22. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. април (22.04) је 112. дан у години по грегоријанском календару (113. у преступној години). До краја године има још 253 дана.
Догађаји[уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
- 1500. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил.
- 1529. — У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португал одредиле границе интересних зона у Тихом океану.
- 1836. — Амерички Конгрес одобрио је ковање два цента, прве америчке кованице која је носила речи "In God We Trust".
- 1838. — Британски брод „Сиријус“ први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало 19 дана.
- 1913. — Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар, чиме су окончане борбе у Првом балканском рату.
- 1913. — Бољшевичке новине Правда први су пут објављене у Санкт Петербургу у Русији.
- 1915. — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.
- 1930. — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова.
- 1934. — У Београду основано Астрономско друштво „Руђер Бошковић“.
- 1944. — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона „спитфајер“.
- 1945. — Партизанске јединице су ослободиле Бањалуку.
- 1969. — Британац Робин Нокс Џонстон упловио у луку Фалмут и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана.
- 1970. — Први пут прослављен Дан планете Земље.
- 1975. — У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Освалд Лопез Арелано.
- 1990. — На првим вишестраначким изборима у Хрватској победила Хрватска демократска заједница, а њен лидер Фрањо Туђман изабран за председника Председништва Хрватске. По проглашења независности Хрватске од СФРЈ 25. јуна 1991. Туђман постао председник Хрватске.
- 1992. — У серији експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
- 1995. — Војне снаге племена Тутси у Руанди напале избеглички камп „Кибехо“, у којем су били смештени припадници племена Хуту, и побиле око 2.000 људи.
- 1996. — Нападима ОВК на југословенске снаге безбедности, тихо отпочео Косовски рат.
- 1997. — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета „Тупак Амару“. У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца.
- 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденција председника Слободана Милошевића, претходно испражњена.
- 2003. — КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Шефћета Мусљиуа.
Рођења[уреди]
- 1451. — Изабела I, краљица Кастиље. († 1504.)
- 1707. — Хенри Филдинг, енглески књижевник
- 1724. — Имануел Кант, немачки филозоф. († 1804.)
- 1766. — Ана Лујза Жермен Некер, француска књижевница.
- 1854. — Анри Ла Фонтен, белгијски адвокат, добитник Нобелове награде за мир. († 1943.)
- 1870. — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције у Русији 1917, оснивач Комунистичке партије и први совјетски лидер. († 1924.)
- 1887. — Милица Јаковљевић Мир-Јам, српска књижевница. († 1952.)
- 1899. — Владимир Набоков, руски књижевник. († 1977.)
- 1904. — Роберт Опенхајмер, амерички физичар. († 1967.)
- 1916. — Јехуди Мењухин, амерички виолинист.
- 1919. — Доналд Крам, амерички хемичар, Нобеловац. († 2001.)
- 1923. — Пола Фокс, америчка књижевница
- 1937. — Џек Николсон, амерички глумац.
- 1949. — Миодраг Кривокапић, српски глумац.
- 1949. — Спенсер Хејвуд, амерички кошаркаш.
- 1957. — Доналд Туск, пољски политичар.
- 1958. — Миливој Брачун, хрватски фудбалер и тренер.
- 1970. — Андреа Ђани, италијански одбојкаш и тренер.
- 1972. — Игор Будан, хрватски фудбалер.
- 1989. — Јаспер Силесен, холандски фудбалер.
- 1982. — Кака, бразилски фудбалер.
- 1987. — Давид Луиз, бразилски фудбалски репрезентативац.
- 1996. — Срђан Бабић, српски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 296. — Свети Гај, папа од 283. до 296. године
- 455. — Петроније Максим, западноримски цар.
- 536. — Папа Агапит I, папа од 535. до 536. године
- 1616. — Мигуел де Сервантес Сааведра, шпански књижевник. (*1547).
- 1933. — Хенри Баронет Ројс, један од оснивача Ролс-Ројса (*1863).
- 1980. — Фриц Штрасман, немачки физичар који је учествовао у открићу нуклеарне фисије
- 1984. — Ансел Адамс, амерички фотограф (рођ. 1902)
- 1994. — Ричард Никсон, 37. председник САД (рођ. 1913.)
- 2001. — Жика Живуловић - Серафим, новинар и књижевник. (*1925).
- 2002. — Линда Лавлејс, америчка порно звезда.
- 2003. —
- Фелис Брајант, амерички текстописац и кооаутор
- Нина Симоне (Јунис Вејмон), америчка џез - певачица(*1933).
- 2014. — Јован Кркобабић, српски политичар(*1930).
Празници и дани сећања[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Закон о државним и другим празницима у Републици Србији (закон на интернету)
