Пређи на садржај

Салар де Атакама

С Википедије, слободне енциклопедије
Салар де Атакама са Ликанкабур вулканом у позадини.

Салар де Атакама је највеће сланиште у Чилеу. Оно је лоцирано 55 км (34 ми) јужно од Сан Педро де Атакама[1] Окружен је планинама и нема испуста за одводњавање. На истоку је ограђен главним ланцем Анда, док се на западу простире секундарни планински венац Кордиљера де Домеико. Пејзажом доминирају импозантни вулкани као што су Ликанкабур, Акамарачи, Агвас Калијентес и Ласкар, који је један од најактивнијих чилеанских вулкана. Ови вулкани се налазе дуж источне стране Салар де Атакаме, формирајући линију простирања север-југ која одваја ово сланиште од мањих ендорејских басена.[2]

Последњих деценија, Салар де Атакама је постало значајно средиште за екстракцију литијума, пошто се литијум налази у сланим водама слане равнице.[3]

Народ Ликан Антај су домородачки становници Салар де Атакама и околних области.[4]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Неравни пејзаж Атакаме.

Слишна раван која обухвата 3.000 км2 (1.200 сq ми),[5][6] дуга је око 100 км (62 ми) лонг[1] и широка 80 км (50 ми), што чини ово сланиште трећим по величини у свету, после Салар де Ујуни у Боливији (10.582 км2 (4.086 сq ми)).[7] и Салинас Грандес у Аргентини (6.000 км2 (2.300 сq ми)).[8] Његова просечна надморска висина је око 2.300 м надморске висине.[1] Топографија средишњег дела сланишта показује висок ниво храпавости, што је резултат испаравања и краткотрајне површинске воде,[9] за разлику од већине других сланишта, као што је на пример Салар де Ујуни, које је периодично прекривено плитком водом.

Неке области слане равнице чине део националног резервата Лос Фламенкос. Лагуна Кехар је понорно језеро у Салар де Атаками, 18 км од Сан Педра, Чиле. Она има концентрацију соли која се креће од 5 до 28% (50 до 280 делова на хиљаду), стварајући на вишем крају опсега ефекат плутања попут Мртвог мора.[10]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Тхе Оптицал/Инфраред Астрономицал Qуалитy оф Хигх Атацама Ситес.” (ПДФ). Приступљено 2007-04-24. 
  2. ^ Цаде-Идепе, Цонсулторес ин Ингениериа. „Цуенца Салар де Атацама. Диагностицо y цласифицацион де лос цурсос y цуерпос де агуа сегун објетивос де цалидад.” (ПДФ) (на језику: шпански). Гобиерно де Цхиле, Министерио де Обрас Публицас. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 4. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  3. ^ Гутиéррез, Јорге С; Наведо, Јуан Г; Сориано-Редондо, Андреа (2018). „Цхилеан Атацама сите империллед бy литхиум мининг”. Натуре. 557 (7706): 492. Бибцоде:2018Натур.557..492Г. ПМИД 29789737. дои:10.1038/д41586-018-05233-7Слободан приступ. 
  4. ^ Лорца, Маурицио; Оливера Андраде, Мануел; Есцостегуy, Мелиса; Кöппел, Јонас; Сцовилле-Симондс, Морган; Хуфтy, Марц (2022). „Мининг индигеноус территориес: Цонсенсус, тенсионс анд амбиваленцес ин тхе Салар де Атацама”. Тхе Еxтрацтиве Индустриес анд Социетy. 9. дои:10.1016/ј.еxис.2022.101047Слободан приступ. хдл:11250/3011598Слободан приступ. 
  5. ^ Дíаз дел Рíо, Бонилла Парра & Пералта Торо 1972.
  6. ^ Алонсо & Рисацхер 1996, стр. 113–122.
  7. ^ „Салар де Уyуни, Боливиа”. НАСА Еартх Обсерваторy. Архивирано из оригинала 2006-10-01. г. Приступљено 2007-12-01. 
  8. ^ Цонрадо Јуан Росацхер (септембар 2002). „Áреас Натуралес Протегидас. Салинас Грандес де Цóрдоба, Аспецтос Амбиенталес” (ПДФ) (на језику: шпански). Аргентина. 
  9. ^ Кампф ет ал. 2005, стр. 236–252.
  10. ^ Цреспо, Јулио Е. (2002). „Артемиа ин Цхиле: Генетиц Цхарацтерисатион бy мтДНА РФЛП Аналyсис”. Аристотле Университy оф Тхессалоники. стр. 6. Архивирано из оригинала 16. 2. 2013. г. Приступљено 4. 2. 2013.  (Цаллед Лагуна Цејас ин тхис доцумент.)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Герардо Дíаз дел Рíо; Рамиро Бонилла Парра; Фернандо Пералта Торо (1972). Геологíа де суперфицие, суб-суперфицие y геоqуíмица дел Салар де Атацама (на језику: шпански). Цхиле: ЦОРФО. Департаменто де Рецурсос Хидрáулицос. 
  • Сетх Флетцхер (2011). Боттлед Лигхтнинг: Супербаттериес, Елецтриц Царс, анд тхе Неw Литхиум ЕцономyНеопходна слободна регистрација. Неw Yорк: Хилл анд Wанг. ИСБН 978-0-8090-3053-8. 
  • Х. Алонсо; Ф. Рисацхер (1996). „Геоqуíмица дел Салар де Атацама, парте 1: ориген де лос цомпонентес y баланце салино”. Ревиста Геолóгица де Цхиле (на језику: шпански). 23 (2). 
  • Степхание Кампф; С. Тyлер; C. Ортиз; Ј. Ф. Муñоз; П. Адкинс (2005). „Евапоратион анд ланд сурфаце енергy будгет ат тхе Салар де Атацама, Нортхерн Цхиле”. Јоурнал оф Хyдрологy. 310 (1–4): 236. Бибцоде:2005ЈХyд..310..236К. дои:10.1016/ј.јхyдрол.2005.01.005. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Координате: 23°30′S 68°15′W / 23.500° ЈГШ; 68.250° ЗГД / -23.500; -68.250