Пређи на садржај

Сегединско народно позориште

С Википедије, слободне енциклопедије
Сегединско народно позориште
Изворни називСзегеди Немзети Сзíнхáз
ЛокацијаСегедин, Чонградска жупанија, Мађарска
Трг Васи Виктор бр. 1, Сегедин Х-6720, Мађарска
Координате46° 15′ 12.86″ Н 20° 9′ 6.02″ Е / 46.2535722° С; 20.1516722° И / 46.2535722; 20.1516722
Типпозориште
Макс. број гледалаца680
Конструкција
Изграђено1881-1883
Отворено1883
Реновирано/обновљено1978-1986
Веб-сајт
Сзегеди Немзети Сзíнхáз

Сегединско народно позориште (мађ. Szegedi Nemzeti Színház) је најважнија позоришна институција у Сегедину у Мађарској. Изграђено је 1883. године у еклектичном и необарокном стилу по плановима бечких архитеката Фердинанда Фелнера и Хермана Хелмера. Непуне две године по отварању, Сегединско народно позориште је захватило велики пожар. Здање је убрзо обновљено уз мање измене у изгледу.

Сегединско Народно Позориште има гледалиште капацитета 680 гледалаца. Сводови су украшени фрескама Жигмонда Вајда. У позоришту се изводе опере, драмски и балетни комади.

Историја[уреди | уреди извор]

Средином XIX века, Сегедин је био важан град у Угарској. Био је последње седиште револуционарне владе у којем је Лајош Кошут одржао свој познати говор о слободи. Због тога је Хабзбуршка власт казнила град и одузела му статус слободног краљевског града 1849. године. Тек после пада Мерерниха, град је 1860. године повратио свој статус. У међувремену почео је привредни развој града а са доласком железнице, број путујућих глумачких трупа се повећао. Године 1879. град је погодила велика поплава у којој је уништено или знатно оштећено око 95% грађевина. Угарски краљ и Аустријски цар Франц Јозеф је посетио град након катастрофе и обећао је велика улагања након којих ће „Сегедин бити много лепши него што је то био пре“. У наредним годинама град је добио многобројне булеваре и палате а међу њима и Народно позориште. Пре изградње позоришта, путујући глумци из већих градова наступали су у гостионицама, халама и просторијама градске владе.

Изградња Сегединског народног позоришта[уреди | уреди извор]

Године 1878. основано је позоришно удружење у Сегедину у циљу прикупљања средстава за градњу будућег позоришта. Велика реконструкција после катастрофалних поплава из 1879. године, припомогла је тим напорима. Након што се градско веће сложило са плановима, 1882. године започета је градња на месту раскрсница улица Ворошмарти, Деак Ферен и Весшелењи. Место на којем се градило ново позориште откупљено је од претходног власника и на њему се налазило Позориште Прстен које је ранијих година изгорело у пожару. Свечано отварање Сегединског народног позоришта одржано је 14. октобра 1883. године.

Осамнаест месеци по отварању, 22. априла 1885. позориште је захватило пожару у којем је изгорело већи сео здања. Међутим, обнова је била брза. Предузеће Фелнер и Хелмер изменила је претходне нацрте и смањила опасност од избијања нових пожара. Овом реконструкцијом делимично је промењен и спољашњи изглед позоришта. Током реконструкције, за осликавање плафонских сводова, ангажован је познати бечки дворски сликар Херман вон Керн. Обновљено позориште отворено је 2. октобра 1886. године.

Након сто година од отварања, позориште је поново реновирано и адаптирано у периоду од 1978. до 1986. године.

Мало позориште[уреди | уреди извор]

Камерно позориште Сегединског народног позоришта познато је као Мало позориште (мађ. Kisszínház). Зграда у којој се налази позориште грађена је у периоду од 1928. до 1929. године на основу планова Иштвана Отовија. Фасада позоришта украшена је скулптурама. Године 1977. зграда је претворена у позориште. Током 2001. започете су реконструкције и адаптације које су трајале до маја 2005. године.

Чланови позоришта (2019-2020)[уреди | уреди извор]

Директор: Барнак Ласло

Директор опере: Ђуди Сандор

Директор драме: Хоргаш Адам

  • Агостон Каталин
  • Банволђи Тамаш
  • Боровицс Тамаш
  • Боршош Беата
  • Чорба Ката
  • Фекете Гизи
  • Ференц Нандор
  • Гомори Кристиан
  • Јакаб Тамаш
  • Карас Зено
  • Круп Бенце
  • Медвечки Балас
  • Менчел Андреа
  • Молнар Ерика
  • Палфи Золтан
  • Порослаи Кристоф
  • Рач Тибор
  • Ретфалви Тамаш
  • Сегезди Роберт
  • Силади Хајна
  • Силађи Аннамариа
  • Сивос Ласло
  • Старенки Пал
  • Вицеи Золт

Досадашњи директори[уреди | уреди извор]

Име Мандат
Сиклаи Јено 1933 – 1939
Ихасз Аладар 1939 – 1940
Кардос Геза 1940 – 1942
Банки Роберт 1942 – 1944
Лехотаи Арпад 1945 – 1947
Ботх Бела 1947 – 1949
Хорват Јено 1949 – 1950
Бенко Миклош 1950 – 1951
Балинт Ђорђ 1951– 1953
Чиллаг Миклош 1953 – 1955
Дука Анталне 1955 – 1957
Васи Виктор 1957 - 1969
Лендваи Ференц 1969 – 1971
Гирич Матиаш 1971 – 1978
Пал Тамаш 1978 – 1982
Нађ Ласло 1982 – 1992
Кормош Тибор 1992 – 1996
Николењи Иштван 1996 – 1999
Корогнаи Карољ 1999 – 2003
Шекхељи Јозеф 2003 – 2008
Ђуди Сандор 2008 – 2018
Барнак Ласло 2018 - [1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Барнак Ласзлот валасзтоттак а Сегеди Немзети Сíнхаз фоигазгатојанак”. Сíнхаз.орг (на језику: мађарски). 2018-02-16. Архивирано из оригинала 16. 02. 2018. г. Приступљено 2018-02-16. 

Извори[уреди | уреди извор]

  • Јáнос, Сáндор. А сзегеди сзíњáтсзáс крóникáја - А кőсзíнхáз éс тáрсулатаинак тöртéнете, 1883-1944. Сзегед : Бáба Киадó, 2003. ISBN 963-9347-80-9.
  • Игор Ковачевич, цхиеф ед. Беyонд еверyдаyнесс - Тхеатре арцхитецтуре ин Централ Еуропе, п. 176-181. Публ. бy тхе Натионал Тхеатре, Прагуе, 2010. ISBN 978-80-7258-364-5.
  • Хисторy оф Тхеатре ин Сзегед анд Натионал Тхеатре оф Сзегед ин тхе Хунгариан Тхеатрицал Леxицон (Гyöргy, Сзéкелy. Магyар Сзíнхáзмűвéсзети Леxикон. Будапест: Акадéмиаи Киадó, 1994. ISBN 978-963-05-6635-3.), фреелy аваилабле он мек.осзк.ху
  • Сáндор Јáнос: А сзегеди сзíњáтсзáс крóникáја - А кőсзíнхáз éс тáрсулатаинак тöртéнете. 1883-1944, Бáба Киадó, Сзегед, 2003. 620 о. ISBN 963-9347-80-9
  • Сáндор Јáнос: А сзегеди сзíњáтсзáс крóникáја - Тхесзписз сзекерéн. 1800-1883. Бáба Киадó, Сзегед, 2007, 607 о. ISBN 978-963-9717-45-9
  • Сáндор Јáнос: Миндхалáлиг сзíнхáз - Витéз Бáнкy Рóберт рехабилитáциóја. Бáба Киадó, Сзегед, 2004, 187 о. ISBN 963-951-173-0
  • Сзегед сзíвéбен - Сзáзхусзонöт éвес а вáрос сзíнхáза. Сзегед, 2008. ISBN 978-963-06-5953-6.
  • Николéнyи Иствáн - Верéб Симон: Кис сзегеди сзíнхáзтöртéнет. Бáба Киадó, Сзегед, 2008, 154 о. ISBN 978-963-9881-14-3
  • Папп Јáнос: Нéгy éс фéл éвтизед сзегеди операелőадáсаи аз адаток éс сзáмок тüкрéбен - (1946-1990). Бáба Киадó, Сзегед, 2000, 359 о. ISBN 963-9144-98-3
  • Бáлинт Сáндор: Сзегед вáроса. 2. киад. Сзегед, Лази Кöнyвкиадó, 2003, 178 о. илл. ISBN 9639416495 Сзегеди Немзети Сзíнхáзрóл лд. 85., 122. о.
  • Дéрy Аттила, Мерéнyи Ференц: Магyар éпíтéсзет: 1867-1945. Будапест, Урбино, 2000, 270 о. илл. ISBN 9630034905 Сзегеди Немзети Сзíнхáзрóл лд. 54. о. Сајнос тéвесен азт јелзи, хогy итт Сзегеден а сзíнхáзат цсак 1883-ас леéгéсе утáн тервезте а Феллнер & Хелмер цéг, холотт минд аз 1883-ас, минд аз 1886-ос éпüлет а бéцси цéг тервеи алапјáн кéсзüлт.
  • Цсонгрáд мегyе éпíтéсзети емлéкеи/ сзерк. Тóтх Ференц. Сзегед, Мóра Ференц Мúзеум, 2000, 759 о. илл. ISBN 9637193286 А Сзегеди Немзет Сзíнхáзрóл лд. Т Кнотик Мáрта циккéт 517-518. о.
  • Соморјаи Ференц: Сзегед. [А фéнyкéпекет кéсз., валаминт а графикáкат рајз. Соморјаи Ференц.]; [а тéркéпекет рајз. Зсига Аттила Лáсзлó] 3. јав., бőв. киад. (Сер. Панорáма : магyар вáросок, ИССН 0134-1812) Будапест, Медицина, 2002, 325 о. илл. Библ. 316. о. ISBN 9632438604 А Сзегеди Немзети сзíнхáзрóл лд. 32., 118-119., 124., 209. о.
  • л Тхеатре, Прáга, 2010, 176-181. о. (ангол нyелвен) ISBN 978 80 7258 364 5
  • Бüро Феллнер & Хелмер, Wиен

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сегединско народно позориште на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Segedinsko_narodno_pozorište&oldid=26784490”