Ваздушни саобраћај

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ваздушни саобраћај је кретање путника и терета ваздухопловима као што су авиони и хеликоптери. Ваздушни превоз је одавно постао основно средство за путовања. Највећа ефикасност и вриједност ваздушног саобраћаја добија се када је у питању премошћење великих раздаљина као што је интерконтинентални превоз путника и терета, када је неопходно брзо испунити неке преке потребе, или када конфигурација терена не дозвољава лако кретање, односно у крајњем случају значајно повећава трошкове превоза. Иако постоји значајна уштеда времена и трошкова тек како се пређена дистанца смањује, ваздушни саобраћај је неријетко исплатив чак и за релативно кратке релације. Ваздушни саобраћај такође омогућава комуникациону или медицинску везу – што је понекад од виталног значаја – између различити група људи који се налазе на тешко приступачним територијама.

Osnovni postulati i elementi vazdušnog saobraćaja[уреди]

Osnovni postulati vazdušnog saobraćaja su: bezbedno,redovno i efikasno . Da bi se ti postulati ispunili uvek i svugde, razvijen je integralni sistem čije su glavne komponente: operateri letova tj vazdušni prevoznici, proizvodjači vazduhoplova i opreme, aerodromi i zemaljska infrastruktura, sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem , vazduhoplovne vlasti, održavanje i logistika .

Vazdušni prevoznici[уреди]

Vazdušni prevoznik obavlja funkciju izvršenja leta u cilju prevoza putnika i/ili robe . Po pravilu poseduje odobrenje nadležne vazduhoplovne vlasti za obavljanje komercijalne delatnosti u vazdušnom saobraćaju-AOC ( Air Operator' Certificate )


Произвођаћи ваздухоплова i opreme[уреди]

Производња ваздухоплова је сложен процес и укључује сарадњу више произвођа, обично оних који се баве идејним пројектним рјешењима и склапањем ваздухоплова и неријетко посебно произвођаће мотора који опет скупа заједно сарађују у процесу развоја, испитивања карактеристика, коначне израде ваздухоплова, производње резервних дијелова и у обезбјеђивању континуиране техничке подршке након што је ваздухоплов ступио у употребу. Пројектовање, развој и производња једног великог ваздухоплова или авиона, представља огроман пројекат и огромне новчане издатке који се неријетко мјере милијардама долара или евра, стога није риједак случај да у цијелом процесу понекад сарађује више земаља.

Aerodromi i zemaljska infrastruktura[уреди]

Aerodrom je uredjena i opremljena zemaljska infrastruktura čija je namena da omogući bezbedno sletanje i poletanje vazduhoplova. Da bi izvršio namenjenu funkciju sadrži : 1.najmanje jednu poletno sletnu površinu-pistu 2. Objekat za prijem i prihvat putnika i robe (Termninalna zgrada- oblik,veličina i opremljenost mogu značajnije varirati ) 3.Manevarske površine-spojnice, platforme 4. Hangare za smeštaj aviona, opreme, službi za prihvat i otpremu vazduhoplova , za smeštaj hitnih službi,pomoćnih mašina i opreme itd 5. Kontrolni toranj je često vizuelno najmarkatniji objekat na aerodromu i služi za smeštaj jedinice kontrole letenja i pripadajućih službi-meteorološke,administrativne, tehničke itd 6. Skladišta-goriva, robe,carinska ili skladišta neke druge namene su takodje sastavni deo velike većine aerodroma

Heliodrom je posebna vrsta aerodromske infrastrukture koja može da ima mesta za sletanje Helikoptera, ne nužno i poletno i sletnu stazu,a ostali objekti i organizacija odgovaraju opisu Aerodroma

Sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem[уреди]

poznatiji pod pogrešnim prevodom na srpski jezik kao Kontrola letenja, predstavlja skup mera, postupaka, institucija i kompanija koje pružaju čitav niz usluga korisnicima vazdušnog prostora u cilju poboljšanja bezbednosti vazdušne plovidbe. Osnovni elementi sistema su : Službe Kontrole letenja ( ATS-Air traffic Services ) , Služba uzbunjivanja (Alerting service ) ,Služba informisanja vazduhoplova u letu (Flight Information Service) ,tehnička služba, metorološka služba. Svaki od elemenata ima svoje podelemente, i organizaciono može biti u okviru jedne državne institucije,ali nisu nepozanti primeri da ove usluge bude organizovane od strane više različitih firmi i različitog sistema vlasništva.

Vazduhoplovna vlast[уреди]

Sastavni deo sistema u vazdušnom saobraćaju koja je najčešće predstavljena kroz instituciju sistema i u osnovi je u funkciji davanja političkog i pravnog okvira za bezbedno vršenje vazdušne plovidbe, kao i nadzor učesnika u vazdušnom saobraćaju. Ta institucija može biti Ministarstvo Saobraćaja, ili poseban organ državne uprave kao što su Direktorati, Agencije,Inspektorati i sl. Takodje postoje i nadnacionalne institucije sa manje ili više elemenata vazduhoplovne vlasti kao što su EASA-European Authority for Aviation Safety ili ICAO-International Civil Aviation Organization čiji su pravilnici ili naredbe iznad nacionalnih te time vrše funkciju vazduhoplovne vlasti.

Održavanje i logistika[уреди]

Održavanje vazduhoplovne opreme i sredstava predstavlja podjednako značajan element vazduhoplovstva jer se time direktno utiče na bezbednost vazdušne plovidbe. U svetskim okvirima veoma je značajna industrija proizvodnje rezervnih delova, redovnog i vanrednog održavanja vazduhoplova kao i trgovački i logistički sistem koji prate takve aktivnosti.