Породична педагогија
Породична педагогија је наука о васпитању деце у породици. Представља педагошку дициплину педагогије.
Предмет проучавања породичне педагогије[уреди | уреди извор]
Предмет проучавања породичне педагогије је васпитање у породици од рођења детета и током целог раздобља док породица врши утицај на младог човека. Њена главна сврха је изучавање законитости и унапређивање породичног васпитања.[1]
Проблеми изучавања[уреди | уреди извор]
Проблеми изучавања породичне педагогије су:[1]
- Друштвена условљеност васпитања и образовања за живот у породици;
- Предмет и функционални положај породичне педагогије у систему педагошких дисциплина;
- Истраживачке методе и технике и њихова примена у породичној педагогији;
- Фактори васпитања и образовања младих чланова породице;
- Социјално-психолошке основе васпитања и образовања за живот у породици;
- Циљ и задаци васпитања и образовања за живот у породици.
- Систем, организација и облици образовања младих;
- Проблеми извора садржаја, израде и процењивања програма;
- Принципи и њихова примена у васпитању и образовању;
- Избор и примена облика, средства и метода образовања;
- Проблеми самообразовања;
- Кадрови који раде у подручју васпитања и образовања за живот у породици.
Задаци породичне педагогије[уреди | уреди извор]
- Проучавање и унапређивање породичног васпитања и његове специфичности;
- Истраживање и објашњавање како и под којим условима породица утиче на развој личности;
- Истраживање и објашњавање проблема у породици;
- Помоћ у усавршавању комуникације и изграђивање методике васпитног рада у породици.[2]
Садржај породичне педагогије[уреди | уреди извор]
Садржаје које породична педагогија укључује су: специфичности родитељства као педагошког односа; разумевање социјалне конструисаности родитељства и деконструкција хегемонијских, педагошки ирелевантних оквира „нормалне” и „идеалне” породице; улога педагога у сарадњи са родитељима у васпитно-образовним институцијама; разумевање природе детета као исход родитељства; ефекти родитељства и др.[3]