Необарок

Катедрала града Салта, Аргентина

Бечко Дворско позориште

Необарок (такође познат као нови барок) је ознака за стилски облик историзма који обухвата све врсте ликовних уметности и који је у 19. веку прихватио циљ да изражава принципе барока насупрот владајућем класицизму. Сликари као што су Ежен Делакроа оријентисали су се на пример на дела Петра Паула Рубенса. Око 1830—40. овај стилски правац је био израз политичког усмеравања ка предреволуционарној Француској те је тако необарок од 1860. године све више постајао репрезентативни стил богате буржоазије.

У Србији је необарок нарочито био изражен у градњи православних цркава у доба Обреновића, па и касније. Најпознатији пример је свакако Саборна црква у Београду.

Значајни примери

• Палата Акасака (1899–1909), Токио, Јапан
• Палата Алфераки (1848), Таганрог, Русија
• Ештонов споменик (1907–1909), Ланкастер, Енглеска
• Градска кућа Белфаста (1898–1906), Белфаст, Северна Ирска
• Музеј Боде (1904), Берлин, Немачка
• Зграде Парламента Британске Колумбије (1893–1897), Викторија, Британска Колумбија, Канада
• Дворско позориште (1888), Беч, Аустрија
• Градска кућа Кардифа (1897–1906), Кардиф, Велс
• Катедрала у Салти (1882), Салта, Аргентина
• Палата Кристиансборг (1907–1928), Копенхаген, Данска
• Црква Светог Игнација Лојоле (1895–1900), Њујорк, Сједињене Америчке Државе
• Црква Светих Петра и Павла (1932–1939), Атлон, Ирска
• Народно позориште Клуж-Напока (1904–1906), Клуж-Напока, Румунија
• Палата Долмабахче (1843–1856), Истанбул, Турска
• Градска већница Дурбана, Дурбан, Јужноафричка Република
• Вила Елмс (1899–1901), Њупорт, Роуд Ајленд, Сједињене Америчке Државе
• Гран Театро де Ла Хабана (1908–1915), Хавана, Куба
• Дом Народне скупштине Републике Србије (1907–1936), Београд, Србија
• Зграда Томаса Џеферсона, Конгресна библиотека (1873–1897), Вашингтон, Сједињене Америчке Државе
• Насилина (такође позната као палата Милавида) (1898), Тампере, Финска
• Краљевски двор, Софија, Бугарска
• Народно позориште (1899), Осло, Норвешка
• Океанографски музеј у Монаку (1910), Монако
• Стара зграда парламента (1930), Коломбо, Шри Ланка
• Ортакои џамија (1854–1856), Истанбул, Турска
• Палата Гарније (такође позната као Париска опера) (1861–1875), Париз, Француска
• Зграда ливерпулске луке (1903–1907), Ливерпул, Енглеска
• Вила Роузклиф (1898–1902), Њупорт, Роуд Ајленд, Сједињене Америчке Државе
• Краљевски музеј Централне Африке (1905–1909), Тервурен, Белгија
• Опера Земпер (1878), Дрезден, Немачка
• Ректорат Универзитета у Софији (1924–1934), Софија, Бугарска
• Црква Свете Варваре (1910), Бруклин, Њујорк, Сједињене Америчке Државе
• Црква Светог Јована Канција (1893–1898), Чикаго, Сједињене Америчке Државе
• Палата Стефаниа (раније названа Парк Цлуб) (1893–1895), Будимпешта, Мађарска
• Термално купатило Сечењи (1913), Будимпешта, Мађарска
• Народно позориште у Бечу (1889), Беч, Аустрија
• Венкхајм палата (1886–1889), Будимпешта, Мађарска
• Национална уметничка галерија Захента (1898–1900), Варшава, Пољска

Постоји и низ постмодерних зграда са стилом који би се могао назвати „барокним“, на пример Кућа која плеше у Прагу Влада Милунића и Френка Герија, који су је описали као „нови барок“.

Архитекте барокног препорода

• Фердинанд Фелнер (1847–1916) и Херман Хелмер (1849–1919)
• Артур Мајниг (1853–1904)
• Сер Едвин Латјенс (1869–1944)
• Чланови јерменске породице Баљан (19. век)
• Шарл Гарније (1825–1898)

Галерија

• 
  Ортакои џамија у Истанбулу, Турска, 1854–1856.
• 
  Опера Земпер у Дрездену, Немачка, 1878.
• 
  Базилика Светог Николе у Амстердаму, Холандија, 1887.
• 
  Сагерова кућа у Стокхолму, Шведска, 1893.
• 
  Палата Милавида у Тампереу, Финска, 1898.
• 
  Зграда ливерпулске луке, Ливерпул, Енглеска, 1903–1907.
• 
  Краљевски музеј за Централну Африку у Тервурену, Белгија, 1905–1909.
• 
  Лековито купатило Сечењи у Будимпешти, Мађарска, 1913.
• 
  Мадре дел Буон Цонсиглио у Напуљу, Италија, 1920–1960.
• 
  Владина палата у Лими, Перу, 1938.