Sarcoscypha coccinea
Сарцосцyпха цоццинеа | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Поддивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | S. coccinea
|
Биномно име | |
Sarcoscypha coccinea | |
Синоними | |
Списак
|
Sarcoscypha coccinea, у народу познатија као бабино уво,[1] је врста гљиве која припада фамилији Sarcoscyphaceae, реда Pezizales. Широко је распрострањена у северној хемисфери, у северним деловима Африке, Европи, Азији и Северној Америци. Расте као сапроб[појаснити] на отпалим гранама, ређе у стени, често по више примерака. Јавља се у шумама у хладнијем периоду године. Често се каже да је весник пролећа јер се јавља одмах након топљења снега, па све до априла.[1] Честа је како у равничарским тако у планинским крајевима.
Опис плодног тела
[уреди | уреди извор]Плодно тело је облика чашице/пехара са веома кратком дршком, пречника од 1 до 5 цм. Унутрашјна површина (хименијум) је глатка и сјајна, интезивно црвено обојена, међутим старењем губи црвену боју и попримава наранџасту боју. Ивица плодног тела остаје дуго подвијена. Спољашња површина је светлије обојена (крем, светлорозе боје) и прекривена финим и густим длачицама. Месо је танко, жилаво. Без израженог укуса и мириса.
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре су 25-35 x 11-14 µм, издужене, елиптичне глатке. Често са ситним уљаним капљицама на крајевима.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Црвена чашица
-
Sarcoscypha coccinea
Јестивост
[уреди | уреди извор]Није јестива врста.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Бабино уво — Sarcoscypha coccinea”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Узелац, Бранислав (2009). Гљиве Србије и западног Балкана. Београд: БГВ logic.
- Флик, M. (2010). Која је ово гљива? препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Марсо.
- Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.