Радиофармацеутик

С Википедије, слободне енциклопедије

Радиофармацеутик је радионуклид који се, у облику погодном за апликацију људима користи у дијагностичкој нуклеарној медицини као обележивачи а у терапијској као озрачивач. Њихова примена је у сталном развоју и важна је за клиничку праксу. У дијагностици неприкосновен је неколико деценија 99мТц. Одличне физичке особине, добар квалитет, ниска цена и лака доступност учинила је коришћење 99Мо/99мТц генератора, да овај радионуклид постане практично незамењив.[1]

Принцип примене радиофармацеутика у терапији заснива се на селективној депозицији доза јонизујућег зрачења у ткивима тумора или органа који се овим средством третирају. У 21. Веку нуклеарна медицина за терапију користи радионуклиде који емитују бета честице или истовремено бета честице и гама фотоне. Док је прмена алфа емитера је још увек у различитим фазама испитивања. Основне медицинске области примене радиоактивних лекова су онкологија, ендокринологија и реуматологија а у новије време и кардиологија.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј. Вучина, «Радионуклидни 99/технецијум-99м: Статус Технецијум-99м генератор на бази молибдена-99 високе специфичне радиоактивности, Производња, контрола и видови примене, ур. Ј. Вучина, Институт за нуклеарне науке «Винча», Београд, пп.23-50 (2003).
  2. ^ Ј. Вучина Ј., Р. Хан, Примена радионуклида у терапији, Медицински преглед, 2001, LIV 245-250.

Литература[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).