Роњење и путовање авионом

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Од морских дубина до крајњих граница земљине атмосфере промене у саставу гасова могу испољити директан утицај на организам ронилаца

Роњење и путовање авионом један је од здравствених ризика који може угрозити здравље ронилаца, уколико се после обављеног роњења лети авионом чија кабина није пресуризована због могуће појаве декомпресионе болести. Ово се дешава због тога што се ронилац излаже сличним условима као и након роњења на великим надморским висинама, када се због снижавања атмосферског притиска на висинама, мења и однос између парцијалног притиска азота у телу рониоца, у моменту изроњавања и азота у атмосфери, у односу на услове које постоје на нивоу мора.[1]

Физиологија гасова у роњењу[уреди | уреди извор]

Појава мехурића гаса у мишићима и зглобовима у декомпресионој болести

На већим надморским висинама раствореност азота у организму је пропорционална са притиском на датој висини. На пример на висини од 2.500 метара количина раствореног азота је око 2/3 литре јер је и атмосферски притисак смањен на 750 милибара. Након изрона у организму рониоца може остати највише још додатних 0,75 литара азота (укупно у организму сме бити максимално 1,5 литра азота) тако да би излагање већој надморској висини изазвало ново ослобађање заосталог азота након роњења што би довело до декомпресионе болести.[2]

Како настаје декомпресиона болест[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Декомпресиона болест

Растварање гасова у организму нема утицаја на дисање при нормалном атмфосферском притиску, али је веома битно за рониоце и кесонске раднике који удишу гасове под повишеним притиском. Ово се посебно односи на период изрона код ронилаца и кесонских радника, као и на наглу декомпресију кабине авиона на великим висинама. Тада је притисак у плућима мањи него што је био код зарона (због смањења дубине, смањује се и притисак околине) и мањи је од притиска у херметизованој кабини авиона. Растворени гасови теже да се издвоје из ткива (у чему азот предњачи), а ако не могу да се издвоје довољно брзо због успона на висину, они формирају мехуриће, што може довести до бројних симптома познатих као декомпресиона болест.

Ако су пропусти у декомпресији већи, болест се јавља брже и по правилу знаци болести су тежи, а ако се симптоми јављају касније обично се ради о лакшем облику декомпресионе болести.

Кабина авиона и кабинска висина[уреди | уреди извор]

Кабина савремених путничких авиона налази се под притиском од 0,74 бара што одговара притиску који влада на висини од око 2.500 метара, што претставља одређени ризик за рониоца. Након роњења се може летети авионом (са кабинама под притиском вишим од 0,74 бара) само ако на крају „површинског интервала” резидуални фактор буде А, Б, C или D.

Пример:
Када ронилац који је боравио на дубини од 30 метара 30 минута, може да полети у путничком авиону (кабина под притиском 0,74 бара) без опасности да оболи од декомпресионе болести?
  • Прво се консултује профилактичке декомпресионе таблице (Америчке ратне морнарице) где се види да је ронилац у моменту изроњавања сврстан у групу са резидуалним фактором „И”.
  • Преласком у табелу Б установљава се да је кордината фактора „И” и „Д” (најранији резидуални фактор који дозвољава летење након роњења) 2:45—3:43.
  • То значи да ронилац може полетети путничким авионом тек након истека 2 сата и 45 минута.

Опасност за појаву декомпресионе болести много је веча у случају када ронилац лети хеликомптером или авионом чија кабина није потпуно пресуризована (на притиску од 1 атмосфере) или на већим висинама, због постојања ризик због ослобађање заосталог азота које доводи до декомпресионе болести.

Посебно опасност од погрошања здравственог стања прети рониоцима који су оболели од декомпресионе болестик, па се за њихов транспорт до хипербаричног центра транспорт обавља хеликомптером или авионом ако кабина није потпуно пресуризирана (на притиску од 1 атмосфере) или се прелази надморска висина од 300 метара.[3]

Неуједначеност препорука — када летети након роњења?[уреди | уреди извор]

Организација Препоручени интервали пре летења
Мрежа упозорења за рониоце (ДАН) 12 сати (најмање)
Америчко ратно ваздухопловство 24 сата
Америчка морнарица 2 сата
Професионално удружење инструктора роњења (ПАДИ) 12 сати (за једнократне зароне)
18 сати (за више зарона)
24 сата (идеални препоручени интервал)

На основу напред наведених препорука рониоци су у дилеми када летети авионом после роњења и које смернице требате следити, јер:

  • Табеле америчке морнарице препоручују да ронилац не треба да лети најмање два сата након роњења
  • Америчко ваздухопловство сматра да након роњења треба лететети најмање након 24 часа.
  • ДАН (енгл. Divers Alert Network) препоручује минимални интервал од 12 сати између роњења и летјења.
  • Смернице ПАДИ Flying After Diving кажу да не би требало ићи на већу надморску висину (летети) у периоду од 12 часова од једног роњења или 18 часова након обављања вишеструких роњења (а када је то могуће, треба сачекати до полетања најмање 24 часа).

Процењена вероватноћа појаве ДБ у току летења након роњења[уреди | уреди извор]

Ронилачки комјутер који им аутоматски показује време до почетка летења авионом након роњења

Процеењена вероватноћа појаве декомпресионе болести током летења након временског период од 12 часова након роњења је око 1%. На узорку од 300.000 до 400.000 особа које су летеле до своје куће од 12 до 24 часа након њиховог последњег роњења, процењена инциденција декомпресијске болести износи око 0,004% одсто.[4] Ово и њему слична истраживања послужила су као основа да се устали правило да интервал од 12 до 24 сата за летење након роњења буде највише праћено међу рониоцима широм света.[5]

Примена ронилачког компјутера за одређивање времена лететења након роњења[уреди | уреди извор]

Многи рониоци данас користе ронилачке комјутере (као заштитни део савремене заштитне опреме) које носе са собом када роне, и који им аутоматски показује време до почетка летења авионом након роњења. Наиме савремени рачунари за роњење имају уграђени софтверски програм који на основу карактеристика роњења израчунаваа „време за летење” и препоручују време чекања рониоца пре лета.

Да би подаци ових рачунара били тачни, рониоци морају користити исти рачунар сваки пут, за сва њихова роњења. Прорачун времена летења након роњења, кумулативни су јер су израчунати на основу времена роњења, дубина и броја роњења. Ако ронилац користи за роњење „ралунаре за изнајмљивање”, важно је да користе исти ронилачки рачунар за сва роњења (и да ниједан други ронилац не користи тај рачунар) како би има прецизни прорачун времена.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Флyинг афтер дининг гуиделинес: А ревиеw. Авиат Спаце Енвирон Мед. 1991 Сеп;62(9 Пт 1):909.
  2. ^ Схеффиелд ПЈ. Флyинг афтер дивинг гуиделинес: а ревиеw. Авиат Спаце Енвирон Мед. 1990 Дец; 61(12):1130-8.
  3. ^ Ванн РД1, Денобле П, Еммерман МН, Цорсон КС. Флyинг афтер дивинг анд децомпрессион сицкнесс. Авиат Спаце Енвирон Мед. 1993 Сеп;64(9 Пт 1):801-7.
  4. ^ „Флyинг Афтер Дивинг- Хоw Лонг Схоулд Yоу Wаит?”. www.леисурепро.цом, 11, 3. 2010. Приступљено 3. 12. 2017. 
  5. ^ Дреw Рицхардсон, Флyинг афтер дивинг ДАН Wорксхоп 2002 - ан овервиеw. Соутх Пацифиц Ундерwатер Медицине Социетy (СПУМС) Јоурнал Волуме 34 Но. 1 Марцх 2004.
  6. ^ Блаир, Јасон. „Сцуба дивинг анд флyинг”. www.тдисди.цом. Приступљено 3. 12. 2017. [мртва веза]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Циалони D, Пиери M, Балестра C, Маррони А. Флyинг афтер дивинг: схоулд рецоммендатионс бе ревиеwед? Ин-флигхт ецхоцардиограпхиц студy ин буббле-проне анд буббле-ресистант диверс. Дивинг Хyперб Мед. 2015; 45(1):10-15.
  • Схеффиелд П, Ванн Р (едс.). Флyинг Афтер Рецреатионал Дивинг Wорксхоп Процеедингс. Дурхам, Н.C.: Диверс Алерт Нетwорк, 2004. Аваилабле ат: Аваилабле ат: Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2012)
  • Нисхи РY, Тикуисис П (1996). Цуррент Трендс ин Децомпрессион Девелопмент: Статистицс анд Дата Аналyсис. Дефенце Р&D Цанада Тецхницал Репорт. ДЦИЕМ-96-Р-65. Аваилабле ат:
  • Ванн, РД. Флyинг афтер дивинг wитхин тхе но-децомпрессион лимитс. Ин: Флyинг Афтер Дивинг Wорксхоп. Ванн РД, ед. 2004. Дурхам: Диверс Алерт Нетwорк. ИСБН 978-09673066-4-3.  73-82.
  • Тхалманн ЕД, Ванн РД, Поллоцк НW, Гертх WА. Девелопмент оф гуиделинес фор флyинг афтер дивинг. Ин: Флyинг Афтер Дивинг Wорксхоп. Ванн РД, ед. Дурхам: Диверс Алерт Нетwорк. 2004. ISBN 978-09673066-4-3. 45-48.
  • Фреибергер ЈЈ. Флyинг афтер мултидаy репетитиве рецреатионал дивинг. Ин: Флyинг Афтер Дивинг Wорксхоп. Ванн РД, ед. Дурхам: Диверс Алерт Нетwорк. 2004. ISBN 978-09673066-4-3. 38-44.
  • Фреибергер ЈЈ, Денобле ПЈ, Пиепер ЦФ, Угуцциони ДМ, Поллоцк НW, Ванн РД. Тхе релативе риск оф децомпрессион сицкнесс дуринг анд афтер аир травел фоллоwинг дивинг. Авиат Спаце Енвирон Мед 2002; 73(10):980-984.
  • Поллоцк НW, Фитзпатрицк ДТ. НАСА флyинг афтер дивинг процедурес. Ин: Флyинг Афтер Дивинг Wорксхоп. Ванн РД, ед. Дурхам: Диверс Алерт Нетwорк. 2004. ISBN 978-09673066-4-3. 59-64.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ronjenje_i_putovanje_avionom&oldid=27448050”