Пређи на садржај

Методизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Весли
Чарлс Весли

Методизам или методистички покрет је група историјски сродних деноминација протестантског хришћанства које своју доктрину, праксе и веровања изводе из живота и учења Џона Веслија. Џорџ Вајтфилд и Џонов брат Чарлс Весли такође су били значајне ране вође покрета. Методизам је настао као препородни покрет у Енглеској цркви из 18. века и постао је засебна деноминација након Веслијеве смрти. Покрет је имао досег широм Британског царства, Сједињених Држава и шире, захваљујући снажном мисионарском раду,[1] и у данашње време обухвата око 80 милиона следбеника широм света.[nb 1][2]

Веслијева теологија, коју подржавају методистичке цркве, усредсређена је на освећење и утицај вере на карактер хришћанина. Особене доктрине укључују ново рођење,[3] уверење,[4][5] удељену праведност, могућност целокупног посвећења,[6][7][8] и дела побожности. Свето писмо се сматра главним ауторитетом, али методисти се такође ослањају на хришћанску традицију, укључујући историјска веровања. Већина методиста проповеда да је Исус Христ, син Божји, умро за читаво човечанство и да је спасење доступно свима. За разлику калвинистичког става да је Бог унапред одредио спасење одабране групе људи, многи методисти подучавају један вид арминијанства.[9] Међутим, Вајтфилд и неколико других раних вођа покрета сматрани су калвинистичким методистима и држали су се калвинистичке позиције.

Поред евангелизације, методизам наглашава милосрдна дела и подршку болеснима, сиромашнима и угроженим.[10][11] Ови идеали, заједнички познати као социјално јеванђеље, спроводе се у дело оснивањем болница, сиротишта, народних кухиња и школа да би се следила Христова заповест да се шири добра вест и служи свим људима.[12][13][10]

Покрет има широк спектар облика богослужења, у распону од високе цркве до ниске цркве у литургијској употреби. Деноминације које потичу од британске методистичке традиције углавном су мање ритуалистичке, док су ритуали више наглашени у америчком методизму, посебно у Уједињеној методистичкој цркви.[14] Методизам је познат по својој богатој музичкој традицији, а Чарлс Весли био је кључан у писању знатног дела химни Методистичке цркве.[15]

Рани методисти су потицали са свих нивоа друштва, укључујући и аристократију,[nb 2] али методистички проповедници су пренели поруку радницима и криминалцима који су у то време углавном били изван досега организоване религије. У Британији је Методистичка црква имала велику утицај у раним деценијама радничке класе у развоју (1760–1820).[17] У Сједињеним Државама, то је постала религија многих робова који су касније формирали црначке цркве у методистичкој традицији.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ажурирано: 2013.. Ова цифра је процена Светског методистичког савета и укључује чланове уједињених и уједињујућих цркава са методистичким учешћем. То представља приближно 60 милиона посвећених чланова и додатних 20 милиона присталица.
  2. ^ Ова социјална анализа је резиме широког спектра књига о методистичкој историји, чланака у часопису Методистички магазин итд. Већина методистичке аристократије била је повезана са Селином Хејстингс, грофицом од Хантингдона, која је позивала методистичке проповеднике на скупове, којима је била домаћин. Методисти су у то време били вође међу хришћанима у пружању помоћи најсиромашнијим деловима радничке класе. Знатан део војске такође су сачињавали методисти.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ American Methodism. S.S. Scranton & Co. 1867. стр. 29. Приступљено 18. 10. 2007. „But the most-noticeable feature of British Methodism is its missionary spirit, and its organized, effective missionary work. It takes the lead of all other denominations in missionary movements. From its origin, Methodism has been characterized for its zeal in propagandism. It has always been missionary. 
  2. ^ „Member Churches”. World Methodist Council. Приступљено 17. 6. 2013. 
  3. ^ Stokes, Mack B. (1998). Major United Methodist Beliefs (на језику: енглески). Abingdon Press. стр. 95. ISBN 9780687082124. 
  4. ^ Abraham, William J.; Kirby, James E. (2009). The Oxford Handbook of Methodist Studies (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780191607431. 
  5. ^ „Distinctive Emphases of Methodist Belief” (PDF). The Methodist Church in Ireland. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 08. 2020. г. Приступљено 2019-11-01. 
  6. ^ Davies, Rupert E.; George, A. Raymond; Rupp, Gordon (14. 6. 2017). A History of the Methodist Church in Great Britain, Volume Three (на језику: енглески). Wipf & Stock Publishers. стр. 225. ISBN 9781532630507. 
  7. ^ Gibson, James. „Wesleyan Heritage Series: Entire Sanctification” (на језику: енглески). South Georgia Confessing Association. Архивирано из оригинала 29. 5. 2018. г. Приступљено 30. 5. 2018. 
  8. ^ A Catechism for the Use of the People Called Methodists. Peterborough [England]: Methodist Publishing House. 2000. ISBN 9781858521824. 
  9. ^ Stanglin, Keith D.; McCall, Thomas H. (2012). Jacob Arminius: Theologian of Grace (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 153. ISBN 9780199755677. 
  10. ^ а б Wilson, Charles Reagan (2005). Encyclopedia of Religion in the South (на језику: енглески). Mercer University Press. ISBN 9780865547582. „Both Southern Baptist and Methodist organizations engaged in evangelism and social service missions in the United States and abroad. ... However, despite their similarities in evangelism and social services, by the dawn of the 20th century the two denominational women's movements had already diverged from each other because the Methodist organizations had embraced the Social Gospel. They had embarked not only on social service in addition to evangelism but on social reform. 
  11. ^ „Wesley on Social Holiness” (PDF). The Methodist Church in Britain. Приступљено 18. 10. 2016. 
  12. ^ Abraham, William J.; Kirby, James E. (2009). The Oxford Handbook of Methodist Studies (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780191607431. „First, it is clear that 'evangelism' is primarily concerned with the evangel, the gospel, or the good news we bear in the world. 
  13. ^ Models for Christian Higher Education: Strategies for Survival and Success in the Twenty-First CenturyНеопходна слободна регистрација. William B. Eerdmans Publishing Company. 1997. стр. 290. ISBN 9780802841216. Приступљено 18. 10. 2007. „Wesleyan institutions, whether hospitals, orphanages, soup kitchens or schools, historically were begun with the spirit to serve all people and to transform society. 
  14. ^ Tucker, Karen B. Westerfield (2001). American Methodist Worship. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780198029267. 
  15. ^ A Collection of Hymns, for the use of the people called Methodists. T. Blanshard. 1820. Приступљено 31. 12. 2007. „collection of hymns. 
  16. ^ J A Clapperton, "Romance and Heroism in Early Methodism", (1901)
  17. ^ Swatos, William H. (1998). Encyclopedia of Religion and Society (на језику: енглески). Rowman Altamira. стр. 385. ISBN 9780761989561. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]