Помпоније Мела

Виђење света по Помпонију

Помпоније Мела (Помпониус Мела, Тингентера (Алгецирас) ? — 45. н. е.) је био римски географ и космограф, родом из јужне Шпаније, познат као аутор дела у три књиге под називом „Опис земље” (лат. Де орбис ситу либри III) у коме је описао свет тада познат Римљанима с почетка 1. века н. е.

Живот и дело

Приказ Европе на карти Помпонија Мала

О његовом животу се зна врло мало, а књига - која је касније послужила као један од извора Плинију Старијем за његову Хисторију Натуралис, је према неким претпоставкама написана око 43. године када је цар Клаудије припремао инвазију Британије. Његово дело није имало само дескриптивни опис, већ је представљало и географску теоријску расправу.

Меле је увао претпоставку о постојању непознатог света — мистериозног континента, тада старом свету непознате половине Земље, коју је назвао лат. Антицхтонес.

Мела је познат као један од првих античких аутора који је описо обале Балтичког мора, и који је по његовом мишљењу представљао залив (Цоданус синус), Скандинавију, која је по његовом мишљењу била острво (Цодановиа).

Временске зоне по Помпонију

Мела је такор свет поделио у пет климатских зона, од којих су само две - северна умерена и јужна умерена - биле погодне за људски живот. Веровао је како људи који живе у северној умереној зони никада неће доћи до јужне умерене зоне с обзиром на екстремно топлу зону неподношљиве врућине која их дели.

Помпонијеви подаци о географском положају Срба

Један век пре Птоломеја драгоцене податке о географском положају Срба у прикавкаском басену оставио је за собом Помпоније Мела, римски географ, који је 43. године н. е. написао дело у три књиге под називом „Опис земље”. У њему постоје сазнања далеко старија од самог Меле, рачунајући и она у којима, на источном црноморском приморју наводе, поред осталих племена и племе Серр, (који се овим именом на много места означавају управо Срби). Помпоније Мела помиње и насеље Сербинос/ Сервинос у Панонији.

Својевремено је на Балкану и Херодот одређену планину (која се може лоцирати као данашња планина Балкан) назвао Монте Серрорум. Нешто јужније Херодот наводи још један топоним (Трибалска равница), који упућује на Србе који су дуго времена у различитим изворима називани Трибалима. Бројни истраживачи и проучаваоци Херодотовог дела једногласни су у закључку да појам Трибалска равница подразумева Подунавље и Срем.

Литература

• Гуннар Ранстранд: Теxткритисцхе Беитрäге зу Помпониус Мела. Алмqуист & Wикселл, Стоцкхолм 1971.
• Франк Е. Ромер: Помпониус Мела'с десцриптион оф тхе wорлд. Университy оф Мицхиган Пресс, Анн Арбор 1998.
• Ренате Фрохне: Дас Wелт унд Менсцхенбилд дес Ст.Галлер Хуманистен Јоацхим вон Wатт / Вадианус (1484–1551) - Даргестеллт анханд аусгеwäхлтер Еxкурсе ин ден Сцхолиен зу Помпониус Мела: Де цхорограпхица, Басел 1522 (2те Ауфлаге, Гардез-Верлаг 2010).