Подунавље
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Бивше југословенско, а данашње српско и хрватско Подунавље (хрв. Podunavlje) назив је за део Подунавља у границама некадашње Југославије, односно савремених држава Србије (Српско Подунавље) и Хрватске (Хрватско Подунавље), кроз које Дунав тече непосредно, док подунавском сливу у ширем контексту припадају и већи или мањи делови осталих држава које су настале на простору бивше Југославије, али ти крајеви се називају по притокама Дунава које кроз њих непосредно протичу (Потисје, Поморавље, Посавина, Подриње, Поуње, Покупље, Подравина).
Терминологија
[уреди | уреди извор]Термин Подунавље у најширем значењу обухвата све области у сливу и басену реке Дунава, тако да је током историје у разним облицима употребљаван и за означавање појединих дунавских области на ширем јужнословеском простору. Већ током средњег века, део Подунавља био је у појединим периодима у саставу тадашњих српских држава, чији су владари у својим титулама неретко истицали и Подунавље као област која се налазила под српском влашћу.[1][2][3]
Током 18. века, у Хабзбуршкој монархији је постојала Посавско-подунавска војна граница, док су у Краљевини Југославији постојале Подунавска област (1922—1929) и Дунавска бановина (1929—1941).[4]
Између 1980. и 1989. постојала је градска општина Подунавље у Новом Саду, док је источни део Републике Српске Крајине, понекад називан и Подунавска Крајина. Данас у Републици Србији постоји Подунавски округ.
-
Подунавска област, 1922—1929. -
Дунавска бановина, 1931.
.png)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Крстић 2005, стр. 165-194.
- ^ Крстић 2014, стр. 23-39.
- ^ Ивановић 2019, стр. 43-55.
- ^ Димић 2001.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ivanović, Miloš B.; Isailović, Neven G. (2015). „The Danube in Serbian-Hungarian Relations in the 14th and 15th Centuries” (PDF). Tibiscvm: Istorie–Arheologie. 5: 377—393.
- Ивановић, Милош Б. (2019). „Значај Подунавља у држави кнеза Лазара” (PDF). Смедеревски крај и Подунавље кроз историју. Нови Сад-Смедерево: Филозофски факултет; Историјски архив. стр. 43—55.
- Крстић, Александар Р. (2005). „Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века” (PDF). Историјски часопис. 52: 165—194.
- Крстић, Александар Р. (2014). „Подунавље и Посавина Србије у позном средњем веку: Историјско-географски аспекти истраживања” (PDF). Историја и географија: Сусрети и прожимања. Београд: Институт за новију историју Србије; Географски институт Јован Цвијић; Институт за славистку РАН. стр. 23—39.
