Предијабетес

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Предијабетес
СинонимиПредиабетес
СпецијалностиЕндокринологија

Предијабетес је клинички ентитет у који спадају пацијенте са повећаним ризиком за оболевање од шећерне болести тип 2, као и оболевање од хроничних удружених кардиоваскуларних болести. По правилу он је удружени са абдоминалном гојазношћу, дислипидемијом, хипертензијом и другим параметрима који су карактеритични за метаболички синдром.[1][2]

Називи[уреди | уреди извор]

Предиабетес — Предијабетес — Интермедијерна хипергликемија — Стање са повећаним ризиком за оболевање од дијабетеса.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Према резултатима које је објавила Међународна федерација за дијабетес (Интернатионал Диабетес Федератион-ИДФ), у другој деценији 21. века на глобалном нивоу од предијабетеса болује око 316 милиона особа, а сматра се да ће 2035. године овај број достићи цифру од 471 милион особа.[3]

Процењује се, да сваке године, између 5 и 10 % оболелих од предијабетеса развије шећерну болест.[4] Док према АДА експертском панелу, око 70% нелечених особа са предијабетесом ће добити шећерну болест.[5]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Имајући у виду да око 70% нелечених особа са предијабетесом може добити шећерну болест Светска здравствена организација је овај ентитет радије назива интермедијерна хипергликемија, док га АДА /ААЦЕ називају стањем са повећаним ризиком за оболевање од дијабетеса.[6]

У ову катергорију спадају особе, чији је ниво глукозе у крви изнад физиолошких граница, али још увек недовољно повишен да задовољи дијагностичке критеријуме шећерне болести.[1]

Ентитети предијабетеса[уреди | уреди извор]

Предијабетес подразумева два ентитета:

Ентитет са повишеним вредности гликемије наште (ИФГ од енгл. речи импаиред фастинг глyцемиа).

Светска здравствена организација дефинише ИФГ као вредност гликемије нешто између 6.1 и 6.9 ммол/L, док АДА /ААЦЕ од 2003. године снижава цут-офф вредности гликемије наташте са 6,0 ммол/L на 5,6 ммол/L као горњу границу референтих вредности гликемије.

Ентитет са интолеранцијуом глукозе' (ИГТ од енгл. речи импаиред глуцосе толеранце).

Према Експертском комитету за дијагнозу и класификацију дијабетеса, ИГТ се дефинише као вредности гликемије између 7.8 и 11.0 ммол/L у 120-ом минуту ОГТТ-а са 75 г глукозе; ИФГ као гликемија наште између 5.6 и 6.9 ммол/L (после преконоћног неузимања хране од бар 8 сати).[1]

Особе са ХбА1ц између 5,7 и 6,4%.

Од 2010. године Америчка асоцијација за дијабетес (Америцан Диабетес Ассоциатион-АДА) и Америчко удружење клиничких ендокринолога (Америцан Ассоциатион оф Цлиницал Ендоцринологистс-ААЦЕ), у предијабет уврстило је и особе чији је ХбА1ц између 5,7 и 6,4%.[7][8] За разлику од дневних вредности гликемија на којима је базирана дијагноза ИФГ –а и ИГТ-а, ХбА1ц репрезентује хроничну изложеност (у току 2-3 месеца) базалним и постпрандијалним хипергликемијама и рефлектује ефекат комбинације ових механизама.[7] Уколико су резултати нормални, тестирање треба понављати у интревалима од једне до три године.[9]

Превенција[уреди | уреди извор]

Стратегија превенције, која је у неким земљама имплементирана од стране дијабетолошких организација, по својој суштини је организовани Програма превенције дијабетеса (ППД).[1]

Програма превенције дијабетеса има два циља: примарни и секундарни.

Примарна превенција

Примарни облик превенције има за циљ спречавања или одлагања конверзије предијабетеса у дијабетес.

Секундарна превенција

Секундарни облик превенције односи се на смањење инциденце кардиоваскуларних догадјаја и превенцију атеросклерозе.

Захваљујући превенцији сваке године 5-10% особа са предијабетесом развије манифестну шећерну болест, али исто толико успе да се конвертује у стање нормогликемије благовременим процедурама.

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење предијабетеса подразумева:[1]

  • Промену животних навика,
  • Усклађен режим исхране,
  • Редукцију телесне масе
  • Умерену физичку активност.

I поред тога што су се лекови показали успешним у примарној превенцији, остаје непознато да ли могу превенирати настанак хроничних компликација основног оболења и/или смањити кардиоваскуларни морбидитет.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Пандрц M., Драговић Т. ПРЕДИЈАБЕТЕС: ДИЈАГНОЗА, ЛЕЧЕЊЕ I АКТУЕЛНЕ ПРЕПОРУКЕ MD-Медицал Дата 2015;7(2): 159-162
  2. ^ Грундy СМ. Предиабетес, метаболиц сyндроме, анд цардиовасцулар риск. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. 2012 Феб; 59(7):635–43.
  3. ^ Интернатионал Диабетес Федератион. ИДФ Диабетес Атлас, 6тх едн. Брусселс, Белгиум:Интернатионал Диабетес Федератион, 2014. Аваилабле фром: www.идф.орг[мртва веза]
  4. ^ Табáк АГ , Хердер C, Ратхманн W, Бруннер ЕЈ, Кивимäки M.Предиабетес:а хигх-риск стате фор диабетес девелопмент. Ланцет. 2012 Јун 16;379(9833):2279-90.
  5. ^ Тусо П. Предиабетес анд лифестyле модифицатион: тиме то превент а превентабле дисеасе. Перм Ј. 2014; 18(3): 88–93
  6. ^ Wорлд Хеалтх Организатион. Дефинитион анд Диагносис оф Диабетес Меллитус анд Интермедиате Хyперглyцаемиа: Репорт оф а WХО/ИДФ Цонсултатион. Генева:Wорлд Хеалтх Организатион, 2006. Аваилабле фром:[ http://www.who.int/diabetes/publications/Definition[мртва веза] www.wхо.инт]
  7. 7,0 7,1 Манн D, Царсон АП, Схимбо D, Фонсеца V, Фоx C, Мунтнер П. Импацт оф А1Ц сцреенинг цритерион он тхе диагносис оф пре-диабетес амонг У.С. адултс. Диабетес Царе. 2010 Окт; 33 (10):2190-5.
  8. ^ Америцан Диабетес Ассоциатион. Диагносис анд цлассифицатион оф диабетес меллитус. Диабетес Царе. 2010;3 Суппл 1: С62–9.
  9. ^ Америцан Диабетес Ассоциатион. Стандардс оф Медицал Царе ин Диабетес-2015. Диабетес Царе. 2015; 38: Суппл 1: 1-93.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).