Самоварење
Самоварење, аутодигестија или аутолиза једна је лешних особина и вероватних знакова смртим које настаје као последица уништења ћелије тела под дејством сопствених ензима за варење. До оовога долази као последица престанка активних процеса у ћелијама, а самоварење настаје под утицајем ослобожених ензима у ћелијама и не сматра се активним процесом. Другим речима, иако самоварење личи на активни процес варења хранљивих материја од стране живих ћелија, мртве ћелије се активно не варе као што се често тврди у популарној литератури, као што синоним самоварење - аутолиза на то имплицира.[1]
Патофизиологија[уреди | уреди извор]
Основна функција црева је варење хране како би тело обезбедило хранљиве потребе. Током варења лумен црева је испуњен дигестивним ензимима, деградираним компонентама хране и околним микроорганизмима и вирусима. За варење су потребни ензими панкреаса који се испуштају у проксимално танко црево где се мешају са храном која улази из желуца. Ензими за варење панкреаса у танком цреву су релативно неспецифични, потпуно активирани и присутни у високим концентрацијама.[2][3] Ови ензими су у стању да хидролизују дневно стотине грама сложених биолошких једињења. Ово је доминантни процес разградње у телу и кључни захтев за добијање хранљивих материја из околине.
„Како је могуће да се храна (која се може састојати од црева) разграђује у танком цреву, а да се сама црева не варе – или се само минимално – варе. Другим речима, како су црева и други органи заштићени од аутодигестије?
Један од главних механизама заштите од аутодигестије црева је мукозна епителна баријера. Ова баријера спречава цурење садржаја из црева, укључујући дигестивне ензиме, да уђу у зид црева. Сходно томе, распад интегритета мукозне баријере може омогућити дигестивним ензимима да побегну кроз мукозну баријеру и уђу у зид црева где могу да започну процес аутодигестије.[4]
Услед дејства хлороводоничне киселине из желудачног сока, она после смрти доводи до самоварења и последичне руптуре зида желуца са изливањем желудачног садржаја у трбушну дупљу и дејство киселине на околне структуре као што су јетра, пречага, плућа и др. Структуре захваћене самоварењем постају мекане, љигаве, прљавомрке, тако да ове промене могу бити погрешно протумачене као знаци заживотног тровања јетким отровом.[5]
Као резултат самоварења ствара се течност која продире између слојева коже и доводи до њеног љуштења. У овом стадијуму, муве (када су присутне) почињу да полажу јаја у отворе тела: очи, ноздрве, уста, уши, отворене ране и друге отворе. Излежене ларве (црви) инсеката накнадно продиру под кожу и почињу да конзумирају тело.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Арамбашић М и сар. Општа патологија, Дечје Новине, Горњи Милановац, 1990.
- ^ Ротхман, Степхен; Лиебоw, Цхарлес; Исенман, Лоис (2002-01-01). „Цонсерватион оф Дигестиве Ензyмес”. Пхyсиологицал Ревиеwс. 82 (1): 1—18. ИССН 0031-9333. дои:10.1152/пхyсрев.00022.2001.
- ^ Wхитцомб, Давид C.; Лоwе, Марк Е. (2007-01-05). „Хуман Панцреатиц Дигестиве Ензyмес”. Дигестиве Дисеасес анд Сциенцес. 52 (1): 1—17. ИССН 0163-2116. дои:10.1007/с10620-006-9589-з.
- ^ Митсуока, Хиросхи; Кистлер, Ерик Б.; Сцхмид-Сцх??нбеин, Геерт W. (2002). „Протеасе Инхибитион ин тхе Интестинал Лумен: Аттенуатион оф Сyстемиц Инфламматион анд Еарлy Индицаторс оф Мултипле Орган Фаилуре ин Схоцк”. Схоцк. 17 (3): 205—209. ИССН 1073-2322. дои:10.1097/00024382-200203000-00008.
- ^ Јовиц-Стосиц, Јасмина (2006). „Цорросиве лиqуид поисонинг - диагностиц ант тхерапеутиц дилеммас”. Војносанитетски преглед. 63 (6): 593—599. ИССН 0042-8450. дои:10.2298/всп0606593ј.
- ^ Правилник о начину и поступак за утврђивање времена и узрока смрти умрлих лица и за обдукцију леша, као и за поступање са одстрањеним деловима људског тела, "Сл. гласник РС", бр. 9/99 и 10/99 - испр.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
