Протеинска подјединица

ХЛА-А11 са подјединицама α (А*1101 генски продукт) и β (Бета-2 микроглобин). Овај рецептор има пептидне везе (у тзв. џепу за везање) хетерологног поријекла, који такођер доприноси функцији.

Протеинска подјединица – у структурној биологији – је молекула протеина који се спаја са осталим молекулима протеина да би формирао протеински комплекс. Неки природни протеини имају релативно мали број подјединица и описују се као олигомерни (нпр хемоглобин или ДНК-полимераза). Остали се могу састојати од врло великог броја подјединица па су описане као мултимерни или полимерни (нпр микротубулски и други цитоскелетни протеини).

Опште информације

Подјединице мултимерног протеина могу бити идентичне, хомологне или потпуно различите и намењене различитим функцијама.

У неким протеинским системима, једна подјединица може бити "каталитска подјединица" која ензимски катализира реакцију, док ће "регулацијска подјединица" олакшати или инхибирати активност. Иако теломераза, као каталитичку подјединицу има теломеразну реверзну транскриптазу, регулацију остварују фактори изван протеина. Ензим састављен од регулацијских и каталитских подјединица, када се састави, често се назива холоензим (нпр, класа I фосфоинозитид 3-киназе састоји се од каталитске подјединице п110 и регулацијске подјединице п85. Једна подјединица је сачињена од једног полипептидног ланца. Ланац полипептида има један ген који га кодира – што значи да протеин мора имати један ген за сваку јединствену подјединицу.

Подјединица се често означава грчким или римским словом, а бројеви ове врсте подјединице у протеину означавају се индексом. Напримјер, АТП синтаза има тип подјединице која се назива α. Три од њих су присутне у молекули АТП синтазе, па су означени као α₃. Могу се одредити и веће групе подјединица, попут α₃β₃ ђ-хексамера и ц-прстена.

Подјединичне вакцине

Подјединична вакцина представља антиген имуном систему без уношења вирусних честица, целих или њихових делова. Једна метода производње укључује изоловање специфичног протеина из вируса и само његово давање. Недостатак ове технике је у томе што изоловани протеини могу бити денатурисани и зато ће се везати за различита антитела, а не за протеине на вирусу.

Други метод подјединичних вакцина су рекомбинантне вакцине , у којима се ген за протеин из циљног вируса ставља унутар другог вируса, други вирус ће експримирати протеин, али неће представљати ризик за пацијента. Ово је врста вакцине која се тренутно користи код хепатитиса и популарна је експериментално, јер се користи да се развију нове вакцине за вакцинацију тешких вируса као што су ебола и ХИВ.

Види још

• Мономер
• Полимер

Литература

• Горе, Дилип; Пандит, Реецха (2011). „Ин силицо Идентифицатион оф Целл Сурфаце Антигенс ин Неиссериа менингитидис”. Биомиррор. 2: 1—5. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Протеинска подјединица на Викимедијиној остави