Federalni istražni biro

Из Википедије, слободне енциклопедије
Federalni istražni biro
Seal of the Federal Bureau of Investigation.svg
Flag of the United States Federal Bureau of Investigation.svg
Zastava Federalnog istražnog biroa
Badge of the Federal Bureau of Investigation.png
Značka agenata FBI
Pregled
Osnovana 26. jul 1908. god.; pre 108 godina (1908-07-26) kao Istražni biro
Nadležnost Vlada SAD
Sedište Zgrada Dž. Edgara Huvera
Sjeverozapad, Vašington, SAD
Moto Vernost, hrabrost, poštenje
Zaposleni 35.104[1] (31. 10. 2014)
Godišnji budžet 8,3 milijardi USD (FY 2014)[1]
Rukovodioci
Nadređena agencija Ministarstvo pravde
Kancelarija Direktora Nacionalne obaveštajne službe
Veb-sajt fbi.gov

Federalni istražni biro (engl. Federal Bureau of Investigation, FBI) federalna je kriminalističko-istražna i obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država.

Trenutno, FBI ima istražnu nadležnost nad kršenjem više od 200 kategorija saveznih zakona i jedina, osim Šerifske službe Sjedinjenih Američkih Država, ima nadležnost za krivično gonjenje prekršilaca zakona na celoj teritoriji zemlje (ona je de fakto vodeća agencija za sprovođenje zakona saveznih vlasti Sjedinjenih Američkih Država). Slogan Biroa je „Vernost, hrabrost, poštenje”.

Počevši sa radom 1908. godine pod nazivom Biro za istrage (engl. Bureau of Investigation, BOI), promenio je ime u Federalni istražni biro tek 1935. godine.

Džon Edgar Huver (engl. John Edgar Hoover), tada direktor BOI-ja, postao je prvi direktor Federalnog istražnog biroa. Bio je na ovoj poziciji duže od svih direktora FBI-ja do današnjeg dana. On je takođe zaslužan za mnoga poboljšanja i izmene rada biroa, čime je od FBI-ja stvorio vodeću kriminalističku agenciju u svetu. Edgar Huver je izgradio FBI Akademiju i Kriminalističko-pravni servisno-informacioni kompleks, koji služi kao glavna podrška svim kancelarijama FBI-ja, a koje su razmeštene po celoj zemlji.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Quick Facts”. Federal Bureau of Investigation. Arhivirano iz originala na datum 6. 12. 2014. Pristupljeno 27. 4. 2017. 

Literatura[уреди]

  • HSI BOOK Government HSI Files
  • Charles, Douglas M. (2007). J. Edgar Hoover and the Anti-interventionists: FBI Political Surveillance and the Rise of the Domestic Security State, 1939–1945. Columbus, Ohio: The Ohio State University Press. ISBN 978-0-8142-1061-1. 
  • Kessler, Ronald (1993). The FBI: Inside the World's Most Powerful Law Enforcement Agency. Pocket Books Publications. ISBN 978-0-671-78657-1. 
  • Powers, Richard Gid (1983). G-Men, Hoover's FBI in American Popular Culture. Southern Illinois University Press. ISBN 978-0-8093-1096-8. 
  • Sullivan, William (1979). The Bureau: My Thirty Years in Hoover's FBI. Norton. ISBN 978-0-393-01236-1. 
  • Theoharis, Athan G.; John Stuart Cox (1988). The Boss: J. Edgar Hoover and the Great American Inquisition. Temple University Press. ISBN 978-0-87722-532-4. 
  • Theoharis, Athan G.; Tony G. Poveda; Susan Rosenfeld; Richard Gid Powers (2000). The FBI: A Comprehensive Reference Guide. Checkmark Books. ISBN 978-0-8160-4228-9. 
  • Theoharis, Athan G. (2004). The FBI and American Democracy: A Brief Critical History. Kansas: University Press. ISBN 978-0-7006-1345-8. 
  • Thomas, William H., Jr. (2008). Unsafe for Democracy: World War I and the U.S. Justice Department's Covert Campaign to Suppress Dissent. Madison: University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-22890-3. 
  • Tonry, Michael, ur. (2000). The Handbook of Crime & Punishment. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514060-6. 
  • Trahair, Richard C. S. (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Ballentine: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31955-6. 
  • Vanderpool, Bill (22. 8. 2011). „A History of FBI Handguns”. American Rifleman. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  • Weiner, Tim (2012). Enemies. A History of the FBI. Random House. ISBN 978-1-4000-6748-0. 
  • Williams, David (1981). „The Bureau of Investigation and its Critics, 1919–1921: the Origins of Federal Political Surveillance”. Journal of American History. Organization of American Historians. 68 (3): 560—579. doi:10.2307/1901939. JSTOR 1901939. 

Spoljašnje veze[уреди]