Савезни завод за истраживање и испитивање материјала (БАМ)

Координате: 52° 26′ 31″ Н 13° 17′ 14″ Е / 52.44194° С; 13.28722° И / 52.44194; 13.28722
С Википедије, слободне енциклопедије
Савезни завод за истраживање и испитивање материјала (БАМ)
СкраћеницаБАМ
Основана1871.
Датум оснивања1871.
ТипСтандарна организација
Правни статусВладина агенција
Институција од јавног значаја [1]
НаменаБезбедност хемикалија и материјала
ЛокацијаНемачка
СедиштеУнтер ден Еицхен 87, Стеглитз, 12205 Берлин
Подручје деловањаШиром света
Службени језициНемачки; Енглески
Матична организацијаФедерал Министрy фор Ецономиц Аффаирс анд Енергy
Буџет155,1 милиона Евра
17 милиона евра финансирање треће стране [2]
Број запослених1.600 [3]
Веб-сајтБАМ

Савезни институт за истраживање и испитивање материјала (БАМ) (нем. (Bundesanstalt für Materialforschung und-prüfung), или скраћено БАМ) је виши савезни орган и ресорна истраживачка институција у Савезној Републици Немачкој са седиштем у берлинском округу Лицхтерфелде. У складу са својим водећим принципом „Безбедност у технологији и хемији“, одговорна је за јавну техничку безбедност и метролошке задатке у хемији. БАМ има око 1.600 запослених.

Историја[уреди | уреди извор]

Његови историјски корени датирају још из давне 1871. године, ту је у почетку била испитна станица за испитивање чврстоће гвожђа и челика. Из ове експерименталне станице, смештене прво у подруму берлинске индустријске академије у Палати Кројц, а затим у шупи у њеном дворишту, развио се Машинско-технички истраживачки институт (нем. (Mechanisch-Technische Versuchsanstalt). [4] Od 1904 do 1919. zvao se Kraljevski zavod za ispitivanje materijala (нем. (Konigliches Materialprufungsamt). Од 1920 до 1945 звао се Државна канцеларија за испитивање материјала (МПА). (нем. (Staatliches Materialprufungsamt (MPA). Други један институт који се звао Хемијско-технички институт (ЦТР) (нем. (Chemisch-Technische Reichsanstalt (CTR))) који је постојао између 1920. и 1945. године као институција наследница Канцеларије за војне експерименте основане 1889. године. После Другог светског рата, ове две институције МПА и ЦТР су спојене у једну 1945. године под надзором берлинског магистрата.

1954. формиран је Савезни институт за испитивање механичких и хемијских материјала (БАМ) нем. (Bundesanstalt fur mechanische und chemische Materialprufung), koji preuzima Savezna Republika Nemačka, a 1956. naziv je opet promenjen u Savezni institut za ispitivanje materijala (BAM) нем. (Bundesanstalt fur Materialprufung (BAM)). Године 1969. постаје виши савезни орган то јест владина агенција која се звала Савезна агенција за надзор (нем. (Bundesoberbehorde)). Године 1987. назив је промењен у Савезни институт за истраживање материјала и испитивање нем. (Bundesanstalt fur Materialforschung und-prufung).

Током поновног уједињења Немачке 1990. године, БАМ је преузео 300 од 4.700 запослених у Заводу за стандардизацију, мерење и испитивање производа (АСМW) из бивше државе ДДР-а. [5] Поред тога, БАМ је преузео делове Академије наука ДДР-а (АдW). Ово укључује, између осталог, огранак БАМ-а на некадашњој АдW и садашњој WИСТА локацији у Адлерсхофу.

Функција[уреди | уреди извор]

У оквиру међусобно повезаних области материјала, хемије, животне средине и безбедности, главне области су:

  • Законске функције које се односе на техничку безбедност у јавном домену, посебно у погледу опасних материјала и супстанци.
  • Сарадња у развоју законских прописа, на пример о безбедносним стандардима и граничним вредностима.
  • Саветовање савезне владе и индустрије о аспектима безбедности материјала и хемијске технологије.
  • Развој и набавка референтних материјала и метода, посебно за хемијску анализу и испитивање материјала
  • Помагање у изради стандарда и техничких прописа за процену супстанци, материјала, структура и процеса у погледу предвиђања оштећења и очувања националних економских вредности.

Структура[уреди | уреди извор]

У власништву је немачког савезног министарства економије и технологије. Њене надлежности су да унапреди безбедност у технологији и хемији кроз истраживање и развој, тестирање, анализу, одобрења, савете и информације.

Седиште у Берлину се налази у близини станице Берлин Ботанисцхер Гартен.

Одељења[уреди | уреди извор]

Федерални институт за истраживање и испитивање материјала је подељен на одељења и одељења. Особље броји око 1.700 чланова.

  • Аналитичка хемија; референтни материјали
  • Инжењеринг хемијске безбедности
  • Системи за задржавање опасних материја
  • Материјали и окружење
  • Инжењеринг материјала
  • Заштита материјала и површинске технологије
  • Безбедност конструкција
  • Испитивање без разарања
  • Акредитација, квалитет у тестирању
Главни улаз БАМ-а у седишту Унтер ден Еицхен

Задаци[уреди | уреди извор]

Задаци БАМ-а спадају у област материјала, хемије, заштите животне средине. БАМ има законски мандат да:

  • Обавља надлежне функције за јавну техничку безбедност (нпр. учешће у доношењу закона о експлозивима)
  • Учешће у доношењу правила (закони, прописи, национални и међународни стандарди)
  • Саветује савезну владу, предузећа и организација
  • Развој и обезбеђивање референтних метода и референтних материјала
  • Унапређује безбедност и поузданост у хемији и наукама о материјалима
Зграда БАМ-а у Берлину

Данас БАМ спроводи истраживања у пет тематских области енергетике, инфраструктуре, животне средине, материјала и аналитичких наука. Тренутне фокусне тачке укључују: савремене технологије водоника, безбедност литијум-јонских батерија, ветротурбине на мору, нанотехнологија, производња адитива и истраживање цивилне безбедности.

Један од традиционалних задатака овог савезног института је провера пиротехничких производа. [6]

Остале активности БАМ-а обухватају одобравање амбалаже за опасне материје за транспорт опасних материја, даљи развој испитивања неразорних материјала за рано откривање оштећења и превенцију удеса, као и развој и обезбеђивање референтних материјала за аналитичку хемију, нпр. у еколошким лабораторијама. [7]

Од 2006. године очување културне баштине укључено је циљни споразум између БАМ-а и Савезног министарства економије и технологије. Пројекти који су испитивали Кумрански списи, Небраски диск плоча, средњовековни цртежи оловком или историјска мастила били су истакнути примери.

Локације[уреди | уреди извор]

БАМ је подељен на различите локације унутар Берлина и једну локацију непосредно изван Берлина.

  • Главна локација Унтер ден Еицхен (УЕ) у Лицхтерфелдеу
  • Фабецкстрассе (ФБ) филијала у Лихтерфелду
  • Адлерсхоф (АХ) филијала у Адлерсхофу
  • Техничка безбедносна тестна локација (ТТС) у Хорствалдеу са различитим пољима за испитивање пожара, постројењима за тестирање пада и два места за минирање

Менаџмент[уреди | уреди извор]

Савезну агенцију води Улрих Пане. Његова канцеларија је класификована у платну групу Б 8 Федералног правилника о платама Б. Он има званично титулу председника и професора. [8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Члан 44, став 1, СпренгГ (1976)
  2. ^ „БАМ – Захлен унд Датен”. Архивирано из оригинала 2012-10-19. г. 
  3. ^ Дие БАМ сетзт wелтwеите Стандардс фüр Сицхерхеит. Сицхерхеит мацхт Мäркте. Беи: бам.де
  4. ^ Бундесансталт фüр Материалфорсцхунг, ур. (2020), БАМ-Репорт 2020 (на језику: немачки), Берлин, п. 130 
  5. ^ „26. Дезембер 1990 Еин Ост-Амт версцхwиндет им Wест-Амт унд дас Филммусеум Потсдам бангт”, Дер Тагесспиегел Онлине (на језику: немачки), 2010-12-25, ИССН 1865-2263, Приступљено 2022-01-22 
  6. ^ „Рахменрицхтлиние зум Qуалитäтссицхерунгсверфахрен вон пyротецхнисцхен Гегенстäнден дер Классе ИВ” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 11. 2009. г. Приступљено 16. 01. 2024. 
  7. ^ „Рецхтлицхе Грундлаген фüр дие Ауфгабен дер БАМ (Јануар 2010)” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 07. 2011. г. Приступљено 2021-11-21. 
  8. ^ „Фестсетзунг вон Зусäтзен зу ден Грундамтсбезеицхнунген; Рундсцхреибен зур Бундесбесолдунгсорднунг Б (ББесО Б) – РдСцхр. д. БМИ в. 25.3.2021 – Д3-30200/183#5”. Бундесминистериум дес Иннерн, фüр Бау унд Хеимат. 2021-03-25. Архивирано из оригинала 28. 03. 2022. г. Приступљено 2021-12-14. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wалтер Руске: 100 Јахре Материалпрüфунг ин Берлин – еин Беитраг зур Тецхникгесцхицхте. Бундесансталт фüр Материалфорсцхунг унд -прüфунг, Берлин 1971 (умфангреицхер Банд).
  • Симон Гроßе-Wилде: Прüфен, форсцхен, регулиерен. Дие Цхемисцх-Тецхнисцхе Реицхсансталт алс Рессортфорсцхунгсеинрицхтунг вон 1919 бис 1945. Ин: Лутз Будрасс, Симон Гроßе-Wилде, Торстен Меyер (Хрсг.): Хисторисцхе Продуктионслогикен тецхнисцхен Wиссенс. Wаxманн, Мüнстер 2023, С. 181–202.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

52° 26′ 31″ N 13° 17′ 14″ E / 52.44194° С; 13.28722° И / 52.44194; 13.28722