off-block time) није време полетања. Од покретања авиона до полетања прође извесно време проведено у таксирању до полетно-слетне стазе и чекању, зависно од тренутних околности на аеродрому и није под контролом оператора ваздухоплова.

Рута[уреди | уреди извор]

Поље 15 је следеће комбиновно поље које садржи податке о планираној рути. Почиње са планираном почетном брзином летења и нивоом лета, а наставља се произвољним бројем елемената који дефинишу сегменте руте. Сегменти руте се могу приказати на више начина: именовањем дефинисане ATS руте, именовањем дефинисаних тачака на крајевима сегмената, описом начина на који се лети од једне тачке на сегменту до другог (директно, угаони померај у односу на навигационо средство). Такође у опис руте спада информација о планираној промени брзине или нивоа лета, као и евентуални прелазак из инструменталног летења у визуелно летење или обрнуто.

Приликом уписивања информација о планираној рути могу се користити различите мерне јединице. Брзине се изражавају у километрима на час (са префиксом K', на пример К0830), у чворовима (са префиксом N, на пример N0485) или у Маховама (са префиксом M, на пример М082). Висине се изражавају у нивоима лета (са префиксом 'F, на пример F120), у стотинама стопа (са префиксом А, на пример А045) или у десетинама метара (са префиксом M, на пример М0840 ) За именоване руте и тачке се користе додељени ICAO кодови.

У поље 19 се уписује ICAO код аеродрома одредишта, као и процењено време од покретања ваздухоплова до слетања на одредишту. Ту се могу уписати и до два алтернативна аеродрома.

Остали подаци[уреди | уреди извор]

Поље 18 је предвиђено за уписивање података који допуњују или замењују стандардне податке горе описане. Нпр. ако ICAO код аеродрома није познат, овде се уписује име аеродрома, додатни подаци о опреми ваздухоплова, примедбе и сл.

Додатни подаци[уреди | уреди извор]

Додатни подаци се уписују у посебним условима или ако јединица контроле лета то изричито захтева и тиче се додатне опремљености ваздухоплова за случај опасности, броја путника, максималног броја часова лета и тд.

Животни циклус плана лета[уреди | уреди извор]

Сваки лет се, уколико се неки други механизам није успоставио, подноси у уреду за извештавање службе за ваздушни саобраћај (енгл. ARO, ATS Reporting Office). ARO уред прослеђује план лета преко фиксне аеро-наутичке мреже план лета на договорена адресе. План лета треба да стигне свакој јединици контроле летења у чији ваздушни простор ће ваздухоплов ући. У нормалним околностима ваздухоплов не сме нити полетети, нити ући у простор који јединица контроле летења контролише док не добије дозволу (енгл. clearance), а дозвола се даје само ако постоји план лета за одређени лет.

Иницијални план лета је прва верзија плана лета који се подноси. Прва јединица контроле летења је дужна да провери да ли је план летења комплетан и да ли одговара правилима који у одређеном простору важе. Ако је потребно план лета се мења. Јединица контроле летења о прихватању, промени или одбијању плана лета обавештава оператора. Оператор је дужан да о пријави промену очекиваног времена покретања ваздухоплова за више од 30 минута. Све промене у плану лета се врше уз одобрење контроле летења. Контрола летења прати напредовање сваког лета и по потреби мења план лета.

Једна јединица контроле летења је дужна да проследи план летења другој јединици контроле летења тако да се обезбеди довољно времена јединици која прима лет да анализира план лета и прихвати га, промени или одбије. Ван заједничких међународних стандарда које ICAO прописује, између појединих суседних јединица контроле летења постоје договорени аранжмани везани за примопредају планова лета, којим се договарају минимална времена, потребни подаци, посебне процедуре и слично. Тако план лета прати лет све до слетања ваздухоплова.

Планови за редовне летове се могу подносити групно, за дужи временски интервал. У том случају се пре сваког појединог лета на основу групне пријаве аутоматски креира план појединачног лета са којим се даље поступа као са сваким другим планом лета.

Аутоматизација[уреди | уреди извор]

Да би се покриле могућности мање развијених региона и земаља, стандарди који се тичу планова лета не специфицирају технологију обраде. Међутим, технолошки развој је довео до тога да се планови лета углавном предају, чувају, мењају и размењују уз помоћ аутоматских система и електронским путем. Једна од предности аутоматске обраде података је могућност да се лако и брзо провери интегритет података: да ли намеравана рута постоји и да ли је исправна, да ли процењено време летења одговара типу и могућностима ваздухоплова и да ли је ваздухоплов адекватно опремљен за ваздушни простор у коме се лет планира.

Глобални системи за обраду планова лета[уреди | уреди извор]

Постоје системи који покривају велике географске површине, тј одређене регионе света у којима се прикупљају планови свих летова који пролазе кроз тај регион. На пример, то је TFM sistem u SAD (engl. TFM System, Traffic Flow Management System) [2] или ЦФМУ у Европи (енгл. CFMU, Central Flow Management Unit) [3] са својом компонентом, системом за обраду иницијалних планова лета (енгл. IFPS, Initial Flight Plan System). Функција ових система је да на основу поднесених планова лета процењује капацитет ваздушног саобраћаја у појединим сегментима ваздушног простора, на појединим рутама и аеродромима, да упозорава када капацитет јединица за контролу летења треба повећати, да ограничава саобраћај када пређе максимални капацитет и преусмерава саобраћај. Глобални системи за обраду летова пружају низ услуга операторима ваздухоплова, центрима контроле летења и другим корисницима.

Локални системи за обраду планова лета[уреди | уреди извор]

Системи за обраду планова лета (енгл. FDPS, Flight Data Processing System) су системи имплементирани у јединицама за контролу летења. Углавном су повезани или обједињени са системима за обраду радарских података (енгл. FDPS, Radar Data Processing System). Радарски подаци садрже информацију о стварној позицији ваздухоплова и једна од функција ових система је да упарује планове лета, који описују намеру о путањи ваздухоплова са радарски добијеном стварном путањом ваздухоплова. Када се упаривање, односно корелација оствари, прати се да ли ваздухоплов одступа од плана лета, по потреби се план лета ажурира или се ваздухоплов враћа на планирану путању. FDPS/RDPS има многе функције које контролору летења могу олакшати посао, као приказ саобраћајен ситуације, приказ податка из планова лета, предвиђање конфликата, упозорење на непосредну опасност од судара итд.

Локални системи за обраду планова лета су обично повезани са глобалним системима и преко њих добијају иницијелне планове лета, а такође и са другим локалним системима са којим размењују податке о летовима који из ваздушног простора једне јединице прелазе у ваздушни простор друге.

Стандарди[уреди | уреди извор]

ICAO документи који специфицирају план лета су следећи :

  • Документ 4444, Управљање ваздушним саобраћајем. Овај документ садржи спецификације које се односе глобално на цео свет. У њему је између осталог садржан ICAO формат плана лета
  • Документ 7030, Регионалне допунске процедуре. Овде су различите спецификације за сваки ICAO регион [4]
  • EUROCONTROL стандарди [5]
  • ADEXP је стандард за електронски формат плана лета. Он је алтернатива ICAO формату, користи га CFMU и многи системи са којима CFMU има интерфејс
  • OLDI стандард за електронску размену података између јединица контроле летења.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ICAO кодови типова ваздухоплова”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 08. 08. 2007. 
  2. ^ „ТФМ систем у САД”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2006. г. Приступљено 08. 08. 2007. 
  3. ^ „CFMU за Европу”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2012. г. Приступљено 08. 08. 2007. 
  4. ^ „ICAO Doc 7030”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2007. г. Приступљено 08. 08. 2007. 
  5. ^ ЕУРОЦОНТРОЛ стандарди који се тичу планова лета

Спољашње везе[уреди | уреди извор]