Препонско јахање

С Википедије, слободне енциклопедије
Такмичење
Препонско јахање

Препонско јахање олимпијска је дисциплина коњичког спорта. Одржава се у рингу пуном препона, који се назива паркур. Ако их јахач све прескочи предвиђеним редом, без рушења и без отказивања послишности коња пред препоном у одређеном дозвољеном времену, добија награду. Тежина такмичења односно категорије се рангирају према висини и називају се утакмицама- 1. Утакмица је обично висине 80 цм, 2. висине 100 цм, 3.110 цм и аналогно до највише 140 цм, а на великим међународним такмичењима и до 150 цм. На нижим утакмицама су награде почасне розете, а на вишим пехари.

Ловци или скакачи[уреди | уреди извор]

Одговарајућа одећа за скакање, као што се види у фази скакања на тродневном догађају. Одећа на догађају укључује обавезну траку за руку као што се види овде, иако трака није потребна у општем препонском јахању.[1]

Препонски догађаји имају ловачке часове, препонске часове и коњичке часове.[2]

Ловци се процењују субјективно на основу степена у ком испуњавају идеалне стандарде манира, стила и начина кретања.[3] Супротно томе, класе скакача се бодују објективно, у потпуности на основу бројчаног резултата који се одређује само према томе да ли коњ покушава препреку, уклања је и завршава стазу у задатом времену. Стазе за скакаче обично су много сложеније и техничке од курсева ловаца, јер се јахачи и коњи не оцењују по стилу. Курсеви су често шарени и понекад прилично креативно осмишљени. Стазе за скакаче могу бити у висини од 0,80 метара до 1,60 метара.

Поред ловачких и препонских, постоје коњички часови, који се понекад називају јахање ловачког седла, који процењују способности јахача.[4] Опрема, одећа и стилови ограде који се користе у коњици више личе на ловачке часове, иако техничка тежина курсева може више да личи на прескакање. То је зато што су обе дисциплине осмишљене да тестирају способност јахача да контролише коња кроз тешку стазу која се састоји од преокрета, комбинација и виших препрека.[5]

Правила[уреди | уреди извор]

Курс скакања
Курс за скокове
Дијаграм курса скакања

Часови скакача се одржавају на низу препрека у скакању, укључујући вертикале, размаке и двоструке и троструке комбинације, обично са много окрета и промена правца.[6] Намера је да се чисто прескочи постављени курс у задатом времену. Временски недостаци се процењују за прекорачење времена. Грешке при скакању настају због нокдауна и очигледне непослушности, као што су одбијања (када коњ стане пре ограде или коњ „истрчи“) (погледајте „Модерна правила“ испод). Коњима је дозвољен ограничен број одбијања пре него што буду дисквалификовани. Одбијање може довести до тога да јахач прекорачи време дозвољено на стази. Пласмани се заснивају на најмањем броју бодова или „грешке“ које су акумулиране. За коња и јахача који нису сакупили ниједну грешку у скоку или казнене поене се каже да су постигли „чисту рунду“. Изједначени уноси обично имају прескок преко повишеног и скраћеног курса, а курс је временски одређен; ако су пријаве изједначене за грешке настале у скоку, побеђује најбрже време.

У већини такмичења, јахачима је дозвољено да ходају почетном стазом, али не и стазом за прескок (обично иста стаза са недостајућим скоковима, нпр. 1, 3, 5, 7, 8 уместо 1, 2, 3, 4, 5 , 6, 7, 8, 9 или иста стаза, али са мерењем времена) пре такмичења да планирају своје јахање. Ходање стазом пре догађаја је прилика за јахача да хода линијама којима ће морати да јаше, како би одлучио колико корака коњ треба да направи између сваког скока и из којег угла. Скретање са курса коштаће времена ако се направе мање грешке, а већа одступања ће довести до дисквалификације.

Виши нивои такмичења, као што су емисије са „А” или „АА”" рангирањем у Сједињеним Државама, или међународно коло „Гранд При”, представљају више техничких и сложенијих курсева. Не само да су висина и ширина („рамак“) препреке повећане да би представљале већи изазов, већ се и техничке потешкоће повећавају са чвршћим скретањима и краћим или неуобичајеним растојањима између ограда.[7] Коњи понекад такође морају да прескачу ограду из угла, а не право. На пример, дизајнер стазе може да постави линију тако да постоји шест и по корака (стандардна мера за искорак галопом је дванаест стопа) између скокова, захтевајући од јахача да драматично прилагоди корак коња како би покрио удаљеност. Ово такође може значити да ће јахач можда морати да дода или одузме корак да би лакше обавио скок. Начин на који јахач одлучи да се прилагоди може зависити и од његовог коња. Ако коњ има мањи корак у поређењу са просеком, можда ће морати да додају још један корак и обрнуто ако коњ има дужи корак.

Историја[уреди | уреди извор]

Курс за скакање у Балвеу.

Препонско јахање је релативно нов коњички спорт. Све до Закона о инклузији,[8][9][10] који је ступио на снагу у Енглеској у 18. веку, било је мало потребе да коњи рутински прескачу препреке, али са овим актом парламента дошли су нови изазови за оне који су пратили гониче лисица. Закони о ограђивању донели су ограде и границе у многе делове земље пошто је заједнички језик био распуштен међу засебним власницима. То је значило да су онима који желе да се баве својим спортом сада потребни коњи који су способни да прескоче ове препреке.

На раним изложбама коња одржаним у Француској, постојала је парада такмичара који су потом кретали широм земље на прескакање препона. Овај спорт, међутим, није био популаран код гледалаца јер нису могли да прате скакање. Тако су се убрзо почеле да се појављују препреке ограде у арени за такмичења. Ово је постало познато као Лепинг. Година 1869, била је година када је „коњски скок“ постао истакнут на сајму коња у Даблину.[11] Петнаест година касније, Лепинг такмичења су донета у Британију и до 1900. године већина важнијих представа имала је часове Лепинга. Одвојени часови су одржани за жене на бочном седлу.

Прво велико такмичење у скакању одржано у Енглеској било је у Олимпији 1907. Већина такмичара су били припадници војске и постало је јасно на овом такмичењу и наредним годинама да не постоје униформна правила за спорт. Судије су оцењивале на бази својих мишљења. Неке су бодовале према тежини препреке, а друге према стилу. Пре 1907. није било казни за одбијање, а од такмичара се понекад тражило да пропусти ограду како би задовољио гледаоце. Први курсеви су изграђени са мало маште, многи су се састојали само од равне ограде и скока преко воде. Договорен је састанак 1923. који је довео до формирања БСЈА 1925. У Сједињеним Државама, слична потреба за националним правилима за скакање и друге коњичке активности довела је до формирања Америчког удружења за изложбе коња 1917. године, које је сада позната као Коњичка федерација Сједињених Држава.[12][13][14]

Модерна правила[уреди | уреди извор]

Ово обарање ће изазвати 4 пенала или „грешке”.

Правила су од тада еволуирала, и различите националне федерације имају различите класе и правила.[15] Међународно управно тело за већину великих такмичења у препонама је Међународна коњичка конфедерација (ФЕИ).[16] Две најчешће врсте казни су казне за скок и временске казне.

  • Казне за скакање: Казне за скакање се дају за одбијање и нокдаун, при чему се сваком одбијању или нокдауну додају четири грешке на резултат такмичара.
  • Казне за нокдаун се изричу само када се у нокдауну промени висина или ширина скока. Ако коњ или јахач обори доњу или средњу шину док и даље пређе висину препреке, под условом да су шине директно испод горње шине, не добијају се казне. Казне се изричу на отвореној води када било која коњска стопала додирне воду или белу траку која означава њену границу. Ако је водена ограда 'Ливерпул', неће се накупљати грешке за доскок у воду.[17] Ливерпул је када се мали базен (иако не мора да се пуни водом) постави испод оксера или вертикале.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Халсеy, Wиллиам Даррацх (1983). Цоллиер'с Енцyцлопедиа: Wитх Библиограпхy анд Индеx (на језику: енглески). Мацмиллан Едуцатионал Цомпанy. 
  2. ^ Тхе Натионал Еqуестриан Федератион оф тхе Унитед Статес (7. 11. 2012). „2013 Унитед Статес Еqуестриан Федератион, Инц. Руле Боок” (ПДФ). Унитед Статес Еqуестриан Федератион, Инц. Приступљено 11. 11. 2012. 
  3. ^ Хаywоод, Ребецца (2016-05-12). „'Ремембер тхеир херитаге': хоw то wин ин тхе схоw ринг он ан M&M wоркинг хунтер понy”. Хорсе & Хоунд (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-22. 
  4. ^ Wард, Леслеy (2012-06-26). Лет'с Го то а Схоw: Хоw то Wин Риббонс & Хаве Фун Тоо (на језику: енглески). и5 Публисхинг. ИСБН 9781620080122. 
  5. ^ "Фацилитиес: Цросс Цоунтрy Цоурсе" Архивирано 2008-05-20 на сајту Wayback Machine. Eland Lodge Equestrian. Referenced February 5, 2008.
  6. ^ „Douglas Bunn : Obituary - ThisIsAnnouncements”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 18. 6. 2009. 
  7. ^ "Equestrian Eventing" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2023). Local Riding. Referenced February 5, 2008.
  8. ^ „Enclosing the Land”. www.parliament.uk. Приступљено 12. 12. 2013. 
  9. ^ Cooke, George Wingrove (1846). The Act for the Enclosure of Commons in England and Wales: With a Treatise on the Law of Rights of Commons, in Reference to this Act: and Forms as Settled by the Commissioners, Etc. London: Owen Richards. 
  10. ^ Motamed, Mesbah J.; Florax, Raymond J. G. M; Masters, William A. (2014). „Agriculture, Transportation and the Timing of Urbanization: Global Analysis at the Grid Cell Level” (PDF). Journal of Economic Growth. 19: 339—368. Приступљено 12. 12. 2013. 
  11. ^ History of Dublin Horse Show - Dublin Horse Show website
  12. ^ „US Equestrian Lettering Program: Varsity Letters for Equestrian Sports”. 30. 3. 2018. 
  13. ^ „US Equestrian Lettering Program”. US Equestrian. Приступљено 2019-02-20. 
  14. ^ „US Equestrian”. 
  15. ^ „US Equestrian”. 
  16. ^ „FEI.org”. FEI.org. 
  17. ^ „FEI Jumping Rules”. 27. 11. 2012. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Preponsko_jahanje&oldid=27675891”