Рој Џ. Планкет

С Википедије, слободне енциклопедије
Рој Џ. Плнкет
Пуно имеРој Џозеф Плнкет
Име по рођењуРоy Јосепх Плункетт
Датум рођења26 јун, 1910(1910-06-26)
Место рођењаЊу Карлајл, Охајо
 САД
Датум смрти12. мај 1994.(1994-05-12) (83 год.)
Место смртиКорпус Кристи, Тексас
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
УниверзитетМанчестер универзитет (Индијана)
Занимањехемичар
ПослодавацДуПонт
ДеловањеТефлон
СтилОрганска хемија

Рој Џ. Планкет (26. јун 1910 – 12. мај 1994) био је амерички хемичар. Он је открио политетрафлуороетилен (ПТФЕ),[1][2][3] и.е. Тефлон 1938. године.

Ране године и образовање[уреди | уреди извор]

Планкет је рођен у Њу Карлајлу у Охају и похађао је средњу школу Њутн у Плезент Хилу у Охају.[4]

Он је дипломирао је на Универзитету Манчестер у Индијани с дипломом из хемије 1932. године, а докторирао је у пољу хемије 1936. године на Државном универзитету Охајо[5][6][7] са радом на тему Механизам оксидације угљених хидрата.[8][9]

Цареер[уреди | уреди извор]

Тефлонски термални покривач на којем се виде ударни кратери, из НАСА експеримента с ултра тешким космичким зрацима (УХЦРЕ)

Године 1936, он је био запослен је као истраживачки хемичар у фирми Е.I. ду Понт де Немоурс енд Компани у Џексоновој лабораторији у Дипвотеру, Њу Џерзи.[4]

Откривање тефлона најбоље је описано Планкетовим сопственим речима:[10]

Ујутро 6. априла 1938. године Џек Ребок, мој асистент, одабрао је један од ТФЕ цилиндара који смо користили претходног дана и подесио је уређај да буде спреман за рад. Када је отворио вентил - пустио да ТФЕ гас да тече под сопственим притиском из цилиндра - ништа се није догодило ... Били смо у дилеми. Нисам могао мислити о било чему другом у тим околностима, тако да смо одврнили вентил са цилиндра. До тог времена било је сасвим јасно да није остало нимало гаса. Пажљиво сам нагнуо цилиндар наопачке и излетео је белкаст прах на лабораторијски сто. Гребали смо унаоколо жицом унутар цилиндра ... да добијемо још мало праха. Оно што сам добио на тај начин се сигурно није збројило, те сам знао да унутра мора бити више. Коначно ... одлучили смо да отворимо цилиндар. Кад смо то учинили, пронашли смо још праха на дну и доњим странама цилиндра.

Планкет даље каже да су цилиндри ТФЕ-а које су користили садржали око 1 кг (2,2 фунте), што су били релативно мали цилиндри, величине боца за предавања, а не велики цилиндари.

Тетрафлуороетилен[11][12][13] у контејнеру је полимеризован[14][15][16] у политетрафлуороетилен, воскасту чврсту супстанцу са невероватним својствима као што су отпорност на корозију, ниско трење на површини и висока топлотна отпорност. Планкет је изнео ову причу о овом случајном открићу на пролећном националном састанку Америчког хемијског друштва у секцији „Историја хемије“, априла 1986. у Њујорку, што је објављено у зборнику симпозијума.

Он је био је главни хемичар који се бавио производњом тетраетил олова, адитива на бензин, у компанији ДуПонт'с Чемберс Воркс од 1939. до 1952. године. Након тога, пре него што се повукао 1975. године, управљао је производњом фреона у Дупонту.[17]

Награде[уреди | уреди извор]

Планкет је примио медаљу Џона Сјота од града Филаделфије 1951,[17] за проналазак који промовише „удобност, благостање и срећу човечанства”.[18] Присутни су добили на поклон лименке за колаче обложене тефлоном.[19] Уследиле су и друге награде и признања. Планкет је примљен у Дворану славних пластике 1973.[20] и Националну дворану славних изумитеља 1985.[21]

Планкет је умро од рака 12. маја 1994. у свом дому у Тексасу у својој 83. години.[9][22][23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „полy(тетрафлуороетхyлене) (ЦХЕБИ:53251)”. еби.ац.ук. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Тхе Хисторy оф Тефлон Флуорополyмерс”. Тефлон.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  3. ^ „Роy Ј. Плункетт”. Сциенце Хисторy Институте. јун 2016. Приступљено 10. 2. 2020. 
  4. ^ а б Бохнинг, Јамес Ј. (27. 5. 1986). Роy Ј. Плункетт, Трансцриптс оф Интервиеwс Цондуцтед бy Јамес Ј. Бохнинг ин Неw Yорк Цитy анд Пхиладелпхиа он 14 Април анд 27 Маy 1986 (ПДФ). Пхиладелпхиа, ПА: Бецкман Центер фор тхе Хисторy оф Цхемистрy. 
  5. ^ „Датабасе оф Институте оф Медицине Мемберс”. Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 15. 9. 2014. 
  6. ^ „Датабасе оф Америцан Ассоциатион фор тхе Адванцемент оф Сциенце Феллоwс”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 15. 9. 2014. 
  7. ^ „Охио Стате Леадс Цоунтрy Ин АААС Феллоwс Намед, Агаин!”. Охио Стате Университy Ресеарцх Неwс. 17. 12. 2009. Архивирано из оригинала 7. 12. 2016. г. Приступљено 12. 4. 2015. 
  8. ^ Плункетт, РЈ; Еванс, WЛ ЈОУРНАЛ ОФ ТХЕ АМЕРИЦАН ЦХЕМИЦАЛ СОЦИЕТY 60 1938 2847-2852 Плункетт, Роy Јосепх; Еванс, Wиллиам Ллоyд (1938). „Тхе Мецханисм оф Царбохyдрате Оxидатион. XXIV.1 тхе Ацтион оф алдехyдо-д-Глуцосе анд оф алдехyдо-д-Галацтосе ин Алкалине Солутионс2”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 60 (12): 2847—2852. дои:10.1021/ја01279а007. 
  9. ^ а б „Инвентор профиле”. Натионал Инвенторс Халл оф Фаме Фоундатион, Инц. 2007. Архивирано из оригинала 17. 1. 2008. г. Приступљено 10. 1. 2008. 
  10. ^ Плункетт, РЈ Тхе Хисторy оф Полyтетрафлуороетхyлене: Дисцоверy анд Девелопмент, пагес 261-266 ин "Хигх Перформанце Полyмерс: Тхеир Оригин анд Девелопмент. Процеедингс оф тхе Сyмпосиум он тхе Хисторy оф Хигх Перформанце Полyмерс ат тхе Америцан Цхемицал Социетy Меетинг хелд ин Неw Yорк, Април 15–18, 1986." Сеyмоур РБ анд Кирсхенбаум ГС, Едиторс, Елсевиер, Неw Yорк, 1986. ISBN 0-444-01139-0
  11. ^ Gozzo, F.; Camaggi, G. (јануар 1966). „Oxidation reactions of tetrafluoroethylene and their products—I”. Tetrahedron. 22 (6): 1765—1770. doi:10.1016/S0040-4020(01)82248-1. 
  12. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a11_349.pub2. 
  13. ^ Hercules, Daniel A.; Parrish, Cameron A.; Sayler, Todd S.; Tice, Kevin T.; Williams, Shane M.; Lowery, Lauren E.; Brady, Michael E.; Coward, Robert B.; Murphy, Justin A.; Hey, Trevyn A.; Scavuzzo, Anthony R.; Rummler, Lucy M.; Burns, Emory G.; Matsnev, Andrej V.; Fernandez, Richard E.; McMillen, Colin D.; Thrasher, Joseph S. (2017). „Preparation of tetrafluoroethylene from the pyrolysis of pentafluoropropionate salts”. Journal of Fluorine Chemistry. 196: 107—116. doi:10.1016/j.jfluchem.2016.10.004. 
  14. ^ „Polymerization”. The IUPAC Compendium of Chemical Terminology. 2014. doi:10.1351/goldbook.P04740Слободан приступ. 
  15. ^ Young, Robert J. (1981). Introduction to polymers. London: Chapman and Hall. ISBN 0-412-22170-5. OCLC 8086791. 
  16. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart (2001). Organic chemistry. Oxford: Oxford University Press. стр. 1450–1466. ISBN 0-19-850347-4. OCLC 43338068. 
  17. ^ а б Center for Oral History. „Roy J. Plunkett”. Science History Institute. Приступљено 21. 2. 2018. 
  18. ^ „The Inventor of Teflon”. Teflon Assessment. Приступљено 22. 2. 2018. 
  19. ^ „Roy J. Plunkett”. Science History Institute. Приступљено 21. 2. 2018. 
  20. ^ „Roy J. Plunkett”. The Plastics Academy's Hall of Fame. Приступљено 21. 10. 2013. 
  21. ^ „DuPont Heritage Timeline: 1938 Roy Plunkett”. DuPont. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 21. 10. 2013. 
  22. ^ „Dr. Roy J. Plunkett: Discoverer of Fluoropolymers” (PDF). The Fluoropolymers Division Newsletter (Summer): 1—2. 1994. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2003. г. 
  23. ^ Lyons, Richard D. (15. 5. 1994). „Roy J. Plunkett Is Dead at 83; Created Teflon While at Du Pont”. The New York Times. Приступљено 20. 8. 2015. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]