Пређи на садржај

Riboviria

С Википедије, слободне енциклопедије

Рибовириа
У смеру казаљке на сату од горе лево: ТЕМ од птичијег коронавируса, полио вируса, бактериофага Qβ, еболавируса, дуванског мозаичног вируса, инфлуензавируса А, ротавируса, ХИВ-1. Центар: хомологни РТ и РдРпс са очуван палма доменом.
Класификација вируса е
(нерангирано): Вирус
Реалм: Рибовириа
Краљевства

Рибовириа је краљевство вируса која укључује све вирусе који користе хомологну РНК зависну полимеразу за репликацију. Укључује РНК вирусе који кодирају РНК зависну РНК полимеразу, као и вирусе са реверзном транскрипцијом (са РНК или ДНК геномима) који кодирају РНК зависну ДНК полимеразу. РНК-зависна РНК полимераза (РдРп), такође названа РНК репликаза, производи РНК (рибонуклеинску киселину) из РНК. РНК-зависна ДНК полимераза (РдДп), такође названа реверзна транскриптаза (РТ), производи ДНК (дезоксирибонуклеинску киселину) из РНК. Ови ензими су неопходни за умножавање вирусног генома и транскрипцију вирусних гена у информациони РНК (мРНК) за транслацију вирусних протеина.

Рибовириа је успотављена 2018. године да прихвати све РдРп-кодирајуће РНК вирусе и проширена је годину дана касније да би укључила и ретровирусе који кодирају РдДп. Ове две групе вируса су додељене у два одвојена царства: Ортхорнавирае за РдРп-кодирајуће РНК вирусе и Парарнавирае за вирусе који кодирају РдДп, односно све вирусе који реверзно транскрибују. Иако царство има мало прокариотских вируса, оно укључује већину еукариотских вируса, укључујући већину људких вируса, животињских и биљних, мада, метагеномске студије мењају ову перспективу.

Многе од најпознатијих вирусних болести узроковане су вирусима у оквиру Рибовириа, што укључује коронавирусе, вирус еболе, ХИВ, вирусе грипа и вирус беснила. Ови и други вируси су били истакнути кроз историју, укључујући вирус мозаика дувана, који је био први вирус који је откривен. Многи вируси са реверзном транскрипцијом се приметно интегришу у геном свог домаћина као део њиховог циклуса репликације. Као резултат тога, процењује се да око 7–8% људског генома потиче од ових вируса.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Сви чланови Рибовириа садрже ген који кодира за РНК зависну полимеразу, која се такође назива полимераза усмерена на РНК. Постоје две врсте РНК зависних полимераза: РНК-зависна РНК полимераза (РдРп), такође названа РНК репликаза, која синтетише РНК из РНК, и РНК зависна ДНК полимераза (РдДп), такође названа реверзна транскриптаза (РТ), која синтетише ДНК из РНК.[1] У типичној вирусној честици, која се зове вирион, полимераза зависна од РНК је на неки начин везана за вирусни геном и почиње транскрипцију вирусног генома након уласка у ћелију. Као део животног циклуса вируса, РНК зависна полимераза такође синтетише копије вирусног генома као део процеса стварања нових вируса.

Вируси који се реплицирају путем РдРп припадају у три групе у систему класификације Балтимора, од којих су сви у краљевству Ортхорнавирае: једноланчани РНК (ссРНА) вируси, који имају или позитиван (+) или негативан (-) смисао и дволанчаних РНК вируси (дсРНА). +ссРНК вируси имају геноме који могу функционално да делују као мРНК, а такође се може створити ланац негативног смисла да би се формирала дсРНА из које се мРНК транскрибује са негативног ланца.[2] Геноми -ссРНА вируса и дсРНА вируса делују као шаблони из којих РдРп ствара мРНК.[3][4]

Вируси који се реплицирају путем реверзне транскрипције сврстани су у две Балтиморске групе, од којих су обе у краљевству Парарнавирае: једноланчани РНК (ссРНА-РТ) вируси, који сви припадају реду Ортервиралес, и дволанчани ДНК (дсДНА-РТ) вируси, који припадају породици Цаулимовиридае, такође у Ортервиралес, и породици Хепаднавиридае из реда Блубервиралес. ссРНА-РТ вируси имају свој геном позитивног смисла који је транскрибован помоћу РдДп да би синтетизовао ланац комплементарне ДНК негативног смисла (-цДНК). +РНА ланац се разграђује и касније замењује РдДп са +ДНК ланцем да би се синтетизовала линеарна копија дсДНК вирусног генома. Овај геном се затим интегрише у ДНК ћелије домаћина.[5]

За дсДНА-РТ вирусе, прегеномски +РНА ланац се транскрибује из опуштене кружне ДНК (рцДНК), коју РдДп заузврат користи за транскрипцију -цДНК ланца. +РНА ланац се разграђује и замењује на сличан начин као код +ссРНА-РТ вируса да би се синтетизовала рцДНК. Геном рцДНК се касније поправља механизмима поправке ДНК ћелије домаћина да би се синтетизовао ковалентно затворен кружни ДНК (цццДНК) геном.[6] Интегрисани геном +ссРНА-РТ вируса и цццДНК дсДНА-РТ вируса се затим транскрибују у мРНК помоћу ензима ћелије домаћина РНК полимеразе II.[5][6]

Рибозоми ћелије домаћина преводе вирусну иРНК да би произвели вирусне протеине. Да би произвеле више вируса, вирусне РНК зависне полимеразе користе копије вирусног генома као шаблоне за репликацију вирусног генома. За +ссРНК вирусе ствара се интермедијарни геном дсРНК из којег се +ссРНА синтетише из негативног ланца.[2] За -ссРНА вирусе, геноми се синтетишу из комплементарних позитивно смисаоних ланаца.[4] дсРНА вируси реплицирају своје геноме из мРНК тако што синтетишу комплементарни негативно смисаони ланац да би формирали геномску дсРНК.[3] За дсДНА-РТ вирусе, прегеномска РНК створена од цццДНК се ретротранскрибује у нове дсДНК геноме.[6] За +ссРНА-РТ вирусе, геном се реплицира из интегрисаног генома.[5] Након репликације и транслације, геном и вирусни протеини се склапају у комплетне вирионе, који затим напуштају ћелију домаћина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Коонин ЕВ, Доља ВВ, Круповиц M, Варсани А, Wолф YИ, Yутин Н, Зербини M, Кухн ЈХ (18. 10. 2019). „Цреате а мегатаxономиц фрамеwорк, филлинг алл принципал таxономиц ранкс, фор реалм Рибовириа” (доцx). Интернатионал Цоммиттее он Таxономy оф Вирусес (ИЦТВ) (на језику: енглески). Приступљено 15. 5. 2020. 
  2. ^ а б „Поситиве страндед РНА вирус реплицатион”. ВиралЗоне. Сwисс Институте оф Биоинформатицс. Приступљено 15. 5. 2020. 
  3. ^ а б „Доубле-страндед РНА вирус реплицатион”. ВиралЗоне. Сwисс Институте оф Биоинформатицс. Приступљено 15. 5. 2020. 
  4. ^ а б „Негативе страндед РНА вирус реплицатион”. ВиралЗоне. Сwисс Институте оф Биоинформатицс. Приступљено 15. 5. 2020. 
  5. ^ а б в „ссРНА(РТ) реплицатион/трансцриптион”. ВиралЗоне. Сwисс Институте оф Биоинформатицс. Приступљено 15. 5. 2020. 
  6. ^ а б в „дсДНА(РТ) реплицатион/трансцриптион”. ВиралЗоне. Сwисс Институте оф Биоинформатицс. Приступљено 15. 5. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]