Поморанча (музичка група)

Помаранча
Музички рад
Активни период	1979-1986, 1990-1995, (Окупљања: 1988, 2001, 2019, 2024)
Оснивање	1979. (Љубљана)
Жанр	Хеавy метал, хард роцк
Издавачка кућа	ПГП-РТБ, Пан Рецордс, Паника Рецордс
Чланови
Садашњи чланови	Милоје (Мијо) Поповић Тилен Худрап Матјаж Винклер Матић Нарекс
Дискографија
Мадбрингер (1983) Оранге III (1985) Такој се дава дол (1995)

Помаранча (Ен: Оранге), је словеначки и југословенски хеви метал бенд основан у Љубљани 1979. године. Бенд је био један од најзапаженијих извођача југословенске хеви метал сцене.

Биографија

Помаранчу су 1979. године формирали Златко Магдаленич (вокал), Милоје „Мијо“ Попович (гитара), Марко Херак (бас гитара), Томаж Жонтар (клавијатуре) и Франц Теропшич (бубњеви). Попович је раније водио бенд Трије Норци Толчејо (Три будале куцају), познат и као ТНТ. У почетку је звук бенда био под утицајем Дееп Пурпле-а и АЦ/DC-а, али су се касније окренули ка звуку под утицајем НWОБХМ-а (Тхе неw wаве оф Бритисх хеавy метал), задржавајући елементе блуза.

Бенд је изабрао своје име по роману Ентонија Берџеса - А Цлоцкворк Оранге (Паклена помаранџа) и филму Стенлија Кјубрика заснованом на књизи, а будућа издања бенда ће садржати неколико референци на ова дела.

Године 1980. појавило се прво издање бенда, сингл од 7 инча са песмама „Солдат“ („Војник“) и „Младост“ („Младост“), објављен за ПГП РТБ. Уследила су два сингла од 7 инча објављена 1981. године, први са песмама „Алкохол” („Алкохол”) и „Гозба зла” („Празник зла”), а други са песмама „Млеко з ножи”(„Млеко са ножевима“, наслов који се односи на пиће које се служи у измишљеном Корова Милк Бару из А Цлоцкворк Оранге) и „Крваве чипке“ („Крвава чипка“).

Бенд је привукао нову пажњу јавности својим наступом на фестивалу Нови рок 1981. у Љубљани.

Исте године Помаранча објављује свој култни првенац, који се сматра првом хеви метал плочом у историји Словеније, под називом Пекленска Помаранча (прва песма им је била „Солдат“).

Године 1982. наступају у Хали Пионир (Београд) као гости на концерту Гилана (Иан Гилан - Деп Парпл). Септембра исте године наступају на хеви метал фестивалу у Хали Спортова у Загребу, заједно са бендовима као што су Моторхеад, Уриах Хееп, Гиллиан, Бадгие и Атомиц Роостер.

Године 1983. бенд је издао свој други студијски албум, Мадбрингер на енглеском језику, под именом Оранге, у покушају да се пробије на страно тржиште, али албум је доживео мали међународни успех.

Уопште, 1983. је била веома успешна година за Помаранчу. Исте године група је извела соло наступ на стадиону Шишка у Љубљани, коме је присуствовало четири хиљаде њихових пратилаца.

Ништа шокантно се није дешавало све до 1985. године, а онда су почеле велике промене у бенду - клавијатуриста Томаж Жонтар, бубњар Франц Теропшич и певач Златко Магдаленич одлучили су да напусте групу. Бенд није ни тражио новог клавијатуристу, Франка Теропшича на бубњевима је наследио Роман Шкраба (бивши На лепем мизни), али им је ипак хитно био потребан певач. Замјена за Златка Магдаленича пронађена је у сарајевском пјевачу Шефику Кардумовићу – Шекију (бивши Кво Вадис). Са њим су снимили свој следећи албум "Оранге III" и објавили га 1985. године. Убрзо након објављивања албума, 1986. године, група се распала.

Помаранча се накратко окупља 1988. године, да одржи концерт у знак подршке ухапшеном дисиденту и будућем премијеру Словеније Јанезу Јанши.

Бенд се поново окупио 1990. године, наступајући као предгрупа на концерту Алице Цоопера у Загребу у Хали Спортова пред 6.000 људи.

Године 1993. бенд је објавио компилацију ’’Некај пакленских’’, на којој су биле њихове старе песме, као и досад необјављени снимци.

Године 1995. бенд је објавио пети студијски албум, ’’Такој се дава дол’’, на којем су оригинални бубњар Франц Теропшич и нови вокал Борис Крмац.

Иако никада званично није објавио распад, бенд је поново завршио са радом у другој половини 1990-их, а Попович се посветио компоновању дечије музике. Помаранча би се повремено окупљала током наредних деценија.

Тако су 21. априла 2001. године, после дужег времена, изашли на сцену на манифестацији Хеави метал нигхт IV (клуб К4 у Љубљани), где су, као звезде вечери, још једном доказали да упркос својим годинама никако не могу бити отписати.

Наредних година повремено наступају у клубовима и на концертима широм Словеније.

Чланови бенда су се појавили у документарном филму ’’Железне стопиње’’ из 2017. године у режији Дениса Брнчића и Дајномира Горјанца који се бави историјом словеначке хеви метал сцене.

У 2019. години Помаранчи се придружује нови певач Матић Нарекс, а 40 година постојања прослављају на "Метаљот Распаљот опен аир" фестивалу у Лашком.

Франц Теропшич је умро 9. септембра 2022, а Марко Херак 31. октобра исте године.

Поводом обележавања 45. годишњице, и у част преминулих, Поморанча се са новом поставом Тилен Худрап (бас гитара), Матић Нарекс (вокал), Матјаж Винклер (бубњеви), Милоје (Мијо) Поповић (гитара оригиналног бенда) као и оригинални клавијатуриста из прве поставе Томаж Жонтар организује концерт у биоскопу Шишка у Љубљани 06. јуна 2024.

Садашња постава

• Милоје (Мијо) Поповић (гитара оригиналног бенда)
• Тилен Худрап (бас гитара)
• Матјаж Винклер (бубњеви)
• Матић Нарекс (вокал)

Бивши чланови

• Тоне Крашовец (вокал оригиналног бенда)
• Марко Херак (бас гитара)
• Франц Теропшич - Боба (бубњеви)
• Златко Магдаленич (вокал)
• Томаж Жонтар (клавијатуре оригиналног бенда)
• Роман Шкраба (бубњеви)
• Шефик Кардумовић - Шеки (вокал)

Дискографија

Студијски албуми

• Пекленска помаранча (1981)
• Мадбрингер (1983)
• Оранге III (1985)
• Такој се дава дол (1995)

Компилације

• Некај пекленских (1993)

Синглови

• Солдат / Младост (1980)
• Алкохол / Гозба зла (1981)
• Млеко з ножи / Крваве чипке (1981)

Спољашње везе

• Званична Фацебоок страница
• Помаранча на сајту Дисцогс
• Помаранча на сајту Енцyцлопаедиа Металлум
• Помаранча на сајту Мy Спаце
• Ласт.Фм страница бенда
• Yуметал форум топиц Помаранча

Литература

• Јањатовић, Петар (2024). Еx YУ роцк енциклопедија : 1960-2023. Београд: Макарт. COBISS.SR 132161033.