Стенли Кјубрик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стенли Кјубрик
KubrickForLook.jpg
Кјубриков аутопортрет из доба када је радио за часопис Лук (енгл. Look).
Пуно име Стенли Кјубрик
Датум рођења (1928-07-26)26. јул 1928.
Место рођења Менхетн
Њујорк  САД
Датум смрти 7. март 1999.(1999-03-07) (70 год.)
Место смрти Чилдвикбери Мејнор, Лондон
 Енглеска
Активни период 19511999
Веб-сајт www.visual-memory.co.uk/amk/
IMDb веза

Стенли Кјубрик (енгл. Stanley Kubrick; рођен 26. јула 1928. на Менхетну, Њујорк, САД7. марта 1999. у Чилдвикбери Мејнору крај Лондона, Енглеска) био је амерички филмски режисер који је већину својих филмова снимио у Енглеској. У својој је педесетогодишњој каријери створио значајан опус од тринаест дугометражних филмова од којих се многи сматрају класичним остварењима филмске уметности.

Кјубрикови филмови су већином књижевне адаптације, карактеристични по својој техничкој савршености, инвентивном приступу филмском сценарију и окрутној циничној досетљивости. Његова најпознатија дела су хладноратовска сатира Др Стрејнџлав (1964), познати научно фантастични филм Одисеја у свемиру 2001, познати хорор филм Исијавање (1980) и Паклена поморанџа, чији је приказ насиља изазвао многе контроверзе кад се појавио 1971. године.

Године 1999, након дугог снимања необичног еротског трилера с Томом Крузом и Никол Кидман, Широм затворених очију, Кјубрик је преминуо.

Биографија[уреди]

Младост[уреди]

Стенли Кјубрик је рођен 26. јулa 1928. године, у Бронксу, Њујорк, у једној добростојећој породици.[1][2] Међутим, већи део свог живота провео је у Енглеској. Отац му је био лекар који је волео фотографију. Ту љубав према фотографији пренео је и на Стенлија. Будући да су у кући имали лабораторију за израду фотографија, мали Стенли је баш ту развио свој високи степен визуелне истанчаности који је касније пренео и на филм. Био је фотограф у редакцији школских новина.[3] На себе је привукао пажњу фотографијом Продавац новина оплакује смрт председника Рузвелта и преко ноћи је постао професионалац. Са само 16 година продао је ту фотографију тада водећем часопису Лук за који ће радити након завршетка школовања.[4][5]

Почетак каријере[уреди]

Снимио је неколико фотографија о младом боксеру у успону и ту је нашао инспирацију за свој први филм. Дани борбе је био документарни филм, али и прекретница у Кјубриковом животу.[6][7] Након тога напушта часопис Лук и одлази у Гринич Вилиџ, где се издржавао снимајући кратке документарне филмове[8][9] и играјући шах на тргу и на разним такмичењима. Уз очеву помоћ, успео је да скупи довољно новца за снимање првог играног филма, Страх и жеља, који говори о измишљеном рату.[10] То је у ствари више била стилска вежба него филм, јер у то време Кубрик није знао ништа о глуми, раду са глумцима и многим другим стварима које чине један филм, али је зато фотографија била у првом плану. Иако је филм био повучен из биоскопа, филмски радници су га приметили и помогли су Кјбурику да сними свој други филм Пољубац убице.[11] У овом филму до изражаја долази Кјубрикова изванредна способност играња светлом. Овим филмом привлачи пажњу продуцента Хариса са којим оснива продуцентску кућу Харис–Кјубрик Пикчерс. Пошто нису имали идеју за филм, отишли су у књижару и нашли књигу Убијање, која говори о пљачки хиподрома по којој је и снимљен филм Узалудна пљачка. Кјубрик ће много пута у даљем стварању посегнути за неким књижевним делом и преточити га у сценарио. Многи тадашњи критичари видели су у Кјубрику младића пред којим је светла филмска будућност.

60-те[уреди]

Године 1957. Кјубрик снима филм Путеви славе са Кирком Дагласом у главној улози. Овај филм је обиловао масовним сценама борби, као и покретима камере која их је пратила. Нарочито се истиче сцена снимљена дугим, континуираним кадром у којој Кирк Даглас маршира кроз ров окружен војницима. Са друге стране, сви су се дивили искрености којом је Кубрик изнио свој антиратни став. Тај став ће се провлачити и кроз наредне филмовиме са ратном тематиком (Доктор Стрејнџлав и Бојеви метак). Та искреност је била толико интензивна да је филм био забрањен за приказивање у Француској готово 20 година јер осуђује француски официрски сталеж. Након успеха са овим филмом, продуценти га зову да режира филм Спартак чије снимање је већ било почело. Пошто продуценти нису били задовољни радом пређашњег редитеља позивају Кубрика да доврши посао. Он је прихватио посао и извршио поновну поделу улога. У сценарио је убацио сцене борбе којих у првој верзији уопште није било и направио један епски филм. Овај филм је освојио четири Оскара.

Након „Спартака“, Кјубрик је желео да снима филм над којим ће имати апсолутну контролу, јер је имао доста проблема са Кирком Дагласом, који је поред тога што је био носилац главне улоге, био и продуцент филма. Осећао је да је постао признат филмски редитељ у Холивуду и одлучио је снимити филм по причи која му се допада. Роман Владимира Набокова Лолита није могао наћи издавача ни у САД ни у Британији. У Паризу је објављен као „порнографска књига“ постигавши тако велике тираже и привукавши Кјубрикову пажњу. Кјубрик пише сценарио за филм заједном са писцем Владимиром Набоковом.[12] Католичка црква дочекује филм „на нож“. Кјубрику је нарочито замерено на љубавној сцени у којој главни лик посматра слику газдаричине кћерке што је црква протумачила као сексуалну стимулацију малолетном особом.[13] Кјубрик је изјавио да не би ни снимао филм „да је знао колико ће прашине дићи“.

Прашина се није ни слегла а Кјубрик је кренуо у следећи, још контроверзнији пројекат. У јеку хладноратовске кризе, снима филм Доктор Стрејнџлав, који исмејава односе између Совјетског Савеза и САД и показује како неки лудак у војсци који се оглуши о заповести може да изазове нуклеарни рат и катастрофу. Филм је привукао пажњу публике највише због врло духовитог односа према једној врло озбиљној теми иако је у том периоду снимљено још неколико филмова са истом тематиком. Добар део заслуга носи и највећи комичар тог доба Питер Селерс. Филм је обиловао подацима који су били тајна америчке војске тако да су продуценти филма морали ићи на информативне разговоре са припадницима тајних служби. Међутим, испоставило се да су сви ти детаљи били плод маште и детаљних припрема Стенлија Кјубрика. У све филмове је улазио максимално спреман и пазио је да не изостави ниједан детаљ и да све прикаже јако реалистично.

У следећем филму долази до изражаја сва Кјубрикова имагинација и машта. Ради се о филму Одисеја у свемиру 2001.[14] У сарадњи са писцем научне фантастике Артуром Кларком написао је сценарио за који је рекао „да то неће бити филм о шетњи кроз свемир, већ ће то бити стварна шетња кроз свемир“. Оно што даје посебну драж филму је употреба музике. Она овде није у функцији декорације или појачавања емоција, већ је апсолутна есенција и интелектуални део филма. Као и сваки пут до тада публика је била подељена у пријему филма. Неки су га доживели као стварно путовање кроз свемир, док га други нису разумели.[15] Филм се данас сматра класиком научно-фантастичног жанра.

70-те[уреди]

Следеће остварење, можда и најконтроверзније, је Паклена поморанџа. Филм је изазвао бројне полемике и публику поделио у два табора. У Енглеској је филм забрањен због експлицитних сцена насиља младих припадника банде. Ишло се тако далеко да је Кјубрику и његовој породици прећено смрћу. Тада је направио велики искорак и затражио од издавачке куће да се филм повуче из биоскопа, што је и учињено. У овом филму Кубрик се поново поиграо са музиком. Најжешће сцене насиља и еротике је укомпоновао са најбољим Бетовеновим симфонијама. Те две супротности, класична музика и насиље су дали запањујући учинак.

Бари Линдон је следећи Кјубриков пројекат. У овом филму желио је да гледалац отпутује у 18. век и визуелно доживи то доба. Изабрао је посебну врсту објектива без дубинске оштрине, па је визуелним изгледом филма постигао сличност са сликарским радовима из тог времена. У неким сценама је употребљавао зум, што је некима било чудно, ако знамо да се ради о прошлом времену. Овај филм се појавио у ери акционих филмова у Холивуду, тако да је због трајања од три сата проглашен досадним и напорним. Ипак, добио је четири Оскара, иако није постигао већи комерцијални успех.

80-те[уреди]

Кјубрик је након овог филма одлучио направити филм који ће напунити продуцентске касе, али и задовољити његов стваралачки нагон. Ишао је на сигурно и од бестселера Стивена Кинга „Исијавање“ направио сценарио за Исијавање. Овај филм ће бити проглашен за један од најнапетијих хорор-филмова. Урађен је тако да гледалац очекује да се нешто догоди, али тај удар који треба да се догоди стално се одлаже. Дизању напетости помажу стални покрети камере кроз ходнике злокобног хотела, као и психоделична музика која непрестано дражи гледаочеве нерве.

"Бојеви метак" је филм који говори о бесмислености Вијетнамског рата али на један непосредан начин. Кјубрик је избегао морализовање и изношење политичких ставова и на готово документаран начин приказује сав ужас рата. Филм је подељен у две целине које могу да функционише саме за себе. Први део показује обуку маринаца који треба да иду у Вијетнам. Обука је сурова и многи и не издрже до краја. Један од ликова се под притиском ломи и убија наредника. Други део филма приказује борбе у урбаном делу Вијетнама. Страдања и патње војника су застрашујуће реалистичне. Ове сцене су снимљене у напуштеној фабрици гаса у Британији која је вешто претворена у вијетнамски град. У филму се нарочито истиче фотографија. Филм је у дистрибуцији мало закаснио, јер су се већ појавили филмови са тематиком Вијетнамског рата. Кад се узме у обзир да Кјубриков филм, за разлику од других, ниједног тренутка не прави хероје од америчких војника, јасно је зашто није имао већег комерцијалног успеха.

90-те[уреди]

Последњи Кјубриков филм, Широм затворених очију, са Томом Крузом и Никол Кидман, је можда једини његов филм који није поделио публику. Сви су га примили са одобравањем. Бави се односом мужа и жене, поверењем и њиховом сексуалношћу. Тај амбивалентан однос је наглашен коришћењем контрастних боја. Обично су то плава и жута односно топло-хладно. Драматургија одређених сцена је наглашена музиком која подиже тензију.

Стенли Кјубрик је умро 7. марта 1999. године.[16]

Филмографија[уреди]

Недовршени пројекти[уреди]

Напуштени пројекти које су довршили други[уреди]

Стенли Кјубрик је радио на два пројекта која су довршили други редатељи. На Једнооком Џеку је био позван као замена, као и на Спартаку. Вештачку интелигенцију је након његове смрти довршио Стивен Спилберг.

Једнооки Џек[уреди]

Часопис Холивуд репортер најавио је 18.10. 1956. да је продуцент Франк Розенберг откупио права на роман Чарлса Нејдера The Authentic Death of Hendry Jones за 40 хиљада долара. Две године касније, Pennebaker Inc., независна продукцијска компанија Марлона Бранда, купила је права на роман као и прву верзију адаптацијског сценарија Сама Пекинпа за 150 хиљада долара. Тада је најављено како ће филм веројатно режирати Брандо.

Касније те године најављено је како ће Кјубрик режирати Gun's Up, што је био радни наслов продукције. Убрзо након те најаве, име филма је промењено у Једнооки Џек, а Пина Пелисер је најављена као главна глумица по „једногласном избору Бранда, Росенберга и Кјубрика“.

Кјубрик је 20. 11. 1958. одустао од режије филма, изјавивши како је крајње поштовао Марлона Бранда као једног од водећих светских уметника, али како је у недавно откупио права на Набоковљеву Лолиту и да је хтео да почне продукцију у светлу те изванредне прилике.

Филм је довршен, а редатељска палица припала је Марлону Бранду.

Вештачка интелигенција[уреди]

Џуд Ло је играо једну ог главних улога у филму Вештачка интелигенција

Један Кјубриков пројекат ипак је снимљен од стране другог редатеља, Стивена Спилберга. Током осамдесетих и раних деведесетих, Кјубрик је сурађивао с разним писцима (Брајан Олдис, Сара Мејтланд и Ијан Ворсон) на пројекту који се називао разним именима, као што су „Пинокио“ и „Вештачка интелигенција“. Филм је настао проширивањем Олдисове кратке приче „Super-Toys Last All Summer Long“, коју су Кјубрик и његови писци претворили у дугометражни филм у три чина. Била је то футуристичка бајка о роботу који се понаша као дете, а продат је као привремени сурогат породице чији је син пао у кому. Међутим, робот сазнаје за то, а власници га из сажаљења остављају у шуми како га у фабрици не би уништили. Остатак приче говори о роботовим покушајима да постане прави дечак, како би задобио мајчину љубав.

Кјубрик је наводно дуго расправљао са Стивеном Спилбергом о филму преко телефона и, према Спилбергу, у једном тренутку изјавио како је тема важнија Спилбергу него њему. Године 2001, након Кјубрикове смрти, Спилберг је узео разне верзије сценарија које су оставили Кјубрик и његови писци и саставио нови сценарио. У сарадњи с Кјубриковом продукцијском кућом снимио је филм Вештачка интелигенција, с Хејли Џоел Осментом, Франсисом О'Конором и Вилијамом Хертом у главним улогама.

На уводној шпици Кјубрик је постхумно наведен као продуцент, а на крају стоји кратка посвета, „За Стенлија“. Филм садржи много Кјубрикових мотива, као што су свезнајући приповедач, структура у три чина, теме хуманости и нехуманости, те подругљив поглед на Фројдову психологију. Осим тога, музика Џона Вилијамса садржи алузије на музичке бројеве из Кјубрикових филмова.

Рани нереализирани сценарији[уреди]

Кјубрик је на почетку своје каријере откупио или написао сценарије које није успео да реализује.

Lunatic at Large[уреди]

Дана 1. 11. 2006, Филип Хобс, кубриков зет, најавио је да ће надгледати екранизацију филма Lunatic at Large, чији је сценарио Кјубрик у педесетима откупио од шунд романописца Џима Томпсона, али који се није могао пронаћи све до редитељеве смрти 1999.[17]

The German Lieutenant[уреди]

Сценарио приписан Кјубрику коју је Ричард Адамс назвао „The German Lieutenant“ може се пронаћи на интернету.[18] Говори о групи немачких војника који се налазе на мисији током последњих дана Другог светског рата, успркос слабим изгледима нацистичке Немачке у том раздобљу.

I Stole 16 Million Dollars''[уреди]

Кјубрик је намеравао да режира филм назван „I Stole 16 Million Dollars“ темељен на животу злогласног пљачкаша банака из тридесетих Вилија Сатона.[19] Припремала га је продукцијска компанија Кирка Дагласа Бирна, али је Даглас сматрао како је сценарио лоше написан. Иако је Кјубрик покушао да наговори Керија Гранта, филм никад није снимљен.

Неименовани пројекат о Грађанском рату[уреди]

Кјубрик је у педесетима написао прву верзију сценарија о Мосби Ранџерсима, јужњачкој герили у Америчком грађанском рату, али га није даље развијао.[20]

Каснији пројекти заустављени након препродукције[уреди]

Као непопустљиви перфекциониста који је често годинама радио на препродукцијском планирању и истраживању, Кјубрик је током каријере оставио неколико нереализованих пројеката.

Наполеон[уреди]

Након успеха Одисеје, Кјубрик је планирао велики биографски филм о Наполеону Бонапарти. Пуно је истраживао, читао књиге о француским царевима те написао прелиминарни сценарио. Заједно са сарадницима направио је преглед места које је Наполеон походио током својих активних година. Кјубрик је посетио локације, планиравши да сними већи део филма у местима у којима је Наполеон провео живот.

У белешкама упућеним финансијерима пројекта, сачуваним у Кјубриковој архиви, Кјубрик је рекао како није сигуран како ће испасти његов филм о Наполеону, али је очекивао како ће снимити 'најбољи филм свих времена.' На крају је пројекат пропао из три разлога: (1) прескупих локација на којима је филм требао бити сниман; (2) на Западу је објављена епска верзија романа Лава Толстоја, Рат и мир (1968), редатеља Сергеја Бондарчука; (3) комерцијалног неуспеха Бондарчуковог филма Ватерло (1970), који је такође говорио о Наполеону. Кјубриков сценарио за овај филм је објављен на интернету, а многа од тих истраживања ће утицати на филм Бари Линдон (1975), радњом смештен у касни осамнаести век, мало пре Наполеонових ратова.

У филму је у улози Наполеона оригинално требао да наступи Џек Николсон, јер га је Кјубрик видео у филму Голи у седлу. Кјубрик и Николсон касније су сарађивали на Исијавању. Након година препродукције, филм је отказан на неодређено време у корист финанцијски мање рискантних пројеката. Кјубрик је крајем 1987. рекао како још није одустао од пројекта, споменувши како је прочитао готово 500 књига о историјској личности. Био је уверен како је филм вредан, јер се његов средишњи део још није био појавио.

Аријански записи[уреди]

Почетком деведесетих Кјубрик је замало почео продукцију филма по књизи Луиса Беглија, Ратне лажи, причу о дечаку и његовој мајци који се скривају за време холокауста. Прву верзију сценарија, названу „Аријански записи“, написао је сами Кјубрик. Џозеф Мазело је изабран за улогу дечака, а за мајку су разматране Џулија Робертс и Ума Турман. Кјубрик је ипак одлучио да не сними филм због Шиндлеров листе Стивена Спилберга која је објављена 1993. Осим тога, према Кјубриковој жени, Кристини, тема је постала предепресивна и претешка за редатеља. Кјубрик је с временом закључио како тачан филм о холокаусту сеже далеко изван граница кинематографије.[21]

Контура приче[уреди]

Неименовани пројекат о нацизму[уреди]

Кјубрик је наводно био фасциниран каријером нацистичког филмског редатеља Фејта Харлана, стрица своје жене, те разматрао филм о кругу људи око Јозефа Гебелса. Иако је Кјубрик радио на њему неколико година, пројекат никад није отишао даље од контуре приче.[22]

Ауторско одбијање[уреди]

Фукоово клатно[уреди]

Кјубрик је хтео да сними филм према роману Умберта Ека Фукоово клатно који се појавио 1988. Еко је одбио, јер је био незадовољан екранизацијом свога претходног романа Име руже и зато што Кјубрик није био вољан да му препустити писање сценарија. Међутим, кад је Кјубрик умро, Еко је рекао како жали што га је одбио.[23]

Шпијун који ме је волео[уреди]

Кјубрик је 1976. пристао да посетити недавно довршени тонски студио 007 Стејџ британске фирме Pinewood Studios како би радио као саветник на расвети огромног простора који је био спреман за снимање филма о Џејмсу Бонду Шпијун који ме је волео. Кјубрик је пристао да буде саветник кад му је обећано да нико неће сазнати за његову укљученост у пројекат. То је поштовано до 2000. кад је та чињеница споменута у документарцу о снимању Шпијуна који ме је волео на специјалном DVD издању филма.

Чести сарадници[уреди]

У поређењу с редатељима као што су Џон Форд, Мартин Скорсезе и Акира Куросава, Кјубрик није био познат по сурадњи с одређеним глумцима. У неколико је прилика радио с истим глумцем више него једном. Стерлинг Хејден је наступио у главној улози у Узалудној пљачки и Др. Странгелову, Питер Селерс у Лолити и Др. Странгелову, а Кирк Доуглас у Стазама славе и Спартаку. У споредним улогама, Џо Таркел се појављује у Узалудној пљачки, Стазама славе и Исијавању, Филип Стоун се појављује у Пакленој наранџи, Барију Линдону и Исијавању, Леонард Роситер наступио је у 2001: Одисеја у свемиру и Барију Линдону, док се Тимоти Кари појавио у Узалудној пљачки и Стазама славе. У Пакленој наранџи и Барију Линдону наступило је шест истих глумаца (укључујући Патрика Магија) у улогама разних трајања.

Једна од Кјубрикових најдужих сурадњи је она с Леоном Виталијем, који је након играња Лорда Берлингтона у Бари Линдону, постао Кјубриков личнии помоћник, радећи као рукуводилац аудиција на његовим следећим филмовима те као надзорник трансфера с филма на видео медијум. Појавио се и у филму Очи широм затворене, играјући претећег свештеника у црвеном огртачу који се сукобљава с Томом Крузеом у злогласној сцени оргија. Након Кјубрикове смрти, Витали је надгледао рестаурацију визуалних и звучних елемената већине Кјубрикових филмова. На његовим је филмовима често радио и с партнером из филма Тодом Филдом.

Награде[уреди]

Америчка филмска академија

  • 1968- Најбољи визуелни ефекти Одисеја у свемиру 2001.

Британска филмска академија

  • 1975- Најбоља режија Бари Линдон
  • 1964- Најбољи филм Др. Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу

Национално удружење критичара

  • 1975- Најбоља режија Бари Линдон

Удружење критичара Њујорка

  • 1971- Најбољи филм Паклена поморанџа
  • 1971- Најбоља режија Паклена поморанџа
  • 1964- Најбоља режија Др. Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Baxter (1997). стр. 17.
  2. Howard (1999). стр. 14.
  3. LoBrutto (1999). стр. 33.
  4. Duncan (2003). стр. 19.
  5. Baxter (1997). стр. 32.
  6. LoBrutto (1999). стр. 68.
  7. Duncan (2003). стр. 25.
  8. Baxter (1997). стр. 39.
  9. Thuss (2002). стр. 110.
  10. Baxter (1997). стр. 50.
  11. Duncan (2003). стр. 32.
  12. Baxter 1997, стр. 157, 161; Duncan 2003, стр. 80.
  13. LoBrutto 1999, стр. 225; Duncan 2003, стр. 77.
  14. Baxter 1997, стр. 205; Duncan 2003, стр. 105.
  15. Baxter 1997, стр. 231; LoBrutto 1999, стр. 314.
  16. Holden, Stephen (8. 3. 1999). „Stanley Kubrick, Film Director With a Bleak Vision, Dies at 70”. New York Times. Приступљено 21. 7. 2007. 
  17. „New "Kubrick Film" To Be Made”. 
  18. „The Untitled Dead Pool Column”. 
  19. Iz Kubrickove biografije u New York Timesu
  20. Iz intervjua s Kubrickom
  21. „Caldwell on The wolf at the door”. Latrobe.edu.au. Приступљено 25. 10. 2008. 
  22. Joan Dupont "Kubrick Speaks, Through Family's Documentary", International Herald Tribune, 15.9. 2001. Retrieved on May 8, 2008.
  23. See provile of Eco entitled "The Armani of Literature"

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]