Julijan Lj. Djupon

Из Википедије, слободне енциклопедије
Julijan Djupon
Djupon.jpg
Julijan Lj. Djupon,1894.
Datum rođenja (1871-08-24)24. avgust 1871.
Mesto rođenja Odesa
 Ruska Imperija
Datum smrti 28. februar 1935.(1935-02-28) (63 god.)
Mesto smrti Niš
 Kraljevina Jugoslavija

Julijan Lj. Djupon (Odesa, 1871-Niš,1935), arhitekta i umetnik pripada prvoj generaciji ruskih arhitekata, emigranata koji su se nakon Oktobarske revolucije doselili u Niš i tu nastavili život i karijeru. Dao je veliki doprinos razvoju arhitekture Niša između dva svetska rata. Neki njegovi izvedeni projekti danas su spomenici kulture.

Opšti podaci[уреди]

Julijan Ljudvigovič Djupon (Юлиан Людвигович Дюпон), umetnik i arhitekta rođen je 24. avgusta, 1871. godine u Odesi u porodici engleskog državljanina Ludvika Ivanova Djupona i njegove ruske žene Agafi Naumovne.[1] Međutim, po usmenim podacima dobijenim od potomaka Djuponov otac bio je francuski diplomata koji se oženio Ruskinjom plemićkog porekla.[2]

Školovanje[уреди]

Od avgusta 1888, do maja 1894. obučavao se u Crtačkoj školi Odeskog društva lepih umetnosti u razredu za eksterijer Arhitektonskoh odseka (Рисовальнуя школа Одесского общества изящных искусств). Od 1894. do 1901. studirao je na Imperatorskoj umetničkoj akademiji u Petrogradu na odseku arhitekture.

Izvedeni projekti u Odesi i okolini[уреди]

1901. godine Djupon se vratio u Odesu gde je do 1906. godine, godine uspešno radio na dužnosti arhitekte u Institutu Blagorodne Device. U Odesi i u drugim gradovima sadašnje Ukrajine i moldavije, Djupon je projektovao i gradio za privatne investitore, ponekad u koautorstvu sa arhitektom V.M. Kabioljskim.

U tom periodu isprojektovao je i izgradio:

  • Kuću i zgradu na Маnor imanju u Dnјеpropetrovskom reonu u Ukrajini
  • Kuću Rišljakova u Kišnjevu
  • Kuću Brežezovskog u Harkovu
  • Vilu Ščelnukova u Harkovu
  • Kuću Putjati u Harkovu
  • višeporodični stambeni objekat za F. Maha u Odesi
  • tri višespratna stambena objekta za N.C. Belikoviča u Odesi
  • Kuću Ždanova na Ekatarinskom trgu u Odesi koja je na Pariskoj izložbi 1901. godine bila proglašena najlepšom arhitektonskom celinom u Evropi.[3]

Izvedeni projekti u Rjazanju i okolini[уреди]

  • 1908. godine Djupon se seli u Rjazanj gde stupa u službu u Vojnoj stambenoj upravi.
  • Tokom nekoliko godina bavio se razradom i izgradnjom kompleksa vojnog naselja za Bolhovski puk u Rjazanju.
  • 1914. godine učestvovao je u završnim radovima na izgradnji hrama u čast Uskrsnuća Hristovog (čija je gradnja započeta 1906.).
  • Od 1914-1915. radio je na izgradnji zdanja Društvene banke Sergej Živago u Rjazanju, za koje je 1912. godine dobio nagradu na arhitektonskom konkursu.[4]

Prilike koje su uticale na dolazak u Niš[уреди]

Po izbijanju Oktobarske revolucije u Rusiji, Djupon doživljava veliku tragediju i ostaje bez porodice. Nije poznat put kojim je tokom bekstva stigao u Srbiju, pretpostavlja se preko Turske i Grčke, kao što nije poznata ni tačna godina. Aleksandar Kadijević pretpostavlja da je u u pitanju 1918.[5]

Život i rad u Nišu[уреди]

Gotovo da se ništa ne zna o Djuponovom životu i radu u Nišu od 1918. do 1922. godine kada se ženi Darinkom Kostaćević sa kojom je 1923. godine dobio ćerku Svetlanu. Navodi se da je Djupon izvesno vreme radio u Tehničkom odeljenju u Opštini. U istorijskom arhivu grada Niša evidentirano je oko 30 njegovih projekata stambenih objekata i nekoliko javnih objekata. U Nišu, Djupon je najpre projektovao u stilu neoklasicizma, ali se u njegovim radovima primećuju i elemeti klasicizma, renesanse, kao i stilizovani elementi vizantiskog stila. Nisu mu bili strani ni elementi moderne, kao ni okretanje funkcionalazmu. Sve ovo svedoči o njegovoj potrebi za pronalaženjem novog arhitektonskog jezika i izraza.[6]

Julijan Djupon umro je 28. februara 1935. godine u Nišu. Sahranjen je na Starom groblju.

Izvedeni projekti u Nišu[уреди]

Javni objekti[уреди]

Spomenik na Čegru

Stambeni objekti[уреди]

Palata trgovca M. Vasića

Reference[уреди]

  1. С. Ю. Фоменко, Дюпон Юлиан Людвигович (1871, Одесса – 1935, Ниш) // Охрана культурного наследия: проблемы и решения. Материалы ИКОМОС: Научно-информационный сборник. М., 2012. Вып. 1. С. 67–72 http://www.artrz.ru/places/1805007099/1805275392.html
  2. Z. Čemerikić, Arhitekta Julijan, Lj. Djupon – Niški period, Društvo arhitekata Niša, Niš, 2013. pp. 16
  3. С. Ю. Фоменко, Дюпон Юлиан Людвигович (1871, Одесса – 1935, Ниш) // Охрана культурного наследия: проблемы и решения. Материалы ИКОМОС: Научно-информационный сборник. М., 2012. Вып. 1. С. 67–72 http://www.artrz.ru/places/1805007099/1805275392.html
  4. http://mediaryazan.ru/ekskursia/detail/93913.html, korišćen material G. Čikvarkina , Banka Sergeja Živaga; «Банковское дело на Рязанской земле. История и современность»
  5. A. Kadijević, Rad arhitekata Julijana Djupona i Vsevolda Tatarinova u jugoistočnoj Srbiji, Leskovački zbornik 1998, br. 38, pp. 137–142
  6. http://cpit.com.ua/2013/06/russkie-arxitektory-starshego-pokoleniya/