Samovarenje
Samovarenje, autodigestija ili autoliza jedna je lešnih osobina i verovatnih znakova smrtim koje nastaje kao posledica uništenja ćelije tela pod dejstvom sopstvenih enzima za varenje. Do oovoga dolazi kao posledica prestanka aktivnih procesa u ćelijama, a samovarenje nastaje pod uticajem osloboženih enzima u ćelijama i ne smatra se aktivnim procesom. Drugim rečima, iako samovarenje liči na aktivni proces varenja hranljivih materija od strane živih ćelija, mrtve ćelije se aktivno ne vare kao što se često tvrdi u popularnoj literaturi, kao što sinonim samovarenje - autoliza na to implicira.[1]
Patofiziologija[уреди | уреди извор]
Osnovna funkcija creva je varenje hrane kako bi telo obezbedilo hranljive potrebe. Tokom varenja lumen creva je ispunjen digestivnim enzimima, degradiranim komponentama hrane i okolnim mikroorganizmima i virusima. Za varenje su potrebni enzimi pankreasa koji se ispuštaju u proksimalno tanko crevo gde se mešaju sa hranom koja ulazi iz želuca. Enzimi za varenje pankreasa u tankom crevu su relativno nespecifični, potpuno aktivirani i prisutni u visokim koncentracijama.[2][3] Ovi enzimi su u stanju da hidrolizuju dnevno stotine grama složenih bioloških jedinjenja. Ovo je dominantni proces razgradnje u telu i ključni zahtev za dobijanje hranljivih materija iz okoline.
„Kako je moguće da se hrana (koja se može sastojati od creva) razgrađuje u tankom crevu, a da se sama creva ne vare – ili se samo minimalno – vare. Drugim rečima, kako su creva i drugi organi zaštićeni od autodigestije?
Jedan od glavnih mehanizama zaštite od autodigestije creva je mukozna epitelna barijera. Ova barijera sprečava curenje sadržaja iz creva, uključujući digestivne enzime, da uđu u zid creva. Shodno tome, raspad integriteta mukozne barijere može omogućiti digestivnim enzimima da pobegnu kroz mukoznu barijeru i uđu u zid creva gde mogu da započnu proces autodigestije.[4]
Usled dejstva hlorovodonične kiseline iz želudačnog soka, ona posle smrti dovodi do samovarenja i posledične rupture zida želuca sa izlivanjem želudačnog sadržaja u trbušnu duplju i dejstvo kiseline na okolne strukture kao što su jetra, prečaga, pluća i dr. Strukture zahvaćene samovarenjem postaju mekane, ljigave, prljavomrke, tako da ove promene mogu biti pogrešno protumačene kao znaci zaživotnog trovanja jetkim otrovom.[5]
Kao rezultat samovarenja stvara se tečnost koja prodire između slojeva kože i dovodi do njenog ljuštenja. U ovom stadijumu, muve (kada su prisutne) počinju da polažu jaja u otvore tela: oči, nozdrve, usta, uši, otvorene rane i druge otvore. Izležene larve (crvi) insekata naknadno prodiru pod kožu i počinju da konzumiraju telo.[6]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Арамбашић М и сар. Општа патологија, Дечје Новине, Горњи Милановац, 1990.
- ^ Rothman, Stephen; Liebow, Charles; Isenman, Lois (2002-01-01). „Conservation of Digestive Enzymes”. Physiological Reviews. 82 (1): 1—18. ISSN 0031-9333. doi:10.1152/physrev.00022.2001.
- ^ Whitcomb, David C.; Lowe, Mark E. (2007-01-05). „Human Pancreatic Digestive Enzymes”. Digestive Diseases and Sciences. 52 (1): 1—17. ISSN 0163-2116. doi:10.1007/s10620-006-9589-z.
- ^ Mitsuoka, Hiroshi; Kistler, Erik B.; Schmid-Sch??nbein, Geert W. (2002). „Protease Inhibition in the Intestinal Lumen: Attenuation of Systemic Inflammation and Early Indicators of Multiple Organ Failure in Shock”. Shock. 17 (3): 205—209. ISSN 1073-2322. doi:10.1097/00024382-200203000-00008.
- ^ Jovic-Stosic, Jasmina (2006). „Corrosive liquid poisoning - diagnostic ant therapeutic dilemmas”. Vojnosanitetski pregled. 63 (6): 593—599. ISSN 0042-8450. doi:10.2298/vsp0606593j.
- ^ Pravilnik o načinu i postupak za utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih lica i za obdukciju leša, kao i za postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela, "Sl. glasnik RS", br. 9/99 i 10/99 - ispr.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
