Седиментација еритроцита
Седиментација еритроцита је једноставан, варијабилан, али и реалан лабораторијски тест који се односи на брзину таложења еритроцита in vitro, узетих из пуне венозне или капиларне крви и помјешане са раствором антикоагуланса у односу 4:1, изазвану дјеловањем силе Земљине теже.
Карбоксилне групе из сијалинске киселине присутне у еритроцитима стварају електромагнетни набој на њиховој површини, који одржава стабилност суспензије еритроцита у плазми.
Брзина седиментације еритроцита (СЕ) зависи од плазматских фактора протеина, фибриногена и гликопротеина, и то нарочито од њиховог међусобног односа, од површинског напона крви, концентрације јона, волумен-процента крвних ћелија, од величине и облика самих еритроцита, од количине липида, од pH вриједности итд.
Са порастом концентрације плазматских протеина, фибриногена, имунопротеина и других протеина, у акутној фази, смањује се електронегативни набој на мембрани еритроцита и као последица тога настаје њихово убрзано таложење. Након појаве акутне инфламаторне реакције, долази до пораста седиментације еритроцита и то у периоду са латенцијом од 24-48 часова и у просјеку траје 100-150 часова (4-6 дана).
Одређивање брзине седиментације
[уреди | уреди извор]Одређивање брзина седиментације еритроцита (СЕ) врши се in vitro у лабораторијским установама, а начин одређивања зависи од тога да ли се употребљава већа количина венозне крви (тзв. макрометоде - стандардни начин) или мања количина капиларне крви (тзв. микрометоде - погодне за одређивање седиментације еритроцита код мале дјеце).
Без обзира да ли се брзина седиментације еритроцита одређује макрометодом или микрометодом, најважнији је однос пуне крви и раствора антикоагуланса (4:1). Крв се обично узима ујутро и на таште.
Методе за одређиване брзине седиментације
[уреди | уреди извор]Постоји велики број модификација макро- и микрометода за одређивање брзине седиментација еритроцита:
- макрометоде
- одређивање седиментације еритроцита по Westergreen методи (стандардна метода);
- одређивање седиментације еритроцита Seditainer системом (ESR system);
- одређивање седиментације еритроцита по Traubner-у;
- одређивање седиментације еритроцита по Adler-у;
- микрометоде
- одређивање седиментације еритроцита по Muler-Scheven-у итд.
Референтне вриједности
[уреди | уреди извор]Референтне вриједности седиментације еритроцита износе:
Клинички значај
[уреди | уреди извор]Брзина седиментације еритроцита може да буде убрзана или снижена.
Брзина седиментације може да буде убрзана у физиолошким или патолошким условима:
- у физиолошким условима брзина седиментације еритроцита може да буде увећана после обилних оброка, у старости, а код жена за време менструације и гравидитета.
- у патолошким условима увећана брзина седиментација еритроцита је индикатор за велики спектар болести, као што су разне акутне и хроничне инфекције, запаљенски процеси, тешке анемије, малигне болести, системске болести везивног ткива итд.
Брзина седиментације је снижена код алергија, код акутног вирусног хепатитиса, код полицитемије, код тешких кахексија, а и поједини лекови (нпр. ацетилсалицилна киселина, кортизон и др.) могу инхибиторно да делују на брзину седиментације еритроцита.
