Сакраментално вино

Капелан сипа закраментално вино из бокала у путир.

Сакраментално вино, вино за причешће, олтарско вино или вино за освећење је вино добијено од грожђа и намењено за употребу у слављењу причешћа (која се између осталог назива и вечера Господња или свето причешће). Обично се конзумира после светог хлеба.

Композиција

Већина литургијских цркава, као што су католичка црква и источна православна црква, захтевају да сакраментално вино буде чисто вино од грожђа. Друге хришћанске цркве, као што су методистичке цркве, не одобравају конзумацију алкохола и замењују вино соком од грожђа (погледајте хришћанске ставове о алкохолу).

У источном хришћанству, сакраментално вино је обично црвено, како би боље симболизирало његову промену из вина у крв Исуса Христа, као што се верује да се дешава на евхаристији. У источној православној цркви, на пример, сакраментално вино које се користи у божанској литургији обично мора бити ферментисано чисто слатко вино од црвеног грожђа. Грчка православна црква фаворизује употребу мавродафне или наме, док руска православна црква фаворизује кагор. Вина са адитивима, као што су рецина и високо фруктозни кукурузни сируп, нису дозвољена. У западном хришћанству, бело вино се такође понекад користи у практичне сврхе избегавања мрља на олтарским покровима.

У већини литургијских обреда, као што су римски, византијски, антиохијски и александријски, вину се додаје мала количина воде када се путир припрема, док се у јерменском обреду вино освећује без претходног мешања воде. У византијском обреду мало топле воде, која се назива зеон (грчки: „кључање”), додаје се у освећено вино непосредно пре причешћа. Овом ритуалу, као првобитно уобичајеној пракси на древном Медитерану, придато је више симболичких значења, као што су мистерија Христове људске и божанске природе, његово јединство са црквом и проток крви и воде са Христове стране при његовој смрти.