Руске архитекте емигранти у Нишу
Руске архитекте емигранти у Нишу су живели и радили већ од 1918. године, убрзо након Октобарске револуције. Значајно су допринели развоју архитектуре Ниша између два рата.
Архитектура Ниша између два рата[уреди | уреди извор]
Архитектура Ниша између два рата обухвата раздобље од преко две деценије стваралаштва, које се карактерише периодом обнове старих стилова (1918-1932) и периодом нових стремљења оријентисаних ка савременом, модерном, архитектонском изразу (1932-1941).[1]
Управо је ово период када су се у архитектури Ниша десиле велике промене.
Град Ниш у свом вишемиленијумском постојању није имао динамичнији, квантитативнији и квалитативнији развој архитектуре и градитељства као у периоду између два рата,[2] који је уједно и период усвајања стилских и констриктивних аспеката модернизма.
Велики допринос у развоју архитектуре Ниша у овом раздобљу постигле су руске архитекте - емигранти. Политика Александра Карађорђевића овоме је доста допринела, прихватајући их као искусне ствараоце, дајући им могућност креирања на позицијама руског академизма[1] у Краљевини СХС.
Као што је архитектура Ниша између два рата подељена на два периода, тако се и руске архитекте деле на представнике старије и млађе генерације.
Представници старије генерације[уреди | уреди извор]
Представници старије генерације руских архитеката архитектонску школу завршили су у Русији и могу се поделити на оне старије који су у Русији радили у струци и оне млађе који, пре емиграције, нису имали времена да у својој земљи стекну практично искуство[3].
Представници старије генерације, у Нишу, а који су пројектовали у духу академизма и електицизма:
- Јулијан Дјупон (рус. Юлиан Людвигович Дюпон), 1881-1935, као најзначајнији, па затим
- Александар Герценович (рус. Александр Герценович),
- Георгиј Бељина (рус. Георгий Белина),
- Павел Љилер (рус. Павел Лилер).[4][5]
Представници млађе генерације[уреди | уреди извор]
У периоду од 1935-1941. у Нишу стварају и представници млађе генерације руских емиграната, који су дипломирали у Београду[6] и Загребу[3][7] и били под јаким утицајем београдске модерне архитектуре.
Млађој генерацији архитеката припадају:
- Александар Иванович Медведев (рус. Медведевы Александр Иванович), 1900-1984, као најзначајнији представник млађе генерације,
- Игнат Кравченко (рус. Игнат Кравченко),
- Александар Сластенка (рус. Александр Сластенка),
- Всеволод Татаринов (рус. Всеволод Александрович Татаринов),
У Нишу је у овом периоду живело и радило око двадесетак архитеката и инжењера руске емиграције.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Историја Ниша II – Од ослобођења 1878. до 1941. године, Градина и просвета, Ниш, 1984. пп. 489
- ^ А. Кековић, З. Чемерикић, Модерна Ниша 1920-1941., Друштво архитеката Ниша, Ниш, 2006. пп. 236
- ^ а б С. С. Левошко - Европейская и дальневосточная ветви русской архитектурной эмиграции:параллели и контрасты, Архитектурное наследие, Санкт-Петербург, http://www.artrz.ru/download/1804836099/1804856792/33, пп. 315
- ^ http://cpit.com.ua/2013/06/russkie-arxitektory-starshego-pokoleniya/[мртва веза]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2014. г. Приступљено 07. 09. 2014.
- ^ Историја Ниша II – Од ослобођења 1878. до 1941. године, Градина и просвета, Ниш, 1984. пп. 490
- ^ http://lenkoplestina.com/data/files/AF90-4generation.pdf, Ленко Палестина, Излагање је одржано …XИ. 2009. пригодом свечаног обиљежаања 90. годишњице Архитектонског факултета у Загребу, пп. 28 – Првих 100 дипломираних