Правна питања у вези са Бит Торент протоколом

С Википедије, слободне енциклопедије

Употреба Бит Торент протокола за кршење ауторских права и у друге незаконите сврхе, довела је до разних нових правних питања. Док је сама технологија потпуно легална, о легалности многих случајева њене употребе се воде судски спорови широм света. Употреба Бит Торента ради дељења материјала заштићених ауторским правима може издаваоца Бит Торент фајла, везе или метаподатака довести у сукоб са законима о ауторским правима различитих земаља.[1] Слично томе, употреба Бит Торент протокола у вези материјала заштићених ауторским правима може корисника учинити одговрним за саучесништво по различитим законима, укључујући и Кривични законик Републике Србије[2].

Уопштено, на Бит Торент фајл се може гледати као на хипервезу. Такође, може бити и спрецифична наредба помоћу које се долази до нечега на интернету. Бит Торент фајлови могу преносити и укључивати нелегални или садржај заштићен ауторским правима. Судови у различитим државама су својим одлукама прогласили неке Бит Торент фајлове нелегалним.

Правну анализу компликују питања надлежности. Бит Торент фајловима и везама се може приступити са различитих географских локација и правних јурисдикција. Дакле, физички је могуће поставити Бит Торент фајл на више локација са различитим јурисдикцијама. Стога, исте везе, фајлови или подаци могу бити подложни законском суђењу унутар неких држава, док у другим, истовремено, не морају бити.

О Бит Торент протоколу[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Бит Торент

Бит Торент је П2П протокол за дистрибуирање фајлова. У торент фајловима се налазе метападоци, а не и подаци који се деле. Рачунари из торента преузимају једнаке одсечке (енгл. chunk) фајла један од другог. Истовремено са преузимањем одсечака рачунари преносе одсечке фајлова осталим рачунарима. Основни део сваког торента јесте рачунар у његовом чворишту који се назива пратилац (енгл. tracker).[3]

У многим државама су покренуте тужбе против различитих веб сајтова који су на своје сервере постављали Бит Торент пратиоце.

Спровођење заштите ауторских права[уреди | уреди извор]

Након бројних полицијских рација и правних поступака дошло је затварања више веб сајтова везаних за коришћење Бит Торент протокола почевши од 2004. године па надаље. Различити правни системи имају различите приступе овом проблему. Оптужене стране тврде да су Бит Торент пратиоци легални, иако би се дељење података о којима се ради могло сматрати кршењем ауторских права.[4] Упркос њиховим аргументима, врши се велики правни притисак од стране МПАА (енгл. Motion Picture Association of America) , RIAA (енгл. Recording Industry Association of America) и сличних организација широм света да се угасе бројни Бит Торент пратиоци.

Појединачни случајеви спровођења заштите ауторских права[уреди | уреди извор]

Финска: Finreactor[уреди | уреди извор]

У децембру 2004. године, полиција је извршила препад на један од главних Бит Торент сајтова, Finreactor.[5][6] Једанаесторици особа, од којих су седморица системски администратори, наложено је да плате укупно пола милиона евра за учињену штету, као и додатних 200.000 евра за правне накнаде. Оптужени су уручивали жалбе на случај, све до Врховног суда Финске, али нису успели да добију поништење пресуде.[7] Две особе су ослобођене оптужби пошто су били малолетни, али се и даље сматрају одговорним за плаћање правних накнада, као и надокнада због нелегелне дистрибуције, у распону до 60.000 долара. Суд им је одредио казну од 10% малопродајне вредности производа који су дистрибуирани.[8]

Словенија: Супрнова[уреди | уреди извор]

У децембру 2004. године затворен је и Spurnova.org, један од најпопуларнијих раних Бит Торент сајтова. То се наводно десило због притиска под којим је био оснивач и администратор сајта Андре Престон, звани Слонцек. Истог месеца Слонцек је изјавио да су Словеначке власти заплениле њихове сервере.[9]

Шведска: Pirate Bay[уреди | уреди извор]

The Pirate Bay, торент сајт који је направила Шведска антиауторска организација (енгл. Swedish anti-copyright group), је познат по својој „правној“ секцији [4], делу сајта у коме се јавно објављују писма и одговори у вези са наводним кршењима ауторских права. Дана 31. маја 2006. године, шведска полиција је упала на сервере The Pirate Bay-а, на основу оптужби од стране MPAA за наводна кршења ауторских права.[10] Сајт је враћен на мрежу за мење од 72 сата, уз јаке негативне реакције јавности и медија против потеза Шведске владе.[11] Направљен је филм Steal This Film (Стокхолм, лето 2006), који је у вези са овим инцидентима.[12] Као резултат суђења која су уследила после упада полиције 2006. године, четири власника сајта су 17. 4. 2009. године осуђени на по годину дана затвора, као и да колективно плате 30 милиона круна за одштету власницима ауторских права.[13] Сви оптужени су се жалили, а казне су обустављене у току жалбе.

Сједињине Државе[уреди | уреди извор]

Убрзо након затварања Супрнове, грађанске и криминалне акције у Сједињеним Државама су почеле да расту.

LokiTorrent[уреди | уреди извор]

У 2005. години, Едварду Веберу (познатији као „локи“ (енгл. lowkee)), вебмастеру ЛокиТоррента, наложено је, од стране Америчкод суда, да плати казну и достави списак сервера МППА-у (ИП адресе корисника).[14] Вебер је започео кампању прикупљања средстава да би отплатио штету. Успео је да достигне цифру од приближно 45 000 $ (Америчких долара) користећи Паy-Пал систем заснован на донацијама. Пратећи договор, МППА је променила ЛокиТоррент веб сајт тако да приказује поруке са намером обесхрабривања делилаца фајлова од преузимања нелегалног садржаја.[14][15] Вебер није коментарисао ову промену.

EliteTorrents[уреди | уреди извор]

Дана 25. маја, 2005. године, популарни Бит Торент сајт ЕлитеТоррентс.орг је угашен од стране Федералног истражног бироа Сједињених Држава и Америчке организације за контролисање царине и имиграција (енгл. U.S. Immigration and Customs Enforcement). У почетку се мислило да је злонамерни хакер стекао контролу над веб сајтом, међутим, убрзо је откривено да је сајт преузет од стране Америчких владиних званичника. Десет претресних налога везаних за чланове веб сајта је извршено.[16]

Шест администратора ЕлитеТоррентс.орг сајта је признало кривицу за учешће у завери у којој су извршена кривична дела кршења ауторских права и објављивања радова пре њиховог комерцијалног издавања.[17] Изречене су казне затвора, кућног притвора и новчане казне.[18] Неким окривљенима су изречене и затворске казне, и за разлику од других случајева везаних за дељење фајлова, засноване су на кривичном закону.[18][19]

Newnova[уреди | уреди извор]

У јуну 2006. године, популарни веб сајт Неwнова.орг, идентична реплика Супрнова-е, је такође био предмет затварања.

TorrentSpy[уреди | уреди извор]

Дана 26. маја 2007, савезни судија Сједињених Држава наредио је сајту ТоррентСпy, који користи торенте, праћење активности својих корисника и слање извештаја на адрасу Мотион Пицтуре Ассоциатион оф Америца. Адвокат који је заступао ТоррентСпy, Ира Роткен, изјавио је да ће ТоррентСпy радије искључити приступ корисницима у Сједињеним Државама пре него што је почело праћење некога, јер је такав мониторинг у супротности са сопственом приватном политиком сајта ТоррентСпy.

Btjunkie.org[уреди | уреди извор]

У фебруару 2012. године, угашен је сајт Бтјункие.орг. Вебмастери сајта су поставили на почетној страници текст: „Сопственом вољом смо одлучили да затворимо сајт. Годинама смо се борили за ваше право на комуникацију, али сада је време да кренемо даље“[20].

Мере које се предузимају у циљу сузбијања коришћења Бит Торент протокола[уреди | уреди извор]

Власници ауторских права су предзели разне тактике и стратегије како би спречили илегални пренос њихове интелектуалне својине. ХБО је у 2005. започео „тровање“ торената свог серијала Рим тако што је прослеђивао лоше одсечке онима који су покушавали да преузму епизоде.[21] Касније, у 2007. ХБО је послао бројне административне забране рада оним Интернет сервис провајдерима чији корисници користе Бит Торент протокол. Многи корисници су добили упозорења од њихових провајдера са претњама о искључењу са интернета у случају не престанка наводних кршења ауторских права.[22] ХБО су, за разлику од РИАА, у 2007. изјавили да никада нису поднели тужбе против било кога због дељења фајлова.

Почетком 2010. године, Америчка група за заштиту ауторских права (енгл. US Copyright Group), делујући у име више независних филмских креатора, је дошла до ИП адреса корисника који су наводно користили Бит Торент протокол у преузимању одређених филмова. Група је онда тужила те кориснике, како би добили судске налоге који обавезују интернет сервис провајдере да откију идентитете тих корисника. Измедју марта и септембра 2010. године, поднето је око 16.200 тужби.[23]

У 2011. години, судови у Сједињеним Државама су почели да утврђују законитост тужби подигнутих против великог броја Бит Торент корисника. Готово истовремено, тужба против 5.000 ИП адреса је одбачена.[24]

У октобру 2011, Џон Вилеи и синови (енгл. John Wiley and Sons) су подигли тужбе против 27 Џон Доуа из Њу Јорка за копирање књига из колекције „За неупућене“.[25] Према веб-сајту ТоррентФреак, Вилеи је „први издавач књига који је предузео ту врсту акције“.[26]

Нагодбе[уреди | уреди извор]

Дана 23. новембра 2005, MPAA и BitTorrent Inc. ЦЕО Брам Коен потписали су споразум, надајући се да ће смањити број нелиценцираних копија доступних преко БитТоррент.цом претраживача, који је вођен од стране БитТоррент Инц. То је значило да БитТоррент.цом мора уклонити све везе за нелиценциране копије филмова који су у власништву седам главних Холивудских филмских студија. С обзиром да је овај споразум обухватао само БитТоррент.цом, остаје нејасно какав је целокупан ефекат имао на кршење ауторских права.[27]

Неколико других значајнијих претраживача су добровољно цензурисали лиценцирани садржај из њихових резултата претраге или су постали претраживачи само „контент дистрибјушн“ (енгл. content distribution) веб сајтови. У случају Мининова-е, од новембра 2009. године дозвољено је индексирање само садржаја са слободном лиценцом (посебно слободни садржај које дистрибуира аутор под Кријејтив комонс лиценцом), што је убрзо резултовало уклањањем већег дела Мининова резултата претраживања.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „40 Цолум. Ј.L. & Соц. Пробс. 1 (2006-2007) Сецондарy Лиабилитy фор Цопyригхт Инфрингемент: БитТоррент ас а Вехицле фор Естаблисхинг а Неw Цопyригхт Дефинитион фор Стапле Артицлес оф Цоммерце”. Хелтон, Маттхеw. Приступљено 14. 5. 2012. 
  2. ^ „Кривични законик Републике Србије”. Приступљено 14. 5. 2012. 
  3. ^ Куросе 2009
  4. ^ а б „Легал тхреатс”. Тхе Пирате Баy. Архивирано из оригинала 22. 1. 2009. г. Приступљено 9. 5. 2006. 
  5. ^ Цуллен, Дреw (14. 12. 2004). „Финнисх полице раид БитТоррент сите”. Тхе Регистер. Приступљено 9. 5. 2006. 
  6. ^ „Полице сwооп цлосес доwн Финланд’с ларгест филе доwнлоад сите”. Хелсингин Саномат. 16. 12. 2004. Приступљено 9. 5. 2006. 
  7. ^ „Тхе Пирате Баy Триал: Ундерстандинг Финреацтор”. ТоррентФреак. 23. 2. 2009. Приступљено 13. 5. 2012. 
  8. ^ „Ундераге Финнисх БитТоррент админс финед $60,000 еацх”. ТоррентФреак. 26. 10. 2006. Приступљено 8. 11. 2006. 
  9. ^ „Супернова.орг: Тwо Yеарс Синце тхе Схутдоwн”. ТоррентФреак. 19. 12. 2006. Приступљено 20. 5. 2007. 
  10. ^ „Тхе Пиратебаy ис Доwн: Раидед бy тхе Сwедисх Полице”. ТоррентФреак. 31. 5. 2006. Приступљено 20. 5. 2007. 
  11. ^ „хттп://торрентфреак.цом/пиратебаy-бацк-уп/”. ТоррентФреак. 3. 6. 2006. Приступљено 20. 5. 2007.  Спољашња веза у |титле= (помоћ)
  12. ^ „Стеал Тхис Филм”. Приступљено 22. 4. 2007. 
  13. ^ „Цоурт јаилс Пирате Баy фоундерс”. Приступљено 14. 5. 2012. 
  14. ^ а б Борланд, Јохн (10. 2. 2005). „Цоурт: Холлywоод гетс П2П гиант'с сервер логс”. ЦНЕТ Неwс.цом. Архивирано из оригинала 10. 1. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2007. 
  15. ^ „ЛокиТоррент Схут Доwн”. Сласхдот.орг. 11. 2. 2005. Приступљено 15. 4. 2007. 
  16. ^ Поулсен, Кевин (26. 5. 2005). „У.С. Јацкс Торрент Сите”. Wиред Неwс. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 21. 4. 2007. 
  17. ^ „6тх ЕлитеТоррентс Стар-Wарс Пре-Релеасе Гуилтy Плеа”. ТоррентФреак. 2. 5. 2007. Приступљено 20. 5. 2007. 
  18. ^ а б „Драматиц БитТоррент Сите Схутдоwнс оф тхе Децаде”. ТоррентФреак. 31. 12. 2009. Приступљено 10. 10. 2010. 
  19. ^ „ЕлитеТоррентс Админ гетс 18 монтх сентенце”. Приступљено 14. 5. 2012. 
  20. ^ „Бтјункие цлосес доwн”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2012. г. Приступљено 14. 5. 2012. 
  21. ^ Торкингтон, Нат (4. 10. 2005). „ХБО Аттацкинг БитТоррент”. О'Реиллy.цом. Архивирано из оригинала 17. 4. 2007. г. Приступљено 22. 4. 2007. 
  22. ^ Хендерсон, Марyанне (21. 3. 2006). „Сафенет (фор ХБО) Леттер то Цхартер Цоммуницатионс - Парт 2.јпг”. Таллинн Wордпресс. Приступљено 22. 4. 2007. 
  23. ^ „Бомб тхреат ас УС Цопyригхт Гроуп суес 2,000 море филе-сwапперс”. Арс Тецхница. 1. 10. 2010. 
  24. ^ „Јудге Дециматес БитТоррент Лаwсуит Wитх Цоммон Сенсе Рулинг”. Торрент Фреак. 9—7-2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  25. ^ Wiley Goes After Bit Torrent Pirates
  26. ^ Major Book Publisher Files Mass-BitTorrent Lawsuit
  27. ^ „Деал сигнед он доwнлоадинг пирацy”. ББЦ Неwс. 23. 11. 2005. Приступљено 4. 11. 2006. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Куросе, Јамес Ф., Кеитх W. Росс (2009). Умрежавање Рачунара. РАФ ЦЕТ. ИСБН 978-86-7991-339-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pravna_pitanja_u_vezi_sa_Bit_Torent_protokolom&oldid=26780324”