Sarcoscypha coccinea

Сарцосцyпха цоццинеа
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Ascomycota
Поддивизија:	Pezizomycotina
Класа:	Pezizomycetes
Ред:	Pezizales
Породица:	Sarcoscyphaceae
Род:	Sarcoscypha
Врста:	S. coccinea
Биномно име
	Sarcoscypha coccinea; (Scop.) Lambotte (1889)
Синоними
	Списак Helvella coccinea Schaeff. (1772); Peziza coccinea Jacq. (1774); Peziza cochleata Batsch (1783); Peziza dichroa Holmsk. (1799); Peziza coccinea Jacq. (1800); Peziza aurantia Schumach. (1803); Macroscyphus coccineus (Scop.) Gray (1821); Peziza aurantiaca Pers. (1822); Lachnea coccinea (Jacq.) Gillet (1887); Lachnea coccinea (Jacq.) W.Phillips (1887); Geopyxis coccinea (Scop.) Massee (1895); Sarcoscypha coccinea (Scop.) Sacc. ex Durand (1900); Plectania coccinea (Scop.) Fuckel ex Seaver (1928);

Sarcoscypha coccinea, у народу познатија као бабино уво,^[1] је врста гљиве која припада фамилији Sarcoscyphaceae, реда Pezizales. Широко је распрострањена у северној хемисфери, у северним деловима Африке, Европи, Азији и Северној Америци. Расте као сапроб^{[појаснити]} на отпалим гранама, ређе у стени, често по више примерака. Јавља се у шумама у хладнијем периоду године. Често се каже да је весник пролећа јер се јавља одмах након топљења снега, па све до априла.^[1] Честа је како у равничарским тако у планинским крајевима.

Опис плодног тела

Плодно тело је облика чашице/пехара са веома кратком дршком, пречника од 1 до 5 цм. Унутрашјна површина (хименијум) је глатка и сјајна, интезивно црвено обојена, међутим старењем губи црвену боју и попримава наранџасту боју. Ивица плодног тела остаје дуго подвијена. Спољашња површина је светлије обојена (крем, светлорозе боје) и прекривена финим и густим длачицама. Месо је танко, жилаво. Без израженог укуса и мириса.

Микроскопија

Споре су 25-35 x 11-14 µм, издужене, елиптичне глатке. Често са ситним уљаним капљицама на крајевима.

Галерија

Црвена чашица
Sarcoscypha coccinea

Јестивост

Није јестива врста.

Референце

^ ^а ^б „Бабино уво — Sarcoscypha coccinea”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2023.

Литература

Узелац, Бранислав (2009). Гљиве Србије и западног Балкана. Београд: БГВ logic.
Флик, M. (2010). Која је ово гљива? препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Марсо.
Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.

Спољашње везе

[fruskac-1] а ^б „Бабино уво — Sarcoscypha coccinea”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2023.

[1]